DOMACCI "STRANCI"

Privatno-pravni "stres" bivsih Jugoslovena

AIM, Beograd, 19.2.95.

Sta je moja domovina, a sta drzzava? Da li su kuca, zemlja i imovina zauvek izgubljeni? Koji je sud (ili zakon) za mene nadlezzan? Kako naslediti roditelje?

Nakon raspada SFRJ ni u jednoj novonastaloj drzzavi statistika se nije bavila ovim i slicnim problemima koji su pogodili eks Jugoslovene u njihovom privatnom zzivotu. Tako se ne zna broj onih kojima je "visoka politika" narusila najintimnije sfere: identitet, porodicu, svojinu. Takve nepoznanice postavile su se pred brojne gradjane nestale drzzave, a na njih je prvi put pokusalo da odgovori osam eksperata iz razlicitih pravnih oblasti. Rec je o zajednickoj knjizi, pisanoj na osnovu usvojenih zakona i prakse nekadasnjih republika, a sada suverenih drzzava. Iskustva i paragrafi od "Vardara pa do Triglava" sabrani su, kako bi se raspleo "Gordijev cvor" privatno-pravnog "stresa" bivsih sunarodnika.

Sta su propisale republike - drzzave

S obzirom na mesovitost "prethodnog zzivota" u SFRJ, nema sumnje, problem identiteta prevashodno preokupira mnoge bivse Jugoslovene. Osim toga, norme o drzzavljanstvu novih drzzava, vise ili manje stroge, uslovljavaju im sva prava o kojima, do nedavno, nisu ni razmisljali. Konkretnije, sa aspekta njihovog doskorasnjeg pravnog polozzaja u SFRJ bilo je nebitno da li su drzzavljani Hrvatske, Crne Gore ili Slovenije, i to i u domacim i u medjunarodnim odnosima. Chesto je samo slucaj odlucivao koje ce republicko drzzavljanstvo steci dete, ili deca mesovitih brakova. A danas?

• Nagla promena koja se desila bivsim jugoslovenskim republikama, dovela je do toga da ono sto je bilo od drugorazrednog znacaja, dostizze najvecu vazznost - kazze dr Gaso Knezzevic, profesor beogradskog Pravnog fakulteta i jedan od autora knjige o gradjansko-pravnim posledicama raspada SFRJ. Bez sopstvene krivice, pojedinci su se nasli na teritoriji drzzave cije drzzavljanstvo nisu imali, niti su pripadali narodu koji je konstituisao tu drzzavu. Pitanje je da li su im zakonodavci dali sansu da se sto bezbolnije snadju.

Podsetimo da je Slovenija u resavanju "pravnog odnosa" sa sopstvenim gradjanima bila najliberalnija, jer je dozvolila da se u knjigu njenih drzzavljana upisu, osim vec postojecih Slovenaca, i oni koji su se neposredno pre donosenja Plebiscita o njenoj nezavisnosti nasli u "dezzeli" (23. decembar 1990), bez obzira na etnicko poreklo. Makedonija je postupala slicno, uz ogradu da ovo drzzavljanstvo mogu steci i oni koji ga nisu imali, ako na njenoj teritoriji borave najmanje 15 godina. Hrvatska je, pak, sasvim drugacijeg stava, pa na domovnicu pravo mogu polagati, osim ranijih nosilaca republickog drzzavljanstva ( iz vremena SFRJ) samo "pripadnici hrvatskog naroda koji na njenoj teritoriji imaju prebivaliste." Ostali, ma koliko zziveli na tom tlu, hrvatsko drzzavljanstvo veoma ce tesko steci. Uostalom, kao i gradjani hrvatskog porekla, koje su zzivotne okolnosti preselile izvan nje.

Ipak, "slucaj" Savezne republike Jugoslavije, sasvim je poseban. Iako njen Zakon o drzzavljanstvu jos nije donet (uveliko se najavljuje) jasno je da se, pod pritiskom politicara, Jugoslavija opredeljuje za princip kontinuiteta, odnosno svakovrsnog pravnog nasledja SFRJ, kao drzzave prethodnice. Ali, kada se neko nasledjuje, valja najpre izmiriti njegove obaveze. Kada je rec o sticanju drzzavljanstva, nova drzzava koja pretenduje da "nastavi" staru, mora se i u ovoj oblasti ponasati dosledno tome. To zapravo znaci da drzzavljanstvo SRJ ne smeju automatski steci samo lica koja imaju srpsko ili crnogorsko drzzavljanstvo, nego i svi koji su imali drzzavljanstvo SFRJ i neka od republickih - bivsih federalnih jedinica. Ovo, bez obzira na njihove teritorijalne veze sa sadasnjom Jugoslavijom, dakle, i ako nemaju prijavljeno boraviste na njenoj teritoriji, objasnjava dr Gaso Knezzevic.

Moglo bi se reci da je SRJ "po sili zakona", u varijanti kontinuiteta, duzzna da i sve ostale nove susede tretira kao domace drzzavljane. Uostalom, Zakon o drzzavljanstvu SFRJ, koji je u Jugoslaviji jos na snazi, u spisku razloga za prestanak drzzavljanstva ne pominje raspad zemlje. Takodje, ni jedna od novonastalih drzzava nije u svojim zakonima o drzzavljanstvu predvidela slucajeve u kojima prestaje drzzavljanstvo SFRJ, vec su svi uredili nacine sticanja i prestanka svog novog drzzavljanstva. Zbog toga, sva lica koja su imala bivse drzzavljanstvo SFRJ, sada , ex lege, imaju istovetnu "pravnu vezu" i sa SRJ. Prakticno, samo ako nadlezzni organi u SRJ donesu resenje kojim nekom prestaje drzzavljanstvo, to lice vise nece imati pravo na crveni pasos.

Sukcesija, ili kontinuitet

Prema recma dr Knezzevica, druga alternativa je da kontinuiteta nema, to jest, da se SRJ opredeli za sukcesiju, ravnopravno nasledjivanje sa ostalima, po deobnom bilansu. Tada, dakle, nema drzzave o cijem se drzzavljanstvu radi, pa nema ni drzzavljana SFRJ. U toj soluciji, medjutim, svi na teritoriji SRJ bili bi u jednom trenutku (ili razdoblju) apatridi, pa bi jugoslovensko drzzavljanstvo (prema Konvenciji o umanjenju slucajeva apatrida) automatski morala steci sva lica koja u trenutku njenog formiranja u njoj imaju domicil - prebivaliste. Autori knjige o privatno-pravnim posledicama raspada SFRJ "pretresli" su i (ne bas retke) slucjeve, kada se eks Jugosloveni nadju u statusu "novih" stranaca, u nekoj od bivsih republika - sada drzzava.

• Chinjenica da neko lice koje, na primer, zzivi u SR Jugoslaviji i ima ranije savezno i drzzavljanstvo neke bivske republike, ne sme uticati na njegov status - kategorican je dr Knezzevic -sve do konacnog razresenja problema njegovog drzzavljanstva, bez obzira na njegovo poreklo. Ni pod jednim uslovom on ne sme podlegati deportaciji, jer mu ova drzzava mora zastititi prava koja je ranije stekao.

Na politickom planu, po misljenju naseg sagovornika, nove drzzave moraju se boriti za sto skorije zakljucenje medjunarodnih ugovora u kojima bi se (i) problem drzzavljanstva resio na bazi reciprociteta ( "daj da bi dao", ili "daj da bi dobio"), uz otvaranje mogucnosti bipatridije, dvojne drzzavnosti. Najzad, treba razmisljati i o unilateralnim "potezima" koji bi dozvolili neku vrstu "lokalnih" eks -ju bipatrida.

Kako se cela konstrukcija pomenute knjige zasniva na stecenim pravima, koja su svuda u svetu dobro zasticena, jedan od zakljucaka je i da eks Jugosloveni, u drzzavama nastalim na teritoriji bivseg saveza, ne mogu potpadati pod zakone o strancima. Pre svega, zato sto im (ranije) prebivaliste valja priznati kao steceno pravo. Ali, sta sa onima koji su se iselili iz zemlje, a jos nisu stekli prebivaliste u "trecoj" drzzavi? Podaci o izbeglicama, kao i onima koji su otisli da bi izbegli mobilizaciju, govore da veliki broj njih nije stekao pravo na prebivaliste.

• Kako sada stvari stoje, po zakonima SRJ, moguce je da pojedinci nigde nemaju domicil. Zakonodavac ocito nije imao u vidu posledice takvog stava. Prema resenjima uporednog medjunarodnog prava, staro prebivaliste ne mozze se izgubiti, dok se ne stekne novo - zakljucuje dr Gaso Knezzevic.

Autori, za sada jedinstvenog dela u domacoj strucnoj literaturi, podsecaju i da je uzajamnost jedan od pricipa, zahvljujuci kome je medjunarodno pravo i nastalo i opstalo. Bilo bi mozzda dobro da se umesto "reciprocnog" inata i takmicenja ciji ce "stranci" imati vise muke sa novoformiranim drzzavama, takva uzajamnost primeni radi zastite slabijih. Dokle god se tako ne bude cinilo, pravo i zakon na teritoriji nekadasnjih republika, izazivace osecaj opste nesigurnosti, cak i u najintimnijim i najvazznijim sferama ljudskog zzivota. Nije li, recimo, vise nego apsurdno, da je brak izmedju dva bivsa Jugoslovena sada, pravnim zzargonom receno, postao odnos "sa stranim elementom", za koji su merodavne norme - medjunarodnog prava?

Bojana Oprijan - Ilic