KONTAKT-GRUPA PONOVO U PAT-POZICIJI

Sta nakon Milosevicevog "ne"

Size: Predsednik Milosevic je na sastanku sa evropskim emisarima u Beogradu, u sustini, odbio da prihvati najnoviji mirovni plan, a medjunarodna zajednica gotovo da se ne usudjuje da to prizna. Milosevic bi se odlucio na priznavanje, ukoliko bi znao da time ne bi ugrozio vlast. Razlike u gledanjima Vasingtona i evropskih zemalja.

====================================================================

AIM,Beograd, 4.03.95. Predstavnici tri evropske zemlje-clanice Kontakt-grupe, nakon sastanka sa predsednikom Srbije Slobodanom Milosevicem u sredu u Beogradu, novinarima su kratko rekli: "Vecera je bila dobra". Nikakav drugi komentar nisu bili spremni da pruze predstavnicima "sedme sile" koji su satima cekali pred zgradom Predsednistva Srbije ne bi li saznali rezultate "poslednjeg cenkanja" medjunarodne zajednice sa Milosevicem.

Vec sutradan, svetska stampa pocela je, pozivajuci se na diplomatske izvore, da pise o neuspehu pokusaja predstavnika Velike Britanije, Francuske i Nemacke da ubede Milosevica da prihvati najnoviji plan i prizna Bosnu i Hrvatsku u zamenu za suspenziju sankcija. Jedan zapadni diplomata u cetvrtak je u Beogradu izjavio da se Milosevic, pre svega, usprotivio redosledu poteza, trazeci da se najpre ukinu sankcije, a da zatim pocnu razgovori o medjusobnom priznavanju bivsih jugoslovenskih republika. Prema istom izvoru, predsednik Srbije je rekao da bi priznavanje Hrvatske i Bosne bilo tesko "sprovesti u praksi", cak i ukoliko bi se on izjasnio u prilog takvom resenju.

Agencija Rojter, koja je u cetvrtak iz Londona prenela ocene britanskih zvanicnika prema kojima je Milosevic definitivno rekao ne, u petak je emitovala izjavu britanskog diplomate u Beogradu Ajvora Robertsa, prema kome su vrata za pregovore ipak ostala otvorena, mada Milosevic nije pristao da prvi povuce potez i prizna Hrvatsku i Bosnu.

Cini se da je, kao i u vise navrata do sada, medjunarodna zajednica nakon serije diplomatskih napora ponovo dospela u corsokak i sada, jednostavno, ne zna sta da ucini. Mandat snagama Unprofor u Hrvatskoj blizi se kraju, a sporadicna krsenja primirja u Bosni i Hercegovini sa dolaskom proleca postaju sve sistematicnija i intenzivnija. Novi rat je na pragu, a svet se, cini se, gotovo plasi da prizna da su jos jednoj diplomatskoj inicijativi za Bosnu dani odbrojani.

Neslaganja medju saveznicima

Miloseviceva vajkanja kako u ovom trenutku jednostavno ne moze da prizna Bosnu i Hrvatsku najozbiljnije je shvatio sef ruske diplomatije Andrej Kozirev. On je, prema pisanju beogradskog nedeljnika "NIN", podrzao ideju, prema kojoj bi najpre trebalo da se sastanu Milosevic, Tudjman i Izetbegovic i potpisu deklaraciju kojom ce se obavezati da sporove nece resavati silom. Zatim bi bile ukinute sve sankcije, a tek potom doslo bi na red medjusobno priznavanje. Takva ideja se, svakako, svidja Milosevicu, ali je tesko poverovati da bi ostale cetiri zemlje-clanice Kontakt-grupe mogle sa njom da se saglase. Prakticno svi ucesnici sukoba na podrucju bivse Jugoslavije do sada su u vise navrata potpisivali razlicite deklaracije, ali se nijedne nisu do kraja drzali.

Evropske zemlje, a pre svih Francuska i Velika Britanija, takodje pokazuju izvesni stepen razumevanja za poziciju u kojoj se nalazi Milosevic. Prema diplomatskim izvorima u Beogradu, London i Pariz cak su u cenjkanju sa predsednikom Srbije bili spremni da pristanu na ukidanje svih sankcija u zamenu za priznavanje Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Vasington, medjutim, ima daleko tvrdji stav i ne pristaje na ukidanje, nego samo na postepenu suspenziju sankcija. Cini se, takodje, da Amerikanci drugacijim ocima gledaju i na same vlasti u Sarajevu. Medju zapadnim partnerima doslo je, naime, do ozbiljnog spora zbog navodnih isporuka oruzja bosanskim Muslimanima preko tuzlanskog aerodroma iza kojih stoje Amerikanci. Unprofor i UN saopstili su da o tome "nemaju podatke", ali veci broj listova na Zapadu tvrdi suprotno.

Pogledi na Bosnu

Ima dosta razloga da se veruje da postoje ozbiljne razlike u gledanjima na Bosnu i Hercegovinu kao drzavu. Vasington polazi od pretpostavke da je rec o priznatoj drzavi, da su stvari sasvim jasne i da, jednostavno, treba pritisnuti sve koji se protive njenom priznavanju ili, cak, vojno pomoci vlasti koje uzivaju medjunarodno priznanje. Evropske zemlje, koje u zamrsenim balkanskim odnosima imaju drugacije iskustvo, traze oprezniji i pragmaticniji pristup. Iako to zvanicno ne priznaju, one polaze od pretpostavke da u Bosni postoje tri posvadjana entiteta i da jedan, svakako, predstavlja rukovodstvo bosanskih Srba. Iz te vizure stvari i nisu bas tako jasne i jednostavne kao iz one za koju se Vasington opredelio, pa ni izlazenje u susret svim zahtevima aktuelnih vlasti u Sarajevu nije prihvatljivo.

Milosevic je, svakako, svestan da ove razlike medju saveznicima postoje i to ga cini cvrscim u odbijanju da prihvati najnovije mirovne predloge. On, takodje, ne veruje da bi medjusobno priznavanje svih bivsih jugoslovenskih republika dovelo do konacnog mira u Bosni i Hrvatskoj i to je rekao Kontakt-grupi. Kao pragmatican politicar, sa priznanjem bi se mozda i saglasio, kada bi znao da ono ne bi rezultiralo gubitkom vlasti.

Beogradu se, naravno, mnogo vise dopadaju fleksibilniji stavovi evropskih zemalja. Milosevicu treba vremena da bi slomio Karadzicev otpor, a kao glavno oruzje u tim nastojanjima vidi - ukidanje sankcija. On, ocigledno, procenjuje da bi u takvim uslovima u rukama imao dovoljno argumenata da izvrsi odlucujuci pritisak na bosanske Srbe i prinudi Pale da prihvate plan Kontakt-grupe.

Uprosteno receno, vlasti u Beogradu ne mogu da priznaju Bosnu i Hrvatsku, ukoliko to na ovaj ili onaj nacin ne prihvate bosanski i krajiski Srbi. Milosevic je svestan da, zbog medjunarodnih okolnosti, mora na kraju da se opredeli za priznavanje i zato groznicavo nastoji da smeni Karadzica i obezbedi veci uticaj na Palama, ali i u Kninu. On zna da bi, tek u slucaju da Srbi sa one strane Drine prihvate odluku o priznavanju, njegova vlast u Beogradu ostala nepoljuljana.

Koliko god se plasio nastavka sukoba, Zapad za sada ne moze da prihvati rizik i ukine sankcije u zamenu za obecanje da ce nakon toga uslediti priznavanje Bosne i Hrvatske. Uostalom, zvanicni stav Beograda je ostao nepromenjen - bivse jugoslovenske republike mogu biti priznate onda kada se narodi koji zive u njima dogovore i nadju politicko resenje.

Dragan Janjic