SRECCNI ZAJEDNO
Nova levica
Savez izmedju vladajuccih socijalista i JUL-ovaca, vecc je ostvaren u obliku personalne unije, pa formalna koalicija i ne mora da bude proglassena
AIM, Beograd
"Ma kakvi helikopteri, to nam oni smesstaju - komunisti i socijalisti. Razgovarao sam i sa ssefom, kune se da nismo leteli. Sve su oni izmislili, spremaju, ochigledno, novo smenjivanje." Tako jedan visoki oficir Vojske Jugoslavije govori o nedavnoj enigmi: da li je 15 do 20 njenih helikoptera preletelo Drinu i istovarilo nepoznati teret negde u okolini Srebrnice.
U apatichnoj javnosti Srbije, ova tvrdnja se nije daleko chula, jer je ni ono malo slabassnih nerezzimskih medija nije smelo, ili nije htelo, da objavi. U "posveccenom" delu politichke javnosti pricha oficira bila je samo joss jedan od dokaza da postoji savez izmedju vladajucce Socijalistichke partije Srbije (SPS) Slobodana Milossevicca i Jugoslovenske ujedinjene levice (JUL) chiji je formalni predsednik bogati biznismen Nenad Djordjevicc, inache bivssi pripadnik tajne policije, a neformalni i pravi lider dr Mirjana Markovicc, supruga predsednika Srbije.
Neizmerna bliskost
Pricha o ponovnoj neizmernoj bliskosti SPS-a i JUL-a ozzivela je kada je u dvonedeljniku "Duga", za koji se smatra da je pod neposrednom kontrolom dr Mire Markovicc (ona u njemu objavljuje svoj dnevnik) pojavio intervju sa Zoranom Chichkom, uticajnim chlanom JUL-a. Zoran Chichak je, inache, nedavno postao specijalni savetnik u Beogradskoj banci, za koju opozicija tvrdi da je kljuchna u svim transakcijama, u kojima uchestvuje vlast Srbije.
Chichak, za koga se tvrdi da ima odlichne veze sa policijom i vojskom, najvecci deo intervjua posveccuje "ratno - husskachkom" krilu SPS- a, koje mora da bude sklonjeno i koje predstavljaju moccni Borisav Jovicc, potpredsednik socijalista, zzovijalni Milorad Vuchelicc, direktor RTV Srbije i "vecc otpisani" Mihajlo Markovicc, akademik koji je do skora dozzivljavan kao neformalni ideolog socijalista. Ovu trojku Chichak vidi kao tvrde nacionaliste i ssoviniste, ljude zzeljne rata, ekipu koja je dovela do svojevremene saradnje socijalista sa radikalima Vojislava Ssesselja i sprechila "prirodnu" koaliciju tadassnjeg Saveza komunista - Pokreta za Jugoslaviju (SK-PJ) i SPS-a.
Chichkov spisak je dozzivljen kao dostava liste za likvidaciju. Ipak, Chichak je nezvanichno saopsstio o chemu se razmisslja u Tolstojevoj 33, domu para Markovicc - Milossevicc. Nagovestio je novo "levo skretanje" socijalista, koji cce potiskivati "desnicu" u svojim redovima. Sugerisao je kako neko buducce "pomeranje" kadrova SPS-a necce biti izvedeno pod uticajem "spoljnog faktora" (pricha se da pojedini chlanovi Kontakt grupe stalno pitaju Milossevicca kada cce se osloboditi "ratno - husskacha" u redovima SPS-a) vecc da je plod domacce pameti.
Na svoj nachin, njegovo oglassavanje bilo je kucanje na otvorena vrata. Poznavaoci prilika u SPS-u i JUL-u tvrde da je taj intervju imao za cilj, pre svega, lichnu promociju (possto je Chichak izostavljen sa spiska troje prvih ljudi buducceg rukovodstva "zvanichnih levichara") a da je saradnja "novih i starih komunista" vecc daleko odmakla.
Jedan govorljivi pripadnik "levog krila" SPS-a je, ochigledno namerno, dozvolio da u javnost dodje vest kako je na Izvrssnom odboru recheno da se "socijalisti mogu angazzovati u JUL-u." Potom, valjda i zato ssto "halo efekat" nije dozzivljavao zzeljene razmere, do "uha javnosti" stigla je joss jedna rechenica izgovorena na pomenutom sastanku: "Ako budemo issli u koaliciju, icci ccemo sa onima koji su nam idejno bliski". Sve dileme rasprssila je Snezzana Aleksicc, zzena iz tvrdog jezgra prijatelja dr Mire Markovicc, koja je savim otvoreno najavila u chasopisu "Praktichna zzena" (takodje pod uticajem Mire Markovicc) da sledi obrachun u SPS-u, konachan raskid sa nacionalizmom i povratak na neki oblik obnovljenog jugoslovenstva.
Sve ove izjave "podrzzane" su novim kadrovskim ressenjima u redovima vladajuccih socijalista. Njihov Glavni odbor je dopunjen sa 21 chlanom, medju kojima se nalazi sedmoro "mladih" socijalista ( glasachka massina leve frakcije?), bar chetvoricom iskusnih SPS-ovaca bliskih idejama dr Mire Markovicc (Slobodan Unkovicc, potpredsednik Vlade Srbije, Dragan Tomicc, predsednik Skupsstine Srbije, Milisav Milenkovicc, predsednik Kulturno - prosvetne zajednice Srbije i Rajko Unchanin, direktor preduzecca "Grmech") i dvojicom moccnih "socijalista-aparatchika," izuzetno odanih Slobodanu Milosseviccu (Zoran Sokolovicc, ministar policije Srbije i Mirko Marjanovicc, predsednik Vlade Srbije). U Izvrssni odbor socijalista ussli su, kao novi ljudi, Unkovicc i Unchanin. To je samo vrh ledenog brega kadrovske obnove SPS-a, koja je zapochela u aprilu 1994. godine. Nije ostavljen netaknut nijedan opsstinski odbor. Priprema SPS-a da lako prihvati ideje mira i jugoslovensko - balkanske saradnje, koje vecc dve godine plasira dr Mira Markovicc - to bi mogao biti razlog kadrovskih pomeranja.
Povratak osamdesetih
Konachno se i opozicija dosetila u chemu je stvar, pa je emotivni Vuk Drasskovicc, lider Srpskog pokreta obnove (SPO), najmnogoljudnije opozicione stranke u Srbiji, koji sasvim podrzzava "mirotvornu politiku predsednika Milossevicca", zavapio kako se bauk komunizma ponovo ssiri Srbijom i pozvao da se "komunistichkom jednoumlju" suprotstavi - mitingom. Jedan ili visse mitinga - to necce mocci da sprechi nove odnose izmedju SPS-a i JUL-a, koje mnogi vide kao povratak u osamdesete - u vreme uspona Slobodana Milossevicca na politichku scenu Srbije/Jugoslavije.
Tim vremenom su se mnogo visse bavili dr Mira Markovicc i njeni prijatelji, dok je Slobodan Milossevicc apsolutno ccutao. U svojim oglassavanjima u javnosti dr Markovicc je, po nekima chak neukusno, prenaglassavala sopstvenu ulogu - tvrdecci da je bass ona kreator uspona Slobodana Milossevicca, jer mu je dala, ne samo "idejnu platformu", nego i "kadrovsku infrastrukturu". Podsetimo, 1977. godine, profesorka sociologije i njen suprug bili su chlanovi iste stranke - Saveza komunista Jugoslavije.
Do partijskog razlaza romantichnih supruzznika dolazi u leto 1990. godine, kada Milossevicc osniva SPS, a Mira Markovicc, ostajucci verna svojim mladalachkim idealima i kasnijim "nauchnim istinama", odlazi u SK-PJ, stranku "neprerussenih komunista". U toj stranci se nassao ceo vrh tadassnje Jugoslovenske narodne armije, kojoj je Ustav odredjivao dva zadatka: ochuvanje SFR Jugoslavije i njenog socijalistichko - komunistichkog uredjenja. Predsednik Milossevicc je tada priznao da mu nije prijatno ssto je njegova supruga u drugoj stranci.
Kada su topovi pocheli da grme u Jugoslaviji, Mira Markovicc je zaccutala, njena stranka je dozzivela fijasko na prvim partijskim izborima, najuzzi krug njenih prijatelja (Zoran Todorovicc, Radoss Smiljkovicc, Jagoss Puricc...) bio je lissen ozbiljnijeg uticaja na politiku SPS-a. Lichni dnevnici u "Dugi" vraccaju suprugu predsednika u politichki zzivot u
- godini, jer su se njena intimna razmissljanja, brzo pretvarala u zvanichnu politiku.
Anti - komunisti, narochito od zime 1994. godine, pochinju potragu za ljudima Mire Markovicc koje je uspela da infiltritrira u vazzne institucije. Nalaze ih u lichnostima troje ministara u Vladi Srbije, na ambasadorskim mestima u Moskvi i Sofiji, na chelu Ministarstva spoljnih poslova, urednika TV Politike, chija je gledanost frapantno rasla. Komunistima to sluzzi kao politichka reklama, pa dodaju da je Dragoslav Avramovicc, tvorac jugoslovenskog ekonomskog chuda, njihov chovek...
Doktor Mira Markovicc pochinje da shvata da za stvarni politichki uticaj nije dovoljno imati samo ljude na pravim mestima. Potrebno je imati snazznu i operativnu partiju, pa ujedinjuje u leto 1994. godine 23 "leve stranke" u Jugoslovensku ujedinjenu levicu - JUL. Medjutim, sve te stranke zajedno ne mogu na izborima da dobiju dovoljno glasova - bar za jednog poslanika u parlamentu. To je prva prepreka za pravljenje otvorene koalicije SPS - JUL. Vreme apsolutne veccine socijalista u srpskom parlamentu je prosslo, a mozzda bi se vratilo kada bi sankcije bile ukinute bez "izdaje i zzrtvovanja Srba u Bosni i Hrvatskoj", ssto izgleda neostvarivo. Milossevicc cce i dalje morati da racuna na koalicione partnere. Possto JUL ne mozze da mu donese potreban broj glasova u parlamentu, on cce i dalje negovati prijateljske odnose sa sadassnjim koalicionim partnerom, Novom demokratijom. Takodje, drzzacce otvorena vrata prema "kooperativnom" Vuku Drasskoviccu (lider nejasnih i promenljivih politicckih ciljeva, ali sa harizmom) iza kog stoji bar pola miliona glasova.
Milossevicc se odrekao saradnje sa Srpskom radikalnom strankom Vojislava Ssesselja i Demokratskom strankom Zorana DJindjicca, dok je Vojislav Kosstunica, vodja Demokratske stranke Srbije, odbio ccak i da razgovara sa predsednikom Srbije. To Milossevicca nuzzno tera na Drasskovicca, jer nije izvesno da Nova demokratija mozze procci izborni cenzus od pet odsto glasova. A otvorenu saradnju SPS-a i JUL-a, Drasskovicc, bar zasad, ne mozze "da proguta". Milossevicc cce o tome morati da vodi raccuna ssaljucci "ljubavne poruke" JUL-u.
Cilj - "titoizam"
Priblizzavanje JUL-u ne bi trebalo da stvori vecce probleme medju vladajuccim socijalistima. Njihova "ljuta levica" obuhvata oko pet odsto chlanstva, koliko i "ljuta desnica". Ostalih 90 odsto su poslussnici svog jedinog pravog lidera - Slobodana Milossevicca, iako je on "zamrznuo" svoje liderstvo u partiji, possto je ono po Ustavu nespojivo sa funkcijom predsednika Srbije. Milosseviccevo javno "skretanje ulevo" traje joss od prolecca 1993. godine, pa su se chlanovi njegove partije vecc navikli na "novi - stari" kurs. S druge strane, on cce poznatim "mekim spusstanjem", kadrove potrossenog "ratnog lobija" premesstati na manje vazzne, ali novchano unosnije funkcije. Icci cce mu na ruku ssto "desnim socijalistima" na srcu visse lezzi i "agresivna" Mira Markovicc nego, "pitomi" Vuk Drasskovicc.
Sreccu u novom savezu SPS - JUL mozze da pokvari jedino "drchnost" ovih drugih o kojoj govori i Zoran DJindjicc, tvrdecci da JUL jeste mala stranka, ali da trazzi za sebe veliki deo kolacha, ssto cce dovesti do trvenja u obnovljenoj saradnji. Susstinski, dve stranke se ideolosski ne razlikuju - sasvim slichno gledaju na privatizaciju, socijalnu pravdu... JUL, medjutim, hocce da ima svoje ljude na mestima gde se odluchuje o novcu, policiji, vojsci, medijima. To isto zzeli i ljudstvo iz SPS-a. Nedavni sukob oko TV "Politika", koju su socijalisti ponovo preuzeli od levichara, pokazuje da oni ne zzele da se odreknu mocci, chak ni u ime ideolosskog saveznika. Ideje su ideje, novac je novac.
Izvesno je da cce Milossevicc pokussati da usmeri rad julovaca ka slabim tachkama socijalista, odnosima prema nacionalnim manjina. Pri tome, socijalisti cce za sebe zadrzzati saradnju sa Madjarima u Vojvodini, gde njihova inicijativa vecc daje pochetne rezultate. Julovcima cce biti potrebno uspostavljanje prisnijih kontakata sa Albancima i Muslimanima u Sandzzaku. Od njihovih dostignucca zavisicce i jachanje mocci i uticaja JUL-a. Simpatizere JUL-a Milossevicc cce koristiti i u sukobu sa Radovanom Karadzziccem, ali i za vecci uticaj na Srbe u Kninu, bez obzira da li sam zzudi za "savezom srpskih drzzava" ili ne, kako tvrdi "desno krilo" opozicije u Srbiji.
Za politichke ciljeve ni Milosseviccu, ni julovcima, nije potrebna zvanichna koalicija. Sasvim im je dovoljna i personalna unija, koju vecc imaju, a koja je na nedavnoj sednici Izvrssnog odbora SPS-a dobila i zvanichni blagoslov.
Mogucce je da saradnja sa nacionalnim manjinama, osiguravanje uticaja medju bosanskim i krajisskim Srbima i zajednichko suprotstavljanje opoziciji vode konachnom cilju. Socijalisti u ovom trenutku cilj ne pominju, ali julovci to chine. Cilj bi mogao biti sistem koji bi se u Jugoslaviji najlaksse opisao kao povratak na "titoizam", "mekani komunizam", ili "socijalistichki prosvecceni apsolutizam" - na unutrassnjem planu. Spoljna politika izgledala bi kao "pretenciozna nesvrstanost", koja zzeli da bude pitana i slussana u spoljno-politichkim pitanjima i od najmoccnijih drzzava. Uostalom, Chichak kazze: "Savezna republika Jugoslavija je suvisse mali prostor da na njemu postoje tri drzzave i ja ochekujem da bi u nekoj perspektivi Slobodan Milossevicc trebao da bude predsednik SR Jugoslavije, i da jedino na tom nivou bude organizovana drzzava u klasichnom smislu, sa aparatom, parlamentom, vladom, policijom...Zasnovana na ssirokoj lokalnoj samoupravi bila bi privlachnija za druge jugoslovenske zemlje...pa ssta drugo danas pokussava Slobodan Milossevicc, svojom politikom samostalnosti prema svetskim centrima mocci, svojim otporom nacionalistima, nego da nadje, u danassnjim uslovima tu Titovu formulu."
Ochigledno, socijalisti i julovci, ponovo su se nassli na istom zadatku: zajedno izgledaju mnogo sreccnije.
Dragan Bujossevicc