NI NA NEBU NI NA ZEMLJI

size: Vec duze vreme na Kosovu se komentarise stupanje na snagu nove Uredbe Savezne vlade o kriterijumima za dodelu stanova, placeva i kredita onim Srbima i Crnogorcima koji bi da zive na Kosovu, kao i najava da se na nivou republicke Vlade priprema sveobuhvatan Program za Kosovo. Albanci, Odluku beogadskog politickog vrha o naseljavanju 100 hiljada Srba na Kosovu do 1998.godine smatraju sramnom i svoje neslaganje su usmerili prema medjunarodnoj javnosti, koju redovno obavestavaju o ovom sto se zbiva na Kosovu. S druge strane, mada se i ovdasnji srpski politicki krugovi vec nekoliko godina unazad zalazu za naseljavanje ovog regiona Srbima, odnosno, kako javno isticu "poboljsanje etnicke strukture stanovnistva" ipak ne veruju u potpunu realizaciju ovog Projekta, bazirajuci se pre svega na sve one, slicne, koji nisu uspeli. Svoju masineriju (medije) pokrenuo je vladajuci SPS, ali i pored svakodnevnih pompeznih podataka o "velikoj zainteresovanosti Srba za zivot na Kosovu", tesko je ocekivati da ce neko iz "sigurnog" doci da ostatak zivota prozivi u "nesigurnom". Inace razlicito se komentarisu motivi donosenja ovakve Odluke bas u ovakvom politickom trenutku. Pretpostavke se krecu od toga da Srbija ovim potezom zeli da obezbedi bolje pozicije pred eventualni srpsko- albanski dijalog, preko misljenja nekih krugova da je ovo nacin da se primire kosovski Srbi i Crnogorci, koji su se nedavno oglasili Peticijom, kojom su zahtevali od sopstvenih politicara da preduzmu ostrije mere na Kosovu ili ce se "ponovo dogoditi narod", do razmisljanja da se sutra, eventualna lokalna vlast koju bi imali Albanci ne moze dati u potpunosti njima. Izgradnjom ovakvih naselja, i uopste naseljavanjem Srba i Crnogorcima u cistim etnickim sredinama, u vlasti morali bi ucestvovati i oni.

Na Kosovu se jos uvek ne spustaju tenzije posle donosenja najnovije Uredbe Savezne vlade o kriterijumima za dodelu stanova, placeva i ostalih dobara kojom se zeli realizovati projekat o naseljavanju 100 hiljada Srba na Kosovo do 1998.godine. Iako se na Bratislava Morina nalazi na celu republickog Komesarijata za izbeglice stice se utisak, obzirom na prostor u srpskim drzavnim medijima koji joj se pridaje, da je ona u stvari na celupomenute akcije, gde nastoji promovisati i ubediti gradjane iz Srbije i Crne Gore da se "na Kosovu lepo zivi i da projekat nudi uslove za nastanjivanje porodica; zaposlenje, stan, skolovanje" i sve druge beneficije koje idu uz odluku o nastanjivanju na Kosovu.

U poslednje vreme bilo je dosta emisija, u udarnim terminima ali i "komentara i ubedjivanja" znacajnih licnosti u Srbiji sopstvene javnosti da "od od uspostavljanja potpune kontrole nad Kosovom dosta toga dobro funkcionise" , do onih emisija kojim se zelela stvoriti slika o Kosovu kao visoko razvijenom podrucju. Medjutim, upravo nacin koji je uzabrao vladajuci rezim u sopstvenoj propagandi, ucinio je medvedju uslugu Projektu naseljavanja Kosova. Samo do pre nekog vremena Kosovo i njena "fantomska republika" prikazivana je kao perfidna politicka kreatura, koja se stalno naoruzava i "sprema na konacni obracun sa drzavom Srbijom". U tom kontekstu nisu nedostajale ni slike iz kancelarija Sekretarijata unutrasnjih poslova, prepunih oruzja namenjenih "rusenju ustavnog poretka i teritorijalne celovitosti" srpske drzave. U takvim okolnostima se pokusava realizovati plan o naseljavanju Kosova Srbima. Ali, podjimo redom. U Programu o naseljavanju predvidja se izgradnja stambenih objekata, davanje besplatnih placeva i kredita na 40 godina. Do sada je za realizacijou ovog Projekta izdvojeno iz republickog budzeta 70 miliona dinara a iz saveznog 4,1 milion. Ovo je sasvim simbolicna suma, koja ne bi mogla pokriti ni deo realizacije projekta - zavrsetka onih zapocetih jos pre pet godina u Pristini i Kosovu Polju. I pored toga radovi na novim objektima su otpoceli, a prema recima Bratislave Morine ove godine bice zavrsena cetiri naseljenicka kompleksa, gde bi se moglo smestiti vise od 200 porodica. U selu Velika Reka u opstini Vucitrn, gradi se 72 objekata, koji su namenjeni izbeglicama iz Bosne i Hrvatske. U ove stambene objekte moci ce da se smesti 300 lica kojima ce se obezbediti, po recima koordinatora ove akcije radna mesta u predvidjenoj lokalnoj policijskoj stanici u okviru naselja. Ako se ovom podatku doda jos i predlog gospodina Krasnikovica iz Odbora za izbeglice, ciji predlog podrzava i gospodja Morina, da se prioritet za resenje stambenih pitanja doseljenika treba dati "ljudima sa statusom ratnih zlocinaca u Hrvatskoj, konkretno ljudima iz okoline Vukovara, cija cifra dostize cak 1400 njih" ("Nasa Borba"), onda mozemo samo nagadjati sta u stvari moze doneti projekat sa alhemicnom kombinacijom ratnih zlocinaca i policajaca. Drugo naseljnicko naselje nalazi se u blizinu sela Junik, gde je u toku zavrsna faza pripremanja objekata za stanovanje. U ovom projektu ima 120 kuca izgradjenih pre svega za izbeglice iz Albanije. A oni, sto se pokusava vec duze vreme prikriti, do sada nisu pokazali odusevljenje gestom njihove maticne drzave, jer kako kazu "nisu pobegli iz Albanije da bi ostali na Kosovu". U Glodjanu 5-6 kilometara od Junika predvidjena je izgradnja najveceg naselja sa 240 kuca. Lokalne vlasti u Obilicu su se takodje ukljucile u ovu akciju, planirajuci dodelu 80 placeva, 300 radnih mesta i obecanjem da ce izgraditi 270 stanova. U selu Mazgit se nudi 15 hektara zemlje za placeve, a za one koji bi zeleli da se bave poljoprivredom spominje se i osiguranih 240 hektara. U Pristini se takodje nudi 200 placeva, Gnjilanu 200 stanova, kao i u Klini, Suvoj Reci, Malom Zvecanu i svim vecim opstinama na Kosovu. Prema podacima Poljoprivredne zadruge na Kosovu se raspolaze sa 84.812 hektara zemlje, od kojih je 46 hiljada hektara obradive povrsine. Osim ovoga 177 hiljada hektara je tzv. nicije zemlje - livade, sume i pasnjaci, sto je dobra osnova za realizaciju prvog dela projakta o naseljavanju. A za uspeh drugog dela, odnosno kako je ovde u nekim krugovima nazivaju avanture, treba obezbediti

materijalna sredstava, za sta se brine Konticeva vlada. Vlada je predvidela da izdvoji 25.330.300 din. za ovu godinu, za naredne dve, sumu od 37.995.000 din., a za '98-mu 25.330.000 din. Od ovih

"priloga" se dakle planira izgradnja stabenih naselja i izdavanje kredita na 40 godina. Podaci i nisu toliko obeshrabrujuci na prvi pogled. Ali ispred svih stoji "predvidja se" a ne "uradjeno", sto i nije neki retoricki previd, vec realan nedostatak sredstava koja bi trebala pokriti troskove ovako velikog projekta. A nije ni beznacajna cinjenica da je ovo treci pokusaj naseljavanja Kosova od 1912. u cilju menjanja demografske slike. Do pocetka Drugog svetskog rata Albancima je oduzeto 228.080 hektara na kojima je izgradjeno 15.943 kuca za koloniste iz Srbije i Crne Gore. U ono vreme na Kosovu je dovedeno 60-65 hiljada Srba i Crnogoraca, sto doduse i nije uticalo na etnicku strukturu Kosova. Inace, od tada do danas zabelezeno je puno datuma koji svedoce o pomeranjima stanovnistva, i srpskog i albanskog, nasilnim iseljavanjima ili doseljavanjima. U celoj ovoj prici, medjutim, cak iako se zapostavi albanski faktor na ovim prostorima ipak se ne moze govoriti o postizanju nekih velikih rezultata. Srpska drzava tesko da moze uraditi ono sto je naumila, iz objektivnih razloga. Ekonomska situacija je losa, nezaposlenost je u porastu, nema dovoljno para, a i vecina Srba i Crnogoraca nije spremna da se nastani na Kosovu. Prema nekim procenama u albanskoj stampi, Srbiji bi za dovodjenje 25 hiljada porodica i resavanje njihovog stambenog pitanja bila potrebna suma od oko miliardu nemackih maraka ili 650 miliona dolara, i to samo za izgradnju stanova od 50 kvadratnih metara, u proseku, bez dodatnih infrastrukturnih troskova. Iako su jednoj emisiji TV Pristine (reprizirana za YU podrucje)Bratislava Morina i rektor pristinskog Univerziteta Papovic apelovali da Srbi napuste "gusto naseljene gradove, kao sto su Beograd, Nis i Novi Sad i dodju da zive na Kosovu, pitanje jedne gledateljke, "kako ce obezbediti tolika radna mesta kad se sada na Kosovu skoro 60 odsto radnika nalazi na prinudnom odmoru", kojima ce ova drzava jos dugo baviti, kao i onima koji bi odlucili da dodju na Kosovo, dobila je odgovor koji verovatno ni sama nije razumela. Medjutim, s druge strane, ne treba zanemariti cinjenicu da i oni koji bi se odlucili da ovde provedu ostatak zivota su ljudi sa dosta zivotnih i ezistencijalnih problema. Iako se svakodnevna kampanja vodi u ime srpstva i patriotizma, od toga ne bi mogli da zive ni pripadnici, kako rece rektor Papovic "svekolikog nebeskog naroda" . A Kosovo, zaboravlja on, se na nalazi na nebu...

Ilaz THAQI AIM Pristina