KOLONIZACIJA, ILI PRASSINA U OCHI

Novi program naseljavanja Kosova

AIM, Beograd

Savezna vlada se oglasila Uredbom o nachinu i kriterijumu za dodelu stanova, placeva i zajmova kadrovima i povratnicima na Kosovo i Metohiju. Uredba je stupila na snagu 28. januara, uochi medijske najave da ministri srpske vlade privode kraju posao na izradi detaljnog programa o Kosovu i Metohiji. U Srbiji je sada u toku rezzimska propagandna kampanja kojom se javnosti sugerisse da cce ovog puta dugotrajni problemi na Kosovu biti "kao rukom odneti".

U senci "optimistichke i chvrste odluke" srpskih vlasti da zaustave iseljavanje i otvore proces povratka Srba i Crnogoraca, sadrzzaj Uredbe je javnosti prosto "promakao". A Uredba kazze : chovek koji je zainteresovan da na Kosovu i Metohiji dobije plac, zajam, ili stan, mora da se obrati Komisiji koja je bass u tu svrhu formirana pri opsstini, na kojoj se dodeljuju placevi, ili stanovi - dakle na Kosovu. Zahtev u pismenoj formi poslacce zainteresovani tek kada se na opsstinskoj oglasnoj tabli najavi konkurs. Ko cce imati prvenstvo? Pa, pre svega, novi kadrovi koji su neophodni organima uprave i pravosudja, privredi... Potom, kadrovi koji te poslove vecc rade, a nemaju resseno stambeno pitanje, oni koji dugo chekaju stan, porodice sa brojnom decom...

Strah, sumnja i ruganje

Posledica zdruzzenog rada dve vlade izaziva burne i dijametralno suprotne reakcije. Za Albance sa Kosova, plan vlasti da do 1998. godine naseli 100.000 Srba na Kosovo predstavlja "najperfidniju kolonizaciju u novijoj istoriji Evrope". Mada, jedini dnevni list na albanskom jeziku na Kosovu,"Bujku", konstatuje da prema najsvezzijoj statistici Srbi danas chine tri odsto stanovnisstva, a da bi Srba bilo samo pet procenata, kada bi program jugoslovenske vlasti chak i bio u potpunosti ostvaren.

Kao vid kolonizacije, Albanci sa Kosova verovatno dozzivljavaju odluku vlade da sanira kosovske fabrike "Feronikl" i Cementaru "Ssar", i da samo u "Trepchu" ulozzi 22 miliona dinara. Na Kosovu, natalitet je enorman, a more nezaposlenih prehranjuje se na crnom trzzisstu, ssvercom, pa se sigurno neprijateljski gleda na izjavu ministra srpske vlade, Vekoslava Ssosskicca, da cce se za sve Crnogorce i Srbe koji zzele da se vrate na Kosovo, obezbediti radna mesta i stambeni uslovi. Samo u Prisstini za te namere predvidjeno je 50 placeva, a tokom prossle godine izgradjeno je 300 stanova, pa se do kraja ove godine rachina da cce oko 1500 porodica dobiti nove domove. U Gnjilanu, na primer, vecc je otvoren konkurs za 56 placeva, a priprema se joss 215. Stiglo je vecc 250 zahteva. Program, dakako, uopsste ne pominje Albance, osim kategoriju "posstenih Albanaca", lojalnih srpskom rezzimu.

Iseljenici sa Kosova smatraju da je pravi trenutak za tu akciju nepovratno izgubljen. Veruju da se nessto moglo posticci joss 1990. godine, kada je na primer, po izvorima "Nasse Borbe", samo u Kragujevcu bilo raspolozzeno za povratak 2.000 ljudi. Vratio se samo jedan. Opsste je missljenje iseljenika da vlast samo zamajava narod. Na primer, Savezna vlada je odluchila da u izgradnju stanova, ili kreditiranje, ulozzi chetiri miliona dinara. Ljudi su izrachunali da za te pare mozze da se izgradi tek 80 stanova, pa se predvidja da u buducce vreme, u najboljem sluchaju, mozze da se doseli tek 320 ljudi. Treba imati na umu da je vreme uchinilo svoje, ljudi su se vecc ukorenili u novu sredinu, deca se visse ne oseccaju kao tudjini i dossljaci.

U Kragujevcu, na primer, ima oko 30.000 doseljenika, a po izvorima "Nasse Borbe", u ovom gradu bicce minimalni odziv na ovu akciju..

Preostali Srbi na Kosovu ovaj plan drzzave dozzivljavaju kao joss jedno u nizu praznih obeccanja. Ljudi se sa Kosova i dalje iseljavaju, kadrovi sa Kosova (mahom Srbi i Crnogorci) za svaki sluchaj, investiraju u poslove i nekretnine u Srbiji, chekajucci pravi trenutak da odu. Izgleda da ni Srbi koji danas na Kosovu chine rukovodecci kadar, ne prizzeljkuju bass struchne povratnike. Poznato je da najbolje placcena mesta u upravi i privredi drzze nekvalifikovani Srbi i Crnogorci, a direktori su ponekad po zanimanju i ssoferi.

Srpske opozicione stranke, najzad, rugaju se programu, seccaju se slichnih akcija u prosslosti.

Osim mita i korupcije i ogromnog represivnog aparata, SPS vlast nissta nije uchinila na Kosovu. Ivan Kovachevicc, predsednik Izvrssnog odbora Srpskog pokreta obnove objassnjava stav svoje stranke po pitanju svezzih aktivnosti rezzima: "Sa "mirotvornom" promenom politike srpskog rukovodstva, dosslo je do znatnog uznemirenja Srba na Kosovu, jesenas su pisali i peticiju. Sve ssto se sada "preduzima" je u cilju smirivanja tog stanja. Sluchajno sam se sreo sa nekolicinom Srba sa Kosova, u vreme kada se Milossevicc odricao bosanskih Srba. Oni su govorili: "Mi smo sledecci." Akcija je chisto bacanje prassine u ochi. Ne bi me uopsste chudilo da su ovaj program prepisali iz nekog starog od pre dve, chetiri, ili ssest godina. Bez pravih ekonomskih mera i trzzissta nije mogucce uopsste voditi populacionu politiku. Na Kosovu i dalje postojiji tendencija bogaccenja Albanaca, a sve je manje Srba.

Aleksandar Baljak, takodje iz SPO, dodaje da se gotovo nissta nije uradilo. Zzivot Srba i Albanaca tezzi je nego ikad, te da se stiche utisak da su Srbi na Kosovu pod uniformom.

Taktiziranje uochi dijaloga

Dragan Todorovicc, predsednik Izvrssnog odbora Srpske radikalne stranke, tvrdi da rezzim priprema tek farsu, obmanu.

• SPS je u ogromnim tesskoccama zbog posledica svoje vladavine. Pokussava da manevrom sanira katastrofalne uchinke u svim segmentima. Mi smo trazzili raspravu u Skupsstini Srbije na tu temu, ali su njihovi poslanici to sprechili, jer bi se videlo sve ssto nisu ili jesu - ali naopako - uradili. Od kako su Ssiptari otissli sa rukovodeccih polozzaja na Kosovu, zaseli su ljudi SPS-a. Susstinski, za narod se nissta nije promenilo. Albanci su nekad ovoj drzzavi placcali porez, sada ne daju nissta - pricha Todorovicc. - Sklopljen je, izgleda, sporazum SPS-a sa albanskim separatistima o saradnji. Tamo sada postoji paralelna ilegalna drzzava koju ostavljaju na miru. "Trepcha" je radila i za vreme okupacije, u drugom svetskom ratu, a ne radi samo sada, pod SPS-om. Kad se pogleda ssta je postignuto u poslednjih pet godina, logichno je postaviti pitanje: ssta su garancije da cce ovog puta nessto uspeti. Ne verujem da je za SPS to uopsste vazzno - za njih je vazzno ostati na vlasti i to pomoccu kradja i prevara.

Za Miljenka Deretu, iz Gradjanskog saveza Srbije, novi plan visse lichi na prepoznatljivu kampanju iz komesarskih vremena.

• Svakako da to nije konstruktivan pristup rezzima, jer je problem dvonacionalni. Broj Srba se smanjio, a nezadovoljstvo se poveccalo. Chim se medju Srbima uzburkalo, vlasti su ressile da ih smire, a u stvari su ponovo izbegle da preduzmu prvi korak u normalizaciji odnosa sa Albancima na Kosovu. Dok se to ne postigne, niko se necce vraccati. Od svih ulaganja do sada, svima je ochigledno da je nastala samo imperija Karicc. Mozzda je sada na redu - neka nova imperija. Ne verujem da je to za Albance istinski prst u oko, valjda i oni prepoznaju kampanju po starom kursu. Spominju se neke cifre predvidjene za ulaganje na Kosovu, ali treba imati na umu da je od planiranja do ulaganja dug put.

Izmedju dva oprechna stava ( srpske opozicije i vodja Albanaca na Kosovu) smestila su se i druga tumachenja ciljeva ove kampanje.

U redovnom dnevnom prilogu za "Dojche Vele", koje priprema "Nassa Borba," Bahri Cani smatra da je rech o sprechavanju internacionalizacije kosovskog problema i istovremenom obezbedjivanju bolje pozicije u samom startu pred pochetak srpsko - albanskih razgovora, i to bez posrednika.

Kako cce se dijalog okonchati u ovoj atmosferi, kad je Milossevicc obeccao da cce Kosovo uvek biti srpsko, a Ibrahim Rugova u stvarnosti vecc realizovao drzzavnost Kosova? Kompromis cce, ipak, biti nuzzan.

Na kraju, neka strana sredstva informisanja, ukazuju na moguccnost da rezzimski plan za uvodjenje pravne drzzave, u stvari, znachi pripremu za eventualne buducce probleme na Kosovu, kada cce srpske vlasti (zahvaljujucci tome ssto se na Kosovu oduvek kupovalo na rech, bez sudske promene vlasnisstva) pred stranom javnossccu sa lakoccom dokazati da je na Kosovu 80 odsto zemlje u vlasnisstvu Srba i Crnogoraca. Primera radi, chovek koji je Suvu Reku na Kosovu napustio pre osam godina, prodao je albanskoj porodici kuccu za 100.000 maraka. Kupio je pristojnu kuccu u predgradju Beograda, a deo novca je pretekao. Zakonski vlasnik kucce u Suvoj Reci je joss uvek on. Transakcije "na rech" intenzivirane su chak proteklih godina, a poznato je da Komisija pri Skupsstini Srbije, ustanovljena bass zbog kontrole prometa nekretninama, nije odobrila nijednu prodaju u poslednje chetiri godine.

Uporede li se cene placeva na Kosovu i u Srbiji - dve tendencije se mogu uochiti. Albanaci su spremniji da basnoslovno plate komad zemlje, a preostali Srbi i Crnogorci su spremniji da to ekonomski iskoriste, odsele se u Srbiju i istovremeno se obogate. Na primer, ar najkvalitetnije zemlje u Vojvodini, u blizini puta kossta tek 120 maraka (maksimalna cena za "jutro" je 6.000 maraka), u okolini Beograda ar placa sa strujom i vodom, pored puta, kossta 750 do 800 maraka, a u selu pored Prizrena, kako saznajemo, chitavih 18.000 maraka. Rezzim se oko toga mnogo ne brine - to uostalom, po sudskim knjigama (i pred inostranstvom) i dalje ostaje "srpsko".

Gordana Igricc