BEOGRAD PODIZE LESTVICU

,AIM, Beograd, 25. 02. 95.

Pregovori o medjusobnom priznanju ex-yu drzava

Srpski predsednik Slobodan Milosevic postavlja uslov - skidanje sankcija pa nastavak pregovora, a jugoslovenski ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanovic sarkasticno dematuje da ce doci do skorog uzajamnog priznanja Beograda i Zagreba koje je nedavno najavljivao hrvatski predsednik Tudjman

Ruski sef diplomatije Andrej Kozirjev, po oceni vecine komentatora, nije uspeo da posle trodnevnog razgovora (17-19 februara, u Karadjordjevu) ubedi predsednika Srbije Slobodana Milosevica da prihvati predlog Kontakt grupe, kojim se Beogradu nudu dvomesecno uslovno skidanje sankcija ako prizna Bosnu i Hrvatsku i zatvori granicu na Drini. Jugoslovenski ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanovic, inace ucesnik u tim razgovorima, tvrdio je u petak 24. februara da prizanje i "nije bilo aktuelno" u ra zgovorima s Kozirjevim, vec su u tom i u drugim "neformalnim" susretima razmenjena misljenja o "raznim idejama i mogucnostima koje su u pocetnoj fazi i o kojima ce biti daljih kontakata". Dopisniku FoNeta iz Moskve Branku Stosicu, jedan predstavnik ruskog ministarstva spoljnih poslova nezvanicno je rekao da se Kozirjevljeva poseta "smatra uspesnom", ali da ne treba iskljuciti i to da ce se pregovaraci koristiti "raznim trikovima". Za agencije Beta i Interfax jedan ruski diplomata je izjavio da su "sve strane, ukljucene u resavanje problema, znacajno povecale svoje zahteve, prirodno - sto se problem primice resavanju, ulozi su veci".

Beogradski nedeljnik "Telgeraf", koji je svojevremeno otkrio prilicno tacnu verziju plana Z-4, uz najavu "senzacionalno", u sredu 22. februara objavio je da je Milosevic u razgovoru sa Kozirjevim pristao na priznavanje Bosne i Hrvatske - u zamenu za potpuno ukidanje sankcija, pravo na sukcesiju za SRJ i trajno primirje. Po planu od osam tacaka, koji je Milosevicu izlozio Kozirjev, kako pise "Telegraf", sve bi se resilo na novom samitu lidera svih jugoslovenskih republika koji bi se odrzao pod patronatom Medjunarodne konferencije o bivsoj Jugoslaviji (MKBJ) pre isteka mandata UNPROFOR u Hrvatskoj, a njemu bi prisustvovao i predsednik SRJ Zoran Lilic, "cime bi se izaslo u susret Milosevicevom zahtevu za sukcesijom".

Sve republike medjusobno bi se priznale, ali bi svaka mogla da formulise rezerve koje prema tome ima, po principu - "dok konstituitivni narodi u republikama ne postignu sporazum o unutrasnjem uredjenju, teritorijalnom razgranicenju i ostalim spornim pitanjima", kada je u pitanju Bosna, odnosno "da se izmedju Srba u Krajini i vlade Republike Hrvatske postigne sporazum na osnovu plana 'Z-4'". Na sve granice bivse Jugoslavije postavile bi se "policijske i posmatracke" snage pod kontrolom Medjunarodne konferencije za bivsu Jugoslaviju (MKBJ), sa sirim kontrolnim ovlascenjima od onih koje ima misija na Drini. UNPROFOR u Hrvatskoj bi "delimicno promenio mandat" i ime u Posmatracke snage MKBJ. Na ovaj nacin, navodi list, smanjila bi se opasnost od izbijanja rata posle 31. marta i "formalno zadovoljio Tudjamanov zahtev za odlaskom UNPROFOR".

Bivsi jugoslovenski ministar spoljnih poslova Ilija Djukic u razgovoru s novinarom "Vremena" ocenio je da se ne moze odreci izvesna verodostojnost ovakve verzije, "ili se bar moze reci da ona ne zvuci nerealno". Djukic smatra da je jedna faza ex-jugoslovenske krize na kraju. Aktuelni jugoslovenski ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanovic je medjutim u petak 24. februara, posle zatvorene sednice spoljnopolitickih odbora oba veca Skupstine SR Jugoslavije, pred novinarima demantovao tvrdnje da je predsednik Srbije "kovertirao" priznavanje Hrvatske i Bosne i Hercegovine, tvrdeci da je to "najobicnija novinarska patka". Izjavu hrvatskog predsednika Tudjamana da bi do kraja marta moglo doci do medjusobnog priznanja Beograda i Zagreba, Jovanovic je komentarisao sa sarkazmom: "Tudmjan ocigledno ima neke razloge kada je u stanju da predvidi neki datum, mi takve razloge nemamo". Hrvatski ministar inostranih poslova Mate Granic doci ce u Beograd "kad se budemo slozili o vremenu njegove posete". O najavljenom samitu Milosevic-Tudjman-Izetbegovic u Beogradu se ne razmislja "niti o tome postoji odluka".

Nekoliko dana pre ovoga Jovanovic je u intervjuu "Njujork Tajmsu" optuzio Hrvatsku za "sramno ponasanje" prema Srbima i jasno stavio do znanja da u skorijoj buducnosti priznanje Hrvatske nije moguce zbog "nesrecne, stetne i nekonstruktivne odluke" hrvatskog predsednika da otkaze mandat snagama Unprofora. Optuzio je Zagreb za sabotiranje "postepenog ali efikasnog" mirovnog procesa. Prema njegovom misljenju, hrvatsko-krajinski problem trebalo je resavati postepeno, uspostavljanjem ekonomskih odnosa, otvaranjem granice izmedju Krajine i Hrvatske i pruzanjem garancija tamosnjim Srbima da ce se sa njima pravilno postupati. Nakon toga bi, kako je rekao Jovanovic, Srbe u Krajini "trebalo ostaviti pod zastitom Ujedinjenih Nacija jos nekoliko godina", pa tek onda, posle cetiri do pet godina izgradjivanja medjusobnog poverenja, kada bi Hrvatska postala potencijalni clan Evropske Unije, Srbi bi, mozda, razmotrili pitanje svoje reintegracije, izjavio je Jovanovic i dodao da bi "formalno priznanje Hrvatske" bilo "kulminacija ovakvog procesa".

Po Jovanovicu, i priznanje Bosne i Hercegovine u ovom trenutku je besmisleno, posto je ta zemlja rasparcana. "Situacija na terenu je nejasna - imate bivsu jugoslovensku republiku BiH, muslimansko-hrvatsku federaciju i srpski entitet. Koga da priznamo?"- naglasio je Jovanovic, koji smatra da bi prvi korak u Bosni trebalo da bude priznavanje prava tamosnjim Srbima na isti tretman koji ima muslimansko-hrvatska federacija, a to znaci "jednaka prava da stupe u konfederaciju sa nama".

Neki americki listovi nazvali su Jovanovica glavnim nosiocem kampanje za ukidanje sankcija, koji maltene svakodnevno porucuje medjunarodnoj zajednici da put za resavanje krize na Balkanu pocinje potpunim skidanjem sankcija Srbiji i Crnoj Gori, kako bi na kraju, kad se ispuni ovaj i svi ostali zhtevi Beograda, moglo da usledi medjusobno priznavanje bivsih jugoslovenskih republika. Na pitanje izvestaca iz Skupstine SRJ, kakve su sanse za ukidanje sankcija, on odgovara da je ta potreba velika i hitna i da raste na svim stranama, te da je SRJ "vitalno zainteresovana" za inicijativu Grcke da susedne zemlje uloze demars Savetu bezbednosti UN zbog sankcija. Posle susreta Milosevica sa izaslanikom Generalnog sekretara UN, Akasijem beogradski drzavni mediji su narocito podvlacili Milosevicevu recenicu u kojoj se Savetu bezbednosti UN predlaze da donese "pozitivnu, opipljivu odluku". U tekucim pregovorima Beograd ocito "podize visinu lestvice", sto je mozda motivisano i unutrasnjim politickim razlozima.

Seseljevi radikali i Kostunicina DSS ucestalo ponavljaju reci "priznanje", i "izdaja". Seseljevom mitingu u Kragujevcu, na kome je vodja srpskih radikala napadao Milosevica zbog toga sto je "zbog mrvica blokurao Drinu", prisustvovalo je oko 10.000 ljudi, sto je novost s obzirom da ova partija do sada nije uspevala da organizuje velike demonstracije. Pre dolaska Kozirjeva u Beograd, medju bosanskim Srbima rasla je nervoza - Skupstina Republike Srpske iz Samca

1. februara pise ogorceno pismo u kome Milosevica podseca na parolu "Srbija se saginjati nece", vladika zahumsko-hercegovacki Atanasije apeluje na poslanike da "ne potpisu nikakvu kapitulaciju". Po jednoj verziji nekoliko clanova promilosevicevske "Dodigove" grupe boravilo je u Karadjordjevu, a ministar spoljih poslova RSK Buha je prosle nedelje dosao u Beograd "da obidje porodicu" i pritom se sastao s ministrom Jovanovicem "u okviru napora" da se problemi sa kojima se suocava srpski narod resavaju uz "medjusobni dogovor".

U utorak 21. februara portparol americke vlade Kristin SSeli izjavila je, ne iznoseci detalje, da je americka vlada "u kontaktu" s predsednikom Milosevicem, da postoji razlika izmedju njegovih javnih i privatnih tvrdnji te da to mozda znaci da on trazi formulu pod kojom bi skinuo sankcije. Jedan americki zvanicnik kasnije je rekao da bi Milosevic voleo da vidi kompletno i bezuslovno skidanje sankcija pre nego sto razmotri priznanje Bosne i Hrvatske, ali da je to za Amerika neprihvatljivo.

Predsednik Milosevic je 23. februara primio politicke direktore ministarstava inostranih poslova Velike Britanije, Francuske i Nemacke radi razgovora "o pitanjima od znacaja za dalji tok mirovnog procesa", ciji su detalji ostali nepoznati, sem maglovitog nagovestaja koji donosi izjava portparola francuskog ministarstva spoljnih poslova, da je "neophodnost da se postigne diplomatski proboj veca nego ikada". Predstavnici zemalja-clanica Kontakt-grupe su nakon sastanka sa predsednikom Milosevicem prema agenciji "Beta", otputovali iz Beograda sa "pomesanim osecanjima". Ova agencija, pozivajuci se na diplomatske izvore, najavljuje da bi oni u istom sastavu, ili "pojacani" americkim i ruskim predstavnicima, mogli ponovo da dodju u Beograd, kako bi saslusali Milosevicev odgovor na ponudjene predloge, koji, kako se precizira, "sasvim sigurno" ne predstavljaju punudu potpunog ukidanje sankcija u zamenu za priznavanje Hrvatske i Bosne i Hercegovine. To znaci da se kraj ne nazire.

Milan Milosevic