OPOZICIJA I NEZAVISNA SSTAMPA

Ima li nade za slobodu medija u Srbiji

AIM, Beograd, 17.2.95.

Polako, jedna za drugom, padaju od 1990.godine, slobodne radio stanice, novine i televizijske kompanije. Rezzim vracca u drzzavnu svojinu sve novinske institucije koje su od 1989. godine prelazile u privatnu svojinu. Danas su u Beogradu ostali slobodni samo jedan radio, B-92, i nedeljnik "Vreme". Dnevni nezavisni list "Borba", nestao je. Njegovi novinari jesu nastavili sa radom u dnevnom listu koga su nazvali "Nassa Borba", ali cce oni dozzivljavati tako velike novchane tesskocce, da cce se samo uz krajnje napore odrzzavati na okupu.

Nezavisna televizija Studio B je uvuchena u sudski proces chiji je cilj da se ova privatna beogradska kompanija stavi pod kontrolu drzzave i Milossevicceve Socijalistichke partije Srbije (SPS). Na sudu, Studio B mozze lako da izgubi parnicu sa drzzavom, jer su i tuzzioci i sudije chlanovi SPS-a, iako je to protivzakonito, jer je u Srbiji njima zabranjeno da se uchlanjuju u partije. I sve visse advokata ulazi u vladajuccu rezzimsku partiju, buducci da im ona preti da cce im, ostanu li van nje, zatvoriti kancelarije. Otuda se Studio B mozze spasiti od podrzzavljenja samo politichkim pritiskom opozicije. On je, za sada, izostao.

Za sada - bez mitinga

Beogradska opozicija je ideolosski slaba, neslozzna je i nema zajednichkih ciljeva. Uplela se i u kriminal. Ona chak - u principu, ne mozze snazzno da brani slobodnu sstampu i televiziju. Nacionalistichka je, podrzzavala je ratnu politiku Milossevicca u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, pozdravljala je izgone stranih novinara iz Beograda, a i sama je mnoge domacce novinare proglassavala za narodne izdajnike i zahtevala da se otpuste sa posla. Beogradska nacionalistichka opozicija smatra da se pre kreacije Velike Srbije, Beograd ne sme okrenuti ka uspostavljanju demokratije i trzzissne privrede. Ona time gotovo direktno podrzzava opstanak diktature Milossevicceve nacional-komunistichke partije. Velika Srbija se ne mozze uspostaviti bez diktature i politike nacionalne neravnopravnosti.

Kada je padao nezavisni dnevni list "Borba", opozicija nije uchinila nissta da ga spase. Vodje partija su javno protestovale protiv agresije drzzave na njega, a potom su mirno odlazile na ruchak uz vino. Nije bilo demonstracija, sem manjih statichkih skupova, niti je opozicija pokussala da pokrene medjunarodnu javnost u korist ugrozzene slobode sstampe.

Sada nacionalistichke i ultra-desnicharske partije, pochev od Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke, koje zajedno u parlamentu Srbije od ukupno 250 poslanika imaju 70, obeccavaju da cce mitingom spasavati od vlasti Nezavisnu treleviziju Studio B. Medjutim, vreme prolazi, a one miting i druge javne proteste joss nisu pokussale da organizuju. One, osim toga, ne zzele da se ujedine sa drugim opozicionim snagama, kako bi se zajednichkim naporima poveccao pritisak na vlast. I Srpski pokret obnove, mozzda najvecca opoziciona partija, nema narochito drugachiji pristup: on poziva na otpor rezzimu samo chlanove iz svojih redova i one partije i sindikate koje je, iz taktichkih stranachkih razloga, odabrao. Niko od stabla ne vidi ssumu.

Zabrinjavajucce je da do sada ni Nezavisni sindikat novinara Srbije ni Ujedinjeni granski sindikati - Nezavisnost, nisu mogli da zajedno izadju iz kancelarija i krenu sa ulichnim pritiscima. Vlast u Srbiji jedino zazire od ulichnih demonstracija. Tim pre je chudno da sindikati joss nisu pokussali da obeshrabre i odvrate Milosseviccev rezzim od potapanja Studija B.

Gresi Studija B

Studio B je oslabio svoje pozicije u javnosti od kada su ga, pre dve godine, pocheli da napusstaju novinari koji su bili protiv rata i nacionalizma. Od tada je ova televizijska kucca sebi dozvolila i to da beogradskoj drzzavnoj mafiji prodaje vreme na ekranu, u kojem je ova mogla da ssiri fassistichku i ratnu politiku. To je prenerazilo demokratsku javnost, ali je ona svoje nezadovoljstvo pokussala da ublazzi opravdavanjem Studija B kako mu je novac za opstanak bio neophodan, possto od reklama nije mogao da se finansira. Tajna policija je proganjala i sada proganja preduzecca koja zzele da se reklamiraju na ovoj telizijskoj stanici.

Kada je Milossevicc prekinuo sa Kardzziccevim Srbima u Bosni i Hercegovini, Studijo B je, daleko visse nego ssto to nalazze profesionalna neutralnost novinara, obavesstavao javnost o otporu bosanskih Srba Beogradu. Domacci i bosanski srpski kultur-nacionalisti, nacionalistichki pravoslavni poglavari i vodje beogradskih nacionalistichkih partija, imali su visse nego ikad priliku da obrazlazzu na Studiju B svoja uverenja. U dnevnicima ove kucce chesto su vesti bile praccene komentarima spikera sa nacionalistichkim nabojem, gotovo sa otvorenim simpatijama za politiku beogradskog i paljanskog ratnog lobija, bez objassnjenja gledaocima ko te komentare ssalje: politichari, ili novinari iz studija. Gotovo da je bilo bolno upadljivo sa koliko je truda i simpatija ova nezavisna stanica pratila tromesechne zatvorske dane Vojislava Ssesselja, vodje ultra- ssovinistichke Srpske radikalne stranke i organizatora para-vojnih jedinica za borbe u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Ali, iako se naklonost ove kucce prema nacionalistichkim krugovima uveccala, ona je i dalje ostala otvorena prema demokratskim strujama u Srbiji i antiratnim grupama.

Medjunarodna zajednica nije povukla odluchne korake da se u Beogradu suzbije samovolja vlasti i pomogne preostaloj slobodnoj sstampi i televiziji. Evropski parlament i medjunarodno udruzzenje novinara jesu protestovali kod beogradskih vlasti, zbog gussenja slobodne sstampe, ali slobodnim novinarima je, osim takve podrsske, joss neophodniji novac i tehnichka oprema za nastavak rada. Izgleda da to iz inostranstva joss ne stizze, jer sankcije Ujedinjenih nacija protiv Srbije i Crne Gore brane pomaganje slobodne sstampe. Medjunarodna zajednica je zapala u paradoksalnu politichku situaciju: ona kazznjava Srbiju, jer nije demokratska zemlja, a potom joj ne pomazze da to postane.

Gradjanske grupe u Beogradu nemaju mocc da organizuju snazzne talase protesta protiv vlasti, ali svakako necce odustati od toga da ih pokrenu. Na poziv nezavisnih sindikata i tih grupa, ostale opozicione snage, moracce da im se pridruzze, ma koliko to povredjivalo njihovu sujetu i guralo ih na jachi sukob sa vlastima nego do sada.

Vrhovni sud Srbije bi mogao da donese presudu o sudbini Studija B tokom marta meseca. Do 4. marta Studio B mozze da se zzali zbog odluke redovnog suda, koji je ovu televizijsku stanicu vratio u drzzavne ruke. Do tada cce opozicija i nezavisni sindikati morati da odluche koliko zzele da se bore za slobodnu sstampu i kako cce to da uchine.

Dragan Veselinov