VREDNOSNA KONFUZIJA

AIM, Beograd, 26. 02. 1994.

Intervju: dr Mladen Lazic, sociolog

Pad Berlinskog zida neizbezzno je doveo do preispitivanja dotad vazzeccih vrednosti u socijalistichkom delu sveta. Russenjem komunistichke ideologije stvorio se prazan vrednosni okvir u koji su se, pre svega, smestile nacionalistichke ideje. S druge strane, najavljena, a nesprovedena promena privrednog sistema i farsichna realizacija demokratizacije doveli su do nepotpunog distanciranja od starih vrednosnih orijentacija i nepotpunog (ili, chak, falss) usvajanja kapitalisti~kih i demokratskih vrednosti.

Da li Jugoslavija, zatvorena u oklopu medjunarodnih sankcija i izolacionizma vladajuceg rezima, zivi izmedju konfuzije i anomije, da li je doslo do raspada drustvene strukture? Rusenjem komunisticke ideologije u zemljama real socijalizma stvorio se prazan vrednosni okvir u koji su se, pre svega, smestile nacionalisticke ideje. S druge strane, najavljena, a nesprovedena promena privrednog sistema i farsicna demokratizacija doveli su do nepotpunog distanciranja od starih vrednosnih orijentacija i nepotpunog (ili, cak, fals) usvajanja kapitalistickih i demokratskih vrednosti. [ta se dogadja sa vrednosnim sistemom - razgovaramo sa dr Mladenom Lazicem, profesorom sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, autorom dve knjige o slomu sistema i razaranju drustva koje su izasle iz stampe tokom 1994. godine.

* Vasa studija "Razaranje drustva" rezultat je istrazivanja promena u drustvenoj strukturi SR Jugoslavije u uslovima krize. S obzirom da je istrazivanje obavljeno krajem l993. godine, u vreme kada je kriza dostigla kulminaciju, recite nam koje su najznacajnije promene, odnosno koji su najvazniji rezultati istrazivanja?

• U osnovi ovog projekta u kome je ucestvovalo vise autora bile su tri ideje. Prva je bila da istrazimo kako stanovnistvo u uslovima ekstremne krize prezivljava. Posto je drasticno osiromasenje stanovnistva u izuzetno kratkom vremenskom periodu najupecatljivije spoljasnje obelezje aktuelnih drustvenih procesa, najvecu paznju posvetili smo materijalnom polozaju drustvenih grupa. S obzirom na razmere pauperizacije, orijentisali smo se na ispitivanje zivotnih uslova i aktivnosti koje bi se mogle nazivati strategijama prezivljavanja. Druga ideja vezana je za dosta rasirenu predstavu da se drustvena struktura raspada na malu prosperirajucu elitu i na ogrormnu masu osiromasenog stanovnistva. Treca ideja bila je da istrazimo kakav je uopste drustveni razvoj moguc, imajuci u vidu promene i zbivanja unutar drustvene strukture.

Sta smo dobili kao osnovni rezultat? Pokazalo se, pre svega, da zivotni nivo nije bio tako drasticno nizak kao sto se pretpostavljalo. Rezerve stanovnistva, siva ekonomija i okretanje poljoprivredi i selu, pokazali su se kao znacajni cinioci strategije prezivljavanja. Ta vrsta drustvene regresije, kao sto je okretanje samosnabdevackoj poljoprivredi, pokazala se situaciono spasonosnom.

Drugi vazan nalaz, kad je rec o promenama u drustvenoj strukturi, pokazao je da je opste ocekivanje - da dolazi do razaranja drustvene hijerarhije - samo delimicno tacno. Naime, ispostavilo se da su osiromasenju podvrgnuti svi drustveni slojevi, osim uske elite, ali je osiromasenje islo proporcionalno njihovom ranijem polozaju u hijerarhiji. Tako se stratifikaciona hijerarhija, kao opsti princip drustvene organizacije, i dalje odrzava, ali unutar nje dolazi do znacajnih promena. U okvirima slojeva opazaju se razlike izmedju polozaja razlicitih podslojeva.

Poljoprivrednici su sloj koji je najbolje prolazio tokom krize. U svim ranijim istrazivanjima oni su bili na dnu lestvice, a sada se trecina njegovih pripadnika naglo uzdigla. Slicna stvar se dogodila i sa onim sto se nekad zvalo srednjom klasom. Jedan broj pripadnika srednje klase uspeo je da se relativno bolje snadje u krizi i odvoji od drugih pripadnika ovog sloja, ciji se polozaj drasticno pogorsao.

Istrazivanje je potvrdilo pocetnu pretpostavku da je znacajnu ulogu zadrzala stara elita. Ona kao grupa uspesno cuva poluge sistema, ali se njeni pripadnici iz direktorskog sloja uspesno prebacuju u privatni sektor, veoma dobro koristeci svoju pozicionu moc.

* Koje su dominantne vrednosne orijentacije? Da li su dokazane pretpostavke da smo mi drustvo konfuzije i anomije?

• Vazno je imati na umu da su nasa ranija istrazivanja pokazala da tu vlada velika vrednosna konfuzija, to jest, da su svi drustveni slojevi prihvatili vrednosne sisteme koji se mogu smatrati medjusobno iskljucivim. Dakle, istovremeno, prihvataju tradicionalisticke vrednosne obrasce patrijahalnog tipa, ali i socijalisticke vrednosne orijentacije, pre svega, one vezane za poslusnost prema drzavi, podredjivanje individualnnih kolektivnim potrebama, a uz to, takodje,i neke liberalne ideje. Pritom se se tradicionalizam javlja kao najdublja osnova svih drugih oblika. On je nicao iz dosadasnje apsolutne dominacije seoskih uslova zivota obelezenog patrijarhalnoscu i, iznad svega, autoritarnoscu. Kolektivisticka ideologija socijalizma se lako nakalemila na patrijarhalni tradicionalizam, zbog strukturnih slicnosti (odnos pojedinca i kolektiva, solidarnost). Zato je taj socijalisticki vrednosni obrazac mogao biti prihvacen i paralelno je istrajavo sa tom tradicionalistickom osnovom.

Ovdasnja vladajuca grupacija je iz istorijskih razloga bila prinudjena da ovaj sistem mnogo vise otvori prema Zapadu nego druge istocnoevropske zemlje, pa je i sama, naglasavanjem razlicitosti, cinila dostupnim uticaj liberalnih vrednosti. Kriza je pojacavala tradicionalisticke vrednosne elemente, a, s druge strane, promene u istocnoj Evropi su nametale i jaci prodor liberalnih ideja, pre svega, privatizacije.

Posto je vladajuca grupa zadrzala svoj dominantni polozaj i kontrolu vrednosne sfere, ona nuzni prodor ideja sa Zapada i Istoka amortizuje time sto se javlja kao njihov promotor. Tako smo dosli do paradoksalne situacije da se oni, koji sprecavaju ili ometaju ekonomski preobrazaj prema trzisnoj privredi, istovremeno javljaju kao nosioci liberalnih i trzisnih ideja. To je jedna drustvena mimikrija koja im omogucava da se legitimisu na moderan nacin kao zastupnici trzisne ekonomije, a da, istovremeno, drze stare obrasce drzavne kontrole nad ekonomijom.

* Zasto liberalna orijentacija tako skromno prolazi na ovim prostorima, uprkos gromoglasnih pozivanja na liberalno - demokratsku tradiciju Srbije s pocetka ovog veka?

• Ja polazim od toga da su ideje strukturisane nekim realnim drustvenim interesima. Dakle, liberalna ideja moze da se razvija samo utoliko ukoliko zaista izrazava interese odredjenog drustvenog sloja. Sa tog stanovista sve price o liberalnoj i demokratskoj Srbiji sa pocetka veka su - nacionalna romantika. Te ideje su bile vezane za relativno uzak sloj inteligencije i deo trgovackog sloja koji je bio oslonjen na drzavu i prema tim idejama bio vrlo oprezan. Drzava jeste jedno kratko vreme imala odredjene institucionalne pretpostavke za liberalizaciju i demokratizaciju, ali drustvo nije imalo strukturalne pretpostavke. Posle Drugog svetskog rata, nosioci liberalnih ideja bili su u podzemlju (nesto sto je neprihvaceno i od vlasti i od dela kriticke inteligencije marksisticke orijentacije). To je bila vise kuriozitetna grupica nego drustvena snaga.

Kada su nosioci liberalnih ideja izasli iz podzemlja, njihova retorika bila je prvenstveno antikomunisticka (pa tako, kao ekstremno netolerantna i sama antiliberalna), i odmah se stopila sa nacionalizmom. Liberalizam se tako pretvorio u skup ritualnih fraza koje se ponavljaju kao pomodne formule.

* Kakva je buducnost zemlje u kojoj caruje "kum -ekonomija" i duh radikalizma? Da li smo mi konacno skliznuli sa koloseka modernizacije?

• Moja interpretacija od ranije bila je da socijalizam nije, kao sto se tada dosta siroko verovalo, oblik modernizacijskog procesa. Zato ovde modernizacija nije bila prekinuta, ona fakticki jedva da je ikada i zapocela.

* Jedan segment istrazivanja cini etnicka distanca. Kakva je najnovija slika medjuetnickih odnosa?

• Sami naucni nalazi ako se neposredno predstavljaju, mogu izgledati i smesno i promaseno. Naime, istrazivanja na teritoriji bivse Jugoslavije do nedavno su pokazivala (pre sest-sedam godina), apsolutnu otvorenst prema drugome, malu etnicku distancu, mali stepen iskljucivosti, a onda, odjednom, nova istrazivanja pokazuju veliku distancu, iskljucivost. Moglo bi da izgleda kao da je nauka ranije bila nesposobna da predvidja raspolozenja ljudi, pa cak da nije u stanju ni da ih utvrdi. Naravno, druga je mogucnost da su ljudi u stanju da strahovitom brzinom radikalno menjaju stavove. Po meni, rec je o ovom drugom, i to zbog pomenute autoritarnosti ljudi na ovim prostorima koja radja izuzetnuo sklonost da se usvajaju manipulacijske ideje koje vlast namece.

Ako bi se procenjivalo po tim ranijim podacima - nije bilo nikakvih uslova za gradjanski rat na ovim prostorima. Medjutim, videli smo kako je on relativno lako i bez narocitog otpora - izbio, i kako je, s druge strane, stanovnistvo bilo spremno, vrlo masovno, da ga podrzi. Posto verujem da je rec o podatnosti manipulaciji, pretpostavljam da su i dalje relativno nagle promene moguce. Gotovo sam uveren u to da bi nova sistematska propaganda drugog predznaka, u velikoj meri smanjila taj medjuetnicki jaz na prostorima bivse i sadasnje Jugoslavije.

Istrazivanje o kome je ovde rec, sproveli smo krajem l993. godine, i ono pokazuje da je etnicka distanca bila izuzetno visoka, s obzirom na promene u vladajucoj ideologiji i medijima. Verovatno bi vec danas novo istrazivanje dalo novu sliku.

U celini, najmanje su prihvaceni Albanci, koji to mesto zauzimaju vise od deset godina, pa onda Muslimani, a zatim, Slovenci i Hrvati. Nesto vise se prihvataju Romi i Makedonci, a Romi su sada mnogo prihvatljiviji nego ranije. Sudeci po procentu pozitivnih odgovora, prihvatanje nekoga za bliskog suseda i saradnika na poslu ima znacenje slicnog stepena bliskosti. Ispostavilo se da ljudi teze prihvataju predstavnike druge nacije kao rukovodica na poslu nego kao druga sa kojim se posecuju. U celini, teze se prihvataju neki oficijelni, institucionalizovani odnosi nego odnosi koji se smatraju privatnim i intimnim, sto nije u skladu sa nasim ocekivanjima.

Vesna Bjekic