ODSTREL "ZA PRIMER"

Nova afera u vojsci Jugoslavije

AIM, Beograd, 18.2.95.

"Obracanje pukovnika Ljubodraga Stojadinovica neposredno predasedniku SRJ i redakciji NIN-a predstavlja postupak u sluzzbi kojim se steti ugledu Vojske Jugoslavije i protivan je vojnom redu i dredbama Zakona o vojsci Jugoslavije. Zbog povrede vojne discipline protiv pukovnika Stojadinovica u toku je vojno-disciplinski postupak". Tako je Generalstab Vojske Jugoslavije, pokusao da okonca osetljivu vojnu aferu koja ovih dana u Beogradu intrigira javnost.

Pukovnik Stojadinovic, za kojeg neki smatraju da pripada liberalnoj struji u vojsci, demisioniran je sa funkcije nacelnika Uprave za informisanje Generalstaba Vojske Jugoslavije ukazom saveznog predsednika, Zorana Lilica. Takav potez - niko nije ocekivao. Iznenadjenje u javnosti je bilo utoliko vece sto je ova smena obrazlozzena potrebom za "boljim i kvalitetnijim informisanjem u vojsci Jugoslavije", iako je Stojadinovic, bar zvanicno, isticao svoju vojnicku profesionalnost i zalaganje za potpunu depolitizaciju vojske. Verovalo se ranije da je on uspevao da pridobije simpatije i ostrih kriticara ovdasnjeg vojnog establismenta.

Provokativno pismo

Vece iznenadjenje u javnosti izazvalo je, pak, pismo - odgovor pukovnika Stojadinovica svom vrhovnom komandantu, Zoranu Lilicu i redakciji NIN-a. Pukovnik Stojadinovic porucuje Zoranu Lilicu: "Inicijativa za moje smenjivanje formalno nije potekla iz Vojske Jugoslavije, pa proizilazi da je ona vasa, ili vama podredjenih clanova Vrhovnog saveta odbrane". Chitaocima je bilo jasno da Stojadinovic, u stvari, aludira na predsednika Srbije Milosevica, koji je, takodje, clan pomenutog Saveta, i koji formalno treba da prima naredjenja od Lilica.

"Do mene su stizale vase poruke da moram da cutim, kako bih ostao na duzznosti i da svoje duhovne horizonte svedem na model konstruisan kao pozzeljan za oficira mediokriteta. Da li je slucaj generala Bore Ivanovica (osumnjicenog da je izvrsio teske pljacke i pronevere, i aboliranog vasom odlukom, a posle toga vanredno unapredjenog vasim ukazom) doprineo da me razresite duzznosti", upitao je u pismu pukovnik Stojadinovic. Istovremeno, on Lilica podseca da je ranije trazzio od njega sugestije kako da se ponasa pred novinarima povodom mracne afere, ali da je to predsednik Jugoslavije shvatio kao provokaciju.

"Ne verujem", nastavlja Stojadinovic, "ni da ste zaboravili moju pristojnu primedbu koju sam svojevremeno uputio vasim sefovima kabineta, da vas zamole da u kasarnama vojske Jugoslavije ne drzzite predizborne politicke govore u korist stranke kojoj pripadate, vec da nastupate kao predsednik drzzave i komandant depolitizovane vojske". Smenjeni nacelnik se pita, nije li mozzda toj smeni doprineo ministar odbrane, Pavle Bulatovic ( bio u bliskim kontaktima sa Seseljom) za koga tvrdi da je "preplaseni kadrovski potrcko", koji je isporucivao oficire VJ u zamenu za budzzet. "Svedok sam njegovog kukavicluka i legendarne nesposobnosti", dodaje u pismu Stojadinovic i aludira, prakticno, na proslogodisnju "prolecnu smenu generala", koju je iznudio Seselj zarad glasova njegovih radikala za predlozzeni budzzet.

Nedavna mracna afera u vezi sa generalom Borom Ivanovicem, kojeg i sam Stojadinovic pominje u svom pismu, po svemu sudeci, otvorila je tinjajuci sukob izmedju, sad bivseg, nacelnika za informisanje i vrhovnog komandanta.

Prema podacima koje je objavio beogradski nedeljnik "Vreme" ta afera tesko se mozze prihvatiti kao obicna krimi-prica, jer kroz nju, na razlicite nacine, provejavaju brrojni likovi: ne samo visoki vojni oficiri i policijski funkcioneri, nego i politicari. Sve do predsednika Jugoslavije, Zorana Lilica, odnosno, kako se iz Stojadinovicevog pisma naslucuje, srpskog predsednika Milosevica.

Krajem prosle godine, naime, vojna inspekcija je otkrila niz neverovatnih, nezakonitih postupaka, tadasnjeg komandanta Novosadskog korpusa, geral-majora Ivanovica, zbog cega ga je komandant Prve armije, general Jevrem Cokic, suspendovao sa polozzaja. Sve se odigralo u tisini. Ivanovicu se, nakratko, izgubio svaki trag, a uhapsen je komandant Subotickog garnizona, pukovnik Miodrag Jovanovic, koji mu je bio neposredno potcinjen. Uprkos nekim neformalnim, politickim pokusajima da se cela stvar "smiri", vojni istrazzitelji su brizzljivo obradili ceo predmet i vojnom tuzziocu podneli poduzzu krivicnu prijavu protiv generala Ivanovica, koji je, inace, kum bivseg nacelnika Generalstaba VJ, penzionisanog generala Zzivote Panica.

Umesto zatvora - unapredjenje

Ustanovljeno je bilo da je general Ivanovic nekoliko puta nezakonito naredjivao dvojici potcinjenih pukovnika da iz svojih jedinica odredjenim licima izdaju vise od dva miliona i 300 hiljada komada pesadijske municije, hiljade mina, raketa i raznu artiljerijsku municiju, kao i vise od 200 tona goriva. Daljim odmotavanjem klupka utvrdjena su i druga njegova prekoracenja ovlascenja, zlupotrebe i pljacke, sve do, kako navodi "Vreme", veza sa poznatim ratnim profiterima. Ivanovicu je na dusu stavljeno i samovoljno raspolaganje oruzzjem zaplenjenim u takozvanim borbenim dejstvima, poklanjanje dvadesetak "magnuma 357", veceg broja "heklera", "pumparica", lovackih karabina, snajpera, pa cak i cetiri IBM kompjutera.

Posebno su zanimljive veze generala Ivanovica sa raznim paravojnim formacijama, pogotovo sa Arkanovim "tigrovima" iz Erduta. Krivicna prijava ga je teretila sto je svojim naredbama da se sa vojnih automobila skinu tablice "radi stavljanja na civilna vozila" omogucavao da prakticno ukradeni, ili oteti automobili u Srpskoj Krajini i SRJ nesmetano prelaze granicu. U tom kontekstu se pominju dzzipovi erdutskog Centra dobrovoljacke garde i "opel omega", vlasnistvo Skupstine RSK.

Da bi obezbedio stan prijateljici svog drugara, inace visokog rukovodioca MUP Srbije, doticnu devojku je "promovisao" u potpukovnika Vojske Jugoslavije.

Uprkos "teske" optuzznice, Zoran Lilic je abolicijom prekinuo krivicni postupak protiv generala Ivanovica. Posle toga, Ivanovic biva drugi put vanredno unapredjen u cin general-potpukovnika, a u Centru visokih vojnih skola u Beogradu upravo mu se trazzi radno mesto.

Zasto se sve munjevito odvijalo, bez redovne procedure i bez predloga nadlezznih za unapredjenje? Ko je sve zainteresovan da se o tim stvarima ne raspreda u sudnici, ko stoji iza svega i kakav bi politicki epilog mogao da poprimi sudski postupak - pitanja su na koja se, zasad, ne mogu ponuditi dovoljno dokumentovani odgovori. Pouzdano se zna samo da je Zoran Lilic potpisao sve pomenute ukaze.

Upravio ta cinjenica, kao i cin smenjivanja Stojadinovica, ukazuju da su, cini se, temelji sukoba mnogo siri od personalnog razilazzenja, odnosno, svadje oko, uslovno receno, podele dobiti. Niko od vojnih zvanicnika sada ne zzeli da bilo sta komentarise. Chak i nacelnik Geralstaba VJ, general Momcilo Perisic se ne oglasava, mada se mnogi secaju njegovih saopstenja i po mannje vazznim pitanjima. Neki vojno-politicki komentatori naslucuju da je "akcija" preduzeta bas zbog buduceg napada na Perisica.

Jedan visoki oficir u Generalstabu VJ, koji insistira da ostane anoniman, izjavio nam je da je u ovom trenutku tesko predvideti dalji tok dogadjaja, jer "rec je o jos jednom azzuriranju vojnih kadrova i obracunu sa svima koji nisu spremni da se bespogovorno povinuju odlukama politicara." Pocelo se, po oceni naseg sagovornika, sa Ljubodragom Stojadinovice - "za primer"; zato sto je on bio "na dovoljno isturenom polozzaju da bude poznat gotovo svom vojnom perosnalu, a uz to je vise nego karakteristican predstavnik onih koji bi da se otresu politickog tutorstva. Pri tom, promene na njegovoj funkciji, objektivno, ne mogu da izazovu velike potrese".

Smenjivanje Stojadinovica, stoga, trebalo bi da bude upozorenje ostalima (kome sve?), ali mozzda i probni balon za novi talas "kadrovskog provetravanja" u Vojsci Jugoslavije i uspostavljanja novog balansa politicarske dominacije nad zametkom profesionalizacije oruzzanih snaga.

Momcilo Popovic