KOSOVO, LAKU NOCC

Beogradski Fond za humanitarno pravo

AIM, Beograd, 16.2.95.

Sredinom hodnika u osnovnoj sskoli u Prisstini podignut je zid. Sskola je podeljena joss 1991. godine - srpska deca (650) su u prizemlju, albanska na spratu (2330). Prestala su da ulaze na ista vrata. Kada su nastavila spontano da se okupljaju u dvorisstu, direktori su "svojoj" deci objasnili da treba da se drzze razlichite teritorije unutar istog dvorissta. Tokom leta 1993. iz albanskog dela sskole poskidani su sstekeri za struju, plafonjerke, prozorska okna i vrata. Samo je sskolska kuhinja ostala u albanskom delu, ali po rechima albanskog direktora "nassa je deca ne koriste, nemamo para za hranu, pa je koriste srpska deca." Nekadassnji pomoccnik direktora, inache Srpkinja, pobunila se protiv "novih metoda"

• dobila je otkaz zbog neslaganja sa zvanichnom politikom Srbije.

Slichna situacija proteklih godina zahvatila je sve sskole, jer su roditelji, Srbi, insistirali da se njihova deca ne messaju sa albanskom. Srpski rezzim objassnjava da je to uradjeno, possto su uchitelji i roditelji albanske dece odbili da prihvate obrazovni program Srbije. U praksi to znachi da su pretresi, posebno gimnazija, rutinski deo policijskog posla. Prossle godine, u decembru, policija je naterala nastavnika da u pecci spali knjigu hrvatskog sociloga, Rudi Supeka, dok je drugi nastavnik morao da drzzi dlanove na usijanoj plochi pecci.

Represija se poveccava

Kosovsko sskolstvo - to je tek prvi odeljak obimnog istrazzivanja, koje je sproveo Fond za humanitarno pravo u Beogradu, od maja do decembra

1. godine. Ekipa istrazzivacha razgovarala je sa 165 ljudi koji su hapsseni, pretresani ili pritvarani, iz politichkih razloga ili zato ssto su Albanci. Pretresla je sudska dosijea, razgovarala sa 12 advokata, saslussala zzrtve policijskih tortura. Izvesstaj je obelodanjen na nedavnoj press konferenciji u organizaciji Fonda, kome su prisustvovala dva gosta iz Prisstine, Pajazit Nussi, potpredsednik Odbora za ljudska prava u Prisstini i Bajram Keljmendi, prisstinski advokat. Interesantno je da je Pajazit Nussi tom prilikom potvrdio da se izvesstaj Fonda poklapa sa podacima kojima raspolazze njegov Odbor, iako medjusobnog kontakta izmedju dve organizacije nije bilo.

• Represija na Kosovu se poveccava - kazze direktor Fonda, Natassa Kandicc. - Dossli smo do saznanja da policija Srbije, bez razloga i mimo zakona, pritvara Albance, ne samo chlanove i aktiviste Demokratskog saveza Kosova, vecc brojne uchesnike kulturnih i sportskih dogadjaja, kao i sasvim obichne ljude. Iako jugoslovenski zakoni sstite ssiroko ljudska prava, nasse saznanje je da Albanac mozze biti uhapssen, pritvoren, zlostavljan i zastrassivan, ako ga neko "prepozna" kao mogucceg neprijatelja.

Ukupan broj onih koji su tokom 1994. godine prossli kroz razlichitu torturu iznosi 2.157 (22 zzene i 28 dece), naglassava advokat Keljmendi, broj ranjenih je 266. Broj maltretiranih je poveccan za 400 sluchajeva u odnosu na 1993. godinu. Pajazit Nussi je dopunio izvesstaj - u zatvoru sa sa presudom od jedne do visse godina nalazi se 2.963 kazznjenika.

• Pozivu za "innformativni razgovor", po zakonu, gradjanin ne mora da se odazove. Ipak, visse od 15.000 advokata, profesora i obichnih ljudi je privodjeno, mucheno, zadrzzano ponekad i visse od 30 sati u policijskoj stanici. U praksi, po saznanjima Fonda, policija ljude naziva kerovima koji se mnozze, zzivotinjama. Saslussava decu, ili pred decom batina i ponizzava roditelje. Gotovo u svim ispitanim sluchajevima, policija je ta koja nekazznjeno krssi odredbe zakona, dodaje Natassa Kandicc.

Primera radi, tokom aprila 1994.godine, visse od 30 Albanaca iz sela Zaskok, privodjeno je u policijsku stanicu u Urossevcu, ssamarano i ponizzavano, jer su Srbinu, Dussanu Bulatoviccu, iz voccnjaka nestale 72 sadnice ssljive. U toj istrazi, priveden je i dechak od 10 godina koji je morao da gleda kako nachelnik udara rukama njegovog oca, zato ssto ne zna nissta o Dussanovim ssljivama. Jedan messtanin je zbog istih ssljiva tuchen pendrecima po golim tabanima.

Tokom 1994. godine ubijeno je 17 Albanaca, ukljuchujucci i sedmogodissnje dete. Ssest ljudi je podleglo torturama u policiji, jedan chovek je izvrssio samoubistvo, jer muchenje nije mogao da izdrzzi, desetorica su ubijena iz vatrenog oruzzja, a njihove su priche "posebne". Da podsetimo, kada je na dete u kolima policija ispalila 28 metaka, izdato je saopsstenje, po kome je to uradjeno gresskom (?!), da je policija u zasedi chekala kriminalca u belom "golfu". Kao da je u skladu sa zakonom pucati iz zasede, chak i na kriminalca. Niko do sada nije odgovarao za gore navedena ubistva, iako osstecceni znaju ubice, a podnosili su tuzziocu lichne prijave.

Sstapom po tabanima

Trend ubijanja Albanaca na Kosovu nije zaustavljen, 1981. godine ubijen je samo jedan chovek, 1990. stradalo je 39 ljudi, 92. dvadeset, u prossloj godini 17, u januaru ove godine ranjena su dvojica vatrenim oruzzjem, petoro je poslato na prekrssajno izdrzzavanje kazne, a u Gnjilanu je pre neki dan milicionar, Srbin, silovao devetnaestogodissnju Albanku.

Kad se pokrene krivichni postupak, sudija, po pravilu, prepussta svoj posao, protivzakonito, zzestokim momcima policije.

U ne retkim sluchajevima maltretiranjima Albanaca i njihove dece, na ulici (od strane grupe civila, Srba) prebijeni Albanci tvrde da napadache chesto nisu prepoznavali, da sa domaccim Srbima zzive u miru, pa izvode zakljuchak da su napadi bili organizovani i izvodjeni u svrhu zastrassivanja.

Iseljavanje Albanaca iz stanova i uporni pretresi kucca "da se nadje skriveno oruzzje", kosovska su svakodnevnica. Prema informacijama Fonda, samo u selu Jablanici, sa chisto albanskim stanovnisstvom, od marta do jula prossle godine, visse od 100 kucca je pretreseno, a 80 ljudi je fizichki mucheno, zbog odbijanja da priznaju da poseduju oruzzje.

Starac od 82. godine iz sela Zzegre, priveden je 18. marta 1994. u 9,30 u policijsku stanicu, a pred istrazzivachima Fonda svedochi: "Jedan od njih uzeo mi je sstap pomoccu kojeg hodam i naredio da ispruzzim ruke. Ssstapom je udarao po dlanovina. Dva sata me udarao...Posle sam morao da se izujem. udarali su me po tabanima. Pussten sam u 20 chasova. Na stepenicama me videla neka zzena, pochela je da chupa kosu i da viche - kuku mene kako su te utepali. Od tada tessko hodam."

Gosti iz Prsstine su u Beogradu izneli podatak da je tokom prossle godine pretresanje kucca na Kosovu dozzivelo 1242 porodice.

Zanimljivo je, za kraj, videti, do kojih saznanja su dossli u Fondu za humanitarno pravo "propitujucci" 220 Beogradjana o Kosovu.

Visse od chetiri petine smatra da je Kosovo u Srbiji, 28 odsto da je u Jugoslaviji, 2,5 odsto uopsste ne zna tachno gde je. Mladji ljudi Kosovo smesstaju u Srbiju, stariji u Jugoslaviju. Predsednik Demokratskog saveza Kosova, Rugova, poznat je Beogradjanima, dve treccine tachno zna njegovu poziciju na Kosovu. Ostatak nagadja da li je albanski diplomata, ili chlan pokrajinske vlade Kosovo.

Ssta Beogradjani misle da je za Albance najbolje u ovom trenutku?

Tri chetvrtine ispitanika smatra da je najbolje da prihvate Srbiju kao svoju drzzavu, 20 odsto im predlazze da ccute i sachekaju rasplet sukoba izmedju Srba, Hrvata i Muslimana, tri posto smatra da treba da internacionalizuju svoj problem, a 12 odsto misli da treba da povrate raniju autonomiju. Neveseli podatak za kraj: 24,5 odsto Beogradjana bi ressilo kosovski problem tako ssto bi proteralo, ili iselilo Albance, 14,5 odsto bi poveccalo represiju, za povratak Srba "glasa" 1,4 odsto, za dijalog i kompromis je 10 odsto, za davanje vecce autonomije - 10 odsto.

Izvesstaj cce ovih dana Fond uputiti na rezzimske adrese: Skupsstini, Vladi, Ministarstvu za unutrassnje poslove, Ministarstvu za pravdu, Tuzzilasstvu, i na ruke - predesedniku SR Jugoslavije, Zoranu Liliccu. Odgovor na Kosovu ne ochekuju.

Gordana Igricc