NEZELJENI BRAK

,AIM, Beograd, 3.03.1995

"Tehnichka koalicija" nacionalsitichke opozicije

Nijedna od opozicionih nacionalistichkih partija koje su ussle u takozvanu "tehnicku koaliciju" radi zajednichkog nastupa na lokalnim izborima ne zzeli tu koaliciju iskreno: ni Srpska radikalna stranka, ni Demokratska stranka Srbije, ni Demokratska stranka. Iako ove partije zastupaju gotovo isti nacionalni program - Veliku Srbiju i etnichka chissccenja - one su se vecc odavno ukorenile u drzzavnoj vlasti i u javnom mnenju kao zasebne politichke grupe i elite. Otuda jedna drugoj konkurissu u ekonomskim poslovima i tezze monopolu.

Ovaj ratni opozicioni blok mozze na lokalnim izborima imati uspeha, ali dok se oni ne raspissu, on mora da se politichki odrzzi. Iako na lokalnim izborima uchestvuju i manje partije koje, takodje, imaju predstavnike u lokalnim skupsstinama, ove velike tri bi svakako imale ssanse da poveccaju svoj uticaj na vlast, na rachun ovih malih. To ipak ne mora da se dogodi ukoliko na sledeccim izborima manje partije stanu napadati i vladajucce socijaliste i ratnu opoziciju da snose zajednichku odgovornost za politichku i ekonomsku katastrofu naroda. Tada mogu, bar na rachun socijalista, i one poveccati svoje uchesscce u vlasti. Ali, nije iskljucheno da osvoje simpatije i mnogih opozicionara koji su do juche glasali za nacionaliste, jer je i razocharenje opozicijom veliko.

Srpski pokret obnove za sada odbija da se pridruzzi nacionalistichkom bloku. Ova partija je miroljubive orijentacije i nastoji da se predstavi kao gradjanska partija Srba. Ona je i izuzetno bliska evropskim politichkim ressenjima za sukobe u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Vuku Drasskoviccu, vodji ove partije, joss nije jasno da li posle 5 godina zajednichkog izlazzenja na izbore sa drugim partijama sme ovog puta - na naredne izbore - da povede svoju partiju na samostalan juriss. On se ne zadovoljava sa moguccih 10 odsto glasova, jer se boji da cce druge partije osvojiti visse. Srpski pokret obnove, iako je bio koaliciona partija na izborima od 1990 do 1993. godine, uvek je vodio rachuna da se okruzzi umerenim nacionalsitima i gradjanskim politicharima. Zato sada Drasskovicc okleva da se pridruzzi nacionalistichkim ekstermistima dr Sesselja i dr Kosstunice, chija politichka orijentacija nadvladava skriveni ekstremizam dr Djindjicca.

Vodje svih ovih partija u trochlanoj koaliciji, zakljucno sa spoljnim Drasskoviccem, su snazzne individue. Opterecceni su uobraziljom licne politichke vazznosti, misije i mesijanstva. Medju njima Djindjicc, predsednik Demokratske stranke, svakako najmanje pati od takve slabosti, jer je pragmata sa gotovo skandalozno ssirokim tumachenjem politichkog morala i posstenja. Odavno je poznato da Drasskovicc nisko vrednuje Djindjiccevu politiku - ali da je se i boji. Mnogi misle da njih chetvorica ne mogu dugo izdrzzati zajedno.

Do saveznih izbora u l996. godini ima joss dosta vremena za politichka grupisanja i samostalna taktiziranja.Do republichkih izbora u l997.godini ima ga joss i visse. Iako neki potcenjuju vazznost lokalnih izbora koji, takodje, padaju l997. godine, oni mogu biti od izuzetne koristi za nacionalistichki opozicioni blok. Bilo da zemlja ide ka dezintegraciji centralne vlasti ili ka promeni dosadassnjeg vladaoca u Beogradu, opsstinske vlasti imaju nezamenljivu logistichku ulogu. Zato ssto nacionalistichki blok zzeli da se prikazze u javnosti kao jedina opoziciona snaga, on cce nastojati da na opsstinskim izborima porazi preostalu opoziciju i da ostane bez konkurencije.

Nacionalistichki opozicioni blok misli da cce imati najvisse snage za obracun sa Milosseviccevim socijalsitima onda kada rezzim bude priznao Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Ali, Milossevicc to svakako necce uchiniti pre nego ssto oslabi unutrassnji otpor u Srbiji i ukloni ratoborne generale, nepouzdane policajce i diplomate. Milossevicc ne zzuri sa priznavanjem ovih drzzava i iz drugih razloga: joss nije ressen problem statusa Srba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, i joss nije jasno kada cce se Srbija osloboditi sankcija Ujedinjenih nacija. Milossevicc bi zzeleo da se ekskomunikacija Srbije iz svetske zajednice okoncha pre nego ssto on prizna Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, kako ne bi izgledalo da je Srbija odustala od sna o Velikoj Srbiji pod pritiskom - vecc da ga nikada nije ni snivala. On shvata da od priznanja ovih drzzava i politichkog polozzaja Srba u njima zavisi i ressavanje problema sa Albancima na Kosovu - a on ne bi zzeleo da se tu brzo obavezuje. Pregovori Beograda sa medjunarodnom zajednicom o priznavanju Hrvatske i Bosne i Hercegovine joss cce dugo trajati, ne kracce od godinu dana i za to vreme opozicioni nacionalsiticki blok cce biti izlozzen najveccim iskussenjima da se odrzzi, chekajucci na finalni napad na Milossevicca. Ako predsednik Srbije joss pre napusstanja sna o Velikoj Srbiji bude vesstom propagandom skrenuo pazznju javnosti na unutrassnja ekonomska i socijalna pitanja u Srbiji, uspessno cce razvodniti energiju opozicije i terati je da se i sama bavi Srbijom umesto Bosnom, Hercegovinom i hrvatskim Srbima.

Nacionalistichki blok je odabran od strane televizije "Studio B" da ga odbrani od pretnji Milosseviccevih socijalista da cce ga vratiti u drzzavnu svojinu. Ove partije su neuporedivo snazznije od nenacionalistichkih partija i antiratnih grupa. Ali, nacionalistima je "Studio B" potreban zbog podrsske Karadzziccu u Bosni i Marticcu u Kninu, a ne zbog dokazivanja da su oni za slobodnu sstampu i televiziju. Sesselj i inache otvoreno govori da se pojam slobodne sstampe mora tumachiti u skladu sa nacionalnim interesima koje njegova partija zastupa. Nacionalisti se necce zbog TV Studija B upustiti u rizichan sukob sa vlastima sve dok se ove vlasti ne oproste od srpskih ratnika preko Drine i Dunava. Necce se nacionalisti boriti za slobodnu televiziju vecc za svoj nacionalistichki program. Otuda oni necce razviti puni politichki front protiv Milossevicca sve dok je i on snazzno angazzovan u korist "srpske stvari" izvan Srbije, inache bi sami sebe videli kao izdajnike i kapitulante. Njihov je prvi cilj svesrpsko ujedinjenje, a tek potom ressavanje unutrassnjih politichkih problema u Srbiji.

Razume se da ovaj nacionalistichki opozicioni blok sili ostale partije da razmisle kakva bi trebalo da bude njihova politichka taktika i da li i one treba da se ujedinjavaju. Ali, malo je verovatno da cce se mnosstvo malih partija ujediniti, kao ssto je i malo verovatno da nacionalistichki blok mozze dugo da se opire svojim unutrassnjim centrifugalnim silama i programskim slabostima.

Dragan Veselinov