LJUDSKA PRAVA U KOSOVSKOJ SVAKODNEVICI

AIM, Beograd, 23. 02. 1994.

INTERVJU: Natasa Kandic, direktor Fonda za humanitarno pravo u Beogradu

* Upravo ste se vratili iz Berna, gde ste ucestvovali na skupu "Tribunal o bivsoj Jugoslaviji." Kakvi su vasi utisci?

• Tema skupa je bila moralna i politicka odgovornosti za rat i ratne zlocine na teritoriji bivse Jugoslavije, osim Slovenije. Skup je imao velike pretenzije. Porota je bila sastavljena od uglednih eksperata, ali se "sudjenje" zasnivalo na izvestajima medjunarodnih organizacija, pa je ostalo na apstraktnom nivou. Ipak, doslo je do pomaka u pozitivnom smislu
• posle prvog dana u kome je bilo medjusobnog optuzivanja, postalo je jasno da se u sali ne nalaze oni koji su rat poceli i zlocine pocinili. Nadjen je zajednicki ton. Najvise se govorilo o Bosni. Zakljucak je da medjunarodna zajednica gresi sto nastoji da dovede do kraja etnicko razgranicenje. Dva miliona ljudi je napustilo Bosnu i tako pokazalo da bezi od svake etnicke podele. Nece imati gde da se vrati.

* Jedna od tema bila je i Kosovo?

• Profesor Fehmi Agani, ali i drugi ljudi, izazvali su veliko postovanje, jer se nijednog trenutka od njih nije mogao cuti ton agresivnog neprijateljstva. Odrzali su "lekciju" ostalima kako se razgovora u demokratskoj atmosferi. Na skupu je bio prisutan i otpravnik poslova jugoslovenske vlade, Ignjatovic. Kada sam mu ukazala na ohrabrujuci ton razgovora, on je to prokomentarisao recima: "To je sve prikriveno neprijateljstvo." Tesko je voditi dijalog, kad neko u startu tako misli. Videla sam da postoji tezak defekt u glavama nekih ljudi koji predstavljaju drzavu.

* Sest mesci su istrazivaci Fonda za humanitarno pravo boravili na Kosovu. Do kakvih su zakljucaka dosli?

• Dosli smo do slicnih rezultata kao lokalne i medjunarodne organizacije za ljudska prava. Radi se o pojacanoj represiji, primeni surovih mera koje vlada i drzavni organi sprovode nad pripadnicima albanske etnicke zajednice. Koriste se novi, suroviji metodi nad vecim brojem ljudi nego ranije. "Obrazac" je - informativni razgovor, koji po zakonu, izuzetno sporovodi policija kad postoji sumnja u krivicno delo. Na Kosovu je rec o manipulaaciji tog instrumenta, koji sad sluzi za zastrasivanje, maltretiranje, tesko zlostavljanje. Vise od 15.000 ljudi proslo je kroz "tretman", pojedinac prosecno po nekoliko puta, a neki su pozivani, ili privodjeni i trideset puta, mada zakon kaze da niko nije obavezan da se na takav poziv odazove. Veliki broj intelektualaca sa Kosova odlazi upravo zbog toga. Bila sam u prilici na sastanku u Bernu da sretnem visoko obrazovane Albance, po cijoj proceni je bekstvo sa Kosova neminovno, jer je pritisak drzavne bezbednosti uzasan.

* Kako se u toj atmosferi osecaju preostali Srbi na Kosovu?

• Srbi na Kosovu imaju drugi problem. Srpski rezim je na Kosovu postavio u svim preduzecima svoje rukovodstvo, preuzeo je privredu, sto je stvorilo nepodnosljive zivotne uslove za Srbe. Veliki broj Albanaca koji su jos pre dve, ili tri godine izbaceni sa posla, u medjuvremenu su se preorijentisali na sitan privatni rad, otvaranje malih radnji, a poznati su po vestinama trgovanja i biznisa. Srbima je vlast priredila ostanak u preduzecima, u kojima je legalizovana pljacka i odnosenje drustvenih sredstava. Najbolji primer je "Trepca". I medju privremenim upravnicima koje postavlja drzava Srbija, nadju se privredno orijentisani ljudi, koji zele da nesto ucine. Oni sami kazu da nikad nije bilo takve pljacke kao u proteklom periodu. Sve sto vredi izneli su bas oni koje je vlast postavila za upravnike.

* Da li je medju Srbima prisutna nacionalna ostrascenost?

• Ekstremnih Srba nije toliko koliko nam se u Beogradu predstavlja, to se pre svega odnosi na grupu autora poznate peticije. Vecina Srba je u depresivnom stanju, a Kosovo je retko podrucje izuzeto od etnickih incidenata. Sve sto se tamo radi, rade drzavni organi: kolonizacija, preispitivanje ugovora o vlasnistvu. To radi vlast, ne rade Srbi. Srbi ne kazu - to je moje imanje, vrati ga. Iz Beograda se ne prati reakcija Srba, a oni osecaju bes prema rezimu, zbog generalnog osiromasenja. Ljudi ne rade, vec administrativno provode vreme, od plate ne mogu da zive. Kada se Albanci i Srbi pokusaju da povezu na ekonomskom nivou, drzava zeli da to spreci, jer ona hoce potpunu kontrolu. Tamo ne postoji istinsko zanimanje za interese ljudi, ni Srba ni Albanaca, vec samo interes vladajuce klike da raspolaze kapitalom.

* Novi plan srpske vlade za povratak Srba na Kosovo, Albanci dozivljavaju kao kolonizaciju, a javno mnjenje u Srbiji kao rezimsku farsu sracunatu na umirenje Srba "peticionasa". Kako to vama izgleda?

• U politickom smislu, tu ima elemenata kolonizacije. U sustini je to, ipak, samo politicka manifestacija koja nikada do sada nije dovela do povecanja srpske populacije. Cak i izbeglice iz Bosne nerado odlaze na Kosovo, jer postoji prepoznavanje da je to jedno vrlo nestabilno podrucje. Ne treba, dakle, ocekivati stvarnu kolonizaciju. To je ustupak autorima peticije i sredjivanje javnog mnjenja - stvaranje utiska da se nesto cini. Ne treba zaboraviti da su i opozicija i vlast, kad je rec o Kosovu, postigli saglasnost, sto vlast dobro koristi.

* Pricalo se o susretu Milosevica i Rugove, o tajnim pregovorima. Hoce li, po vasoj proceni, doci uskoro do dijaloga?

• Trenutno se nista tajno ne radi. OEBS, bivsi KEBS, priprema na dokumentovan nacin neka resenja. I dalje se zalaze za posmatracke misije, kojima bi bio pridodat predstavnik jugoslovenske vlade. Tako bi sam video sta se dogadja na terenu. Niko nije potvrdio navodni susret Milosevica i Rugove. U ovom trenutku dijalog je otezan, jer vlasti nijednim gestom ne pokazuju da su svesni da se na Kosovu dogadjaju stvari mimo zakona. Resenje vidim samo u pritisku medjunarodne zajednice. Neminovno je da se, kad-tad, zahteva prisustvo medjunarodnog medijatora.

* Vratimo se Srbiji. Da li su ovde gradjani manje ugrozeni?

• Ovde se ogranicavanje ljudskih prava vrsi preko medija. Vlast zaustavlja svaku informaciju iz nezavisnih medija, sto neminovno vodi ponovo u homogenzaciju. Cuje se samo zvanicna misao. Postaje jasno da je sloboda izrazavanja osnova svih drugih prava.

* Stice se utisak da zemlje Zapada, osim javne podrske, ne cine nista za opstanak Studija B i "Nase Borbe". Kao da su Milosevicu dali kredit da cini sto zeli, ne bi li priznao Hrvatsku i Bosnu.

• Istina je da ce mediji opstati, ako dodje do znacajne finansijske medjunarodne podrske. Ima se utisak da postoji blok organizacija u Evropi koji je vrlo spreman da pomogne medijima, ali one nemaju presudan uticaj u pregovarackom procesu. Uopste nije jasno koliko ce oni koji stvarno imaju uticaj, nesto uciniti. Za sada, "Nasa Borba" ipak opstaje, ali izlazi u malom tirazu i nema je u unutrasnjosti. Mislim, uprkos rezimu, stvari su se toliko promenile, postoji mnogo ljudi koji ne bi prihvatili krajnu tiraniju i totalitarizam. Vlast nema vise nikakvu sansu da uspostavi diktaturu. Ljudi su naucili da slobodno govore. To bi samo mracna policijska tortura mogla da spreci.

Gordana Igric