MAGLA IZ KARADJORDJEVA

AIM, Beograd, 22. 02. 1994.

Promene i prividi

Dok Moskva i Beograd slozno traze ukidanje sankcija kao preduslov za uspesniji pritisak na Pale i Knin, vodje prekodrinskih Srba prkosno demonstriraju spremnost da oruzjem brane svoju spornu drzavnost

Karadjordjevu se, izgleda, vraca stari sjaj vaznog

sredista za tajna politicko-diplomatska suocavanja i po-

gadjanja u ovom delu Balkana. Proslog vikenda, srpski predse-

dnik Milosevic i sef ruske diplomatije Kozirev razgovara-

li su tamo dva dana u cetiri oka. Dovoljno dugo da radozna-

lost poraste i medju skepticima koje pritiska rastuce bez-

nadje dok slute nove raskorake i pod okriljem Kontakt grupe.

Radoznalost je bila utoliko veca sto je i sama

vest o dolasku Kozireva bila, na izgled verodostojno, najav-

ljena kao medjunarodni dogadjaj prvog reda. Na dva nacina.

Receno je, najpre, da on ne ide Milosevicu u goste samo u

svoje ime vec i kao zastupnik cele, petoclane Kontakt gru-

pe. I to, mozda, u najdelikatnijem trenutku njene, dosad ne

bas uspesne, posrednicke misije.

Kao drugi dokaz izuzetnog znacaja ove operacije la-

nsirano je nezvanicno, ali tada javno neosporavano tumacenje

po kome ruski ministar ima nameru, ako ne i nalog, da od srps-

kog predsednika, kao "centralne licnosti mirovnog procesa" izde-

jstvuje odluku sudbonosnu za obuzdavanje jugoslovenskog naci-

onalistickog kosmara: priznavanje BiH i Hrvatske u zamenu za

postupno skidanje svih sankcija sa Srbije i Crne Gore.

Bilo je, dakle, razloga i za veca ocekivanja od taj-

nog razjasnjavanja izmedju Milosevica i Kozireva. Bilo, pa

proslo. Hladjenje je pocelo i pre nego sto je Jelcinov

prvi diplomata stigao u Karadjordjevo. Nadlezni u Beogradu

pazljivo su izbegavali da Kozireva na bilo koji nacin ve-

zuju za obaveze, ili jedinstveno nastupanje, Kontakt grupe. A

on kao da se trudio da to razdvajanje potvrdi izjavom koju

je dao po izlasku iz aviona u Batajnici. Rekao je da nece

"ubedjivati Milosevica" da ucini ono sto ne zeli, iako

je blago opominjao domacine da zapadni partneri Rusije ubra-

jaju srpsko priznavanje BiH i Hrvatske u prioritetne obaveze.

Ono sto se iz Karadjordjeva culo zaista je delova-

lo nekako maglovito, protivrecno. Ali ne treba suditi prena-

gljeno. Diplomatija, uostalom, ne bi bila ono sto jeste kad

oni koji se tim poslom bave ne bi imali diskreciono pravo da

govore i ono sto ne misle. Kozirev ovde zaista nije bezuslovno

branio pretpostavljeni, jedinstveni zahtev Kontakt grupe za

medjusobno priznavanje kao uslov da sankcije sa SRJ budu ski-

nute. Javno je, stavise, podrzao suprotan, beogradski rezon:

ukidanje svih sankcija kao "prvi i nezaobilazni korak za ko-

nacno resenje jugoslovenske krize".

Posmatraci koji su bili skloni da te, neocekivane

retoricke podudarnosti izmedju Beograda i Moskve, uzmu zdra-

vo za gotovo, nisu mogli odoleti zakljucku koji se sam od

sebe nametao: Kozirev nije nista postigao jer je beogradsko

priznavanje Bosne i Hrvatske,u najmanju ruku, odlozeno. Na

zalost zapadnih clanica Kontakt grupe, moskovski izasla-

nik je srpski nacelni, uslovni pristanak ocenio pozitivno.

Sta se, ustvari, dogodilo? Uprkos utisku da se poneo

nepopustljivo, malo je verovatno da je Milosevic nadmudrio

spoljne partnere koristeci blagonaklonost ruske diplomati-

je. On je, doduse, jos jednom uspeo da dobije (od Moskve ne-

posredno a od Kontakt grupe posredno) ono sto mu je i dalje

neophodno - priznanje da njegovo mesto u jugoslovenskoj krizi

ostaje "kljucno", sto se ovde tumaci i kao "nezamenjivo".

Ali produzena predusretljivost spoljnih partnera od

kojih srpska politika postaje sve zavisnija, nije bezuslovna

niti je neogranicena. Od toga sta srpski predsednik cini,

ili odbija da ucini u jugoslovenskoj krizi, zavisi da li ce

trajati onoliko dugo koliko je njemu potrebno da zapadno od

Drine postigne ono sto je vazno ne samo za zapadni ili ru-

ski interes nego, pre svega, za njegovu politicku buducnost.

Najvaznije mu je, nema sumnje, da ratoborne srpske vo-

dje preko Drine privoli, ili prisili, da ne ulaze u nove vojne

avanture koje bi i matici mogle doci glave. Preciznije: da

Karadzica i druge pansrspke bojovnike ugura u politicke

kompromise izvan Srbije - a da pritom svoju prevlast u njoj ne

dovede u pitanje. Opasnost da se ovo drugo dogodi srazmerna

je energiji nacionalistickog bumeranga. A ona ce da se uveca

ako medju "prvoborcima" za drzavu svih Srba uzme maha op-

tuzba da ih beogradska vlast, u ime mira koji nju spasava,

pretvara u zrtvene jarce vlastitog, velikosrpskog projekta.

Senka te opasnosti dolazi do izrazaja na obe stra-

ne Drine i na razne nacine. Veci,nacionalisticki deo st-

ranacke i nestranacke opozicije u Srbiji, igra na tu kartu;

kidise iz sve snage na Milosevica i njegove sledbenike

nastojeci da ih politicki opanjka kao nacionalne izdajnike,

narocito zbog blokade drinske granice.

Iako verbalno nesto oprezniji, prekodrinski, posebno

paljanski srpski lideri, osokoljeni nacionalistickom podrs-

kom iz Srbije, takodje se na sve nacine trude da beogradskom

politickom vrhu pomrse racune. Tacno procenjujuci da bi

ih Milosevicevo priznavanje Bosne i Hrvatske u medjunaro-

dno priznatim granicama moglo lisiti samoproklamovanih, ne-

zavisnih drzava, oni zure da to po svaku cenu preduprede.

Tome bi trebalo da posluze i deklarativne manifes-

tacije ubrzanog, svestranog povezivanja Karadziceve Republi-

ke Srpske i RS Krajine. Upravo ovih dana, dok se u Karadjor-

djevu stvarao utisak da su Moskva i Beograd sve usaglaseni-

ji u zahtevu za skidanje sankcija radi efikasnijeg pritiska

na Pale i Knin, ta je sprega napadno naglasena: objavljeno je

zasnivanje vojnog saveza ("Vrhovnog saveta odbrane") izmedju

RS i RSK, u ime opasnosti od mogucnog hrvatskog napada u slu-

caju povlacenja Unprofora.

Suocena s takvim izazovima iz "bratskog" okruze-

nja i sa verovatnim uvecavanjem privrednih i socijalnih ne-

daca u sopstvenim granicama, Miloseviceva Srbija kao da

sve jace strepi od nepredvidljivih posledica. Bice da je i

zbog toga u Karadjordjevu ostala uporna u zahtevu da Kontakt

grupa izmeni redosled svojih potrazivanja: da se sa SRJ skinu

sankcije pre njenog priznavanja Hrvatske i Bosne.

Mali su izgledi da Kontakt grupa to prihvati. U me-

djuvremenu, uslovna podrska Rusije omogucuje Srbiji da za

krace vreme odlozi konacno izjasnjavanje. Ali, od te utehe

tesko da ce biti vece vajde; Beograd time rizikuje da st-

rateski izgubi vise nego sto takticki moze da dobije.

Jer, dok sankcije cine svoje, politicki vrh Srbije zaludno

trosi ono cega ima sve manje: vreme. Cena povlacenja sa ne-

odrzive pozicije moze samo da raste.

Za Srbiju koju je nacionalisticka orgija gurnula

na dno evropske, civilizacijske lestvice, dvoumljenje je pre-

skupo samozavaravanje - ako joj je stalo da se, povratkom na

svetske pijace i u medjunarodne institucije, digne iz poraza-

vajuce politicke, materijalne i moralne skrame i divljine.

Aleksandar Nenadovic