SRBIJA, MEDIJI: NA REDU JE STUDIO B

Posle "Borbe", na red je dosao Studio B

Oni pritiskaju, a ono se ne da

,AIM, Beograd, 10.2.95. Popularni radio i jos popularnija televizija Studio B dosli su pod udar, u ofanzivi koju vlast preduzima protiv medija nezavisnih od drzave. Vlast nije pokolebala ocigledna kompromitacija do koje je doslo posle nastojanja da se pokori nezavisni dnevnik "Borba", ciji je ishod- dva dnevnika sa slicnim imenom - drzavna "Borba", zvana "Brcinka" (po prinudnom upravniku, saveznom ministru za informacije Brcinu) i "Nasa Borba" oko koje je ostao ogoman broj redakcije (nazvana "Ulicarka", zbog toga sto je tokom ofanzive vlasti na ovaj list, jedno vreme prodavana iskljucivo "iz ruke").

Kao i u slucaju "Borbe", vlast je pokusala da predstavi kako iskljucivo zeli da zastiti drzavnu imovinu, primenjujuci jedan zakon, o reviziji privatizacije, koji je proslog leta predlozila opoziciona Demokratska stranka (takozvani "DJindjicev zakon"). Simptomaticno je to sto je instrumentalizovana Agencija za procenu vrendosti kapitala zaobisla oko 1400 neresenih zalbi, previdela niz problematicnih privatizacija i uhvatila se bas nezavisnih medija. Republicka agencija ponistila je 6. februara i tranformaciju nezavisnog kragujevackog nedeljnika "Svetlost" u deonicko drustvo.

BESKONACNA TRAKA

I pre tog zakona, vlast je svojevremeno pokorila nezavisno Radio Pancevo, (rekordni strajk redakcije) i list Pancevac (kao i u slucaju "Borbe", rezultat je pokretanje lista "Novi Pancevac"), pokusava da ugusi Radio Smederevo, letos je bilo pritisaka na nedeljnik NIN, smenjen je direktor Televizije Politika. Na Fondaciju Soros vrsen je svojevremeno pritisak da ne pomaze nezavisne medije... Najtacnija dijagnoza glasi da takva ofanziva nikada nije ni prestajala. Tokom 1991. i 1992. na stotine novinara iz drzavnih medija je ostalo bez posla zbog suprotstavljanja tadasnjoj ratnohuskackoj uredjivackoj politici. Veci broj stranih dopisnika je proteran iz SR Jugoslavije. S druge strane, od juna 1990, preko marta 1991., demonstracija 1992. strajkova na RTS, u "Politici", "Pancevcu" trajala je borba Davida i Golijata.

STARI CUVARI

Najnoviji dogadjaji su samo detalj duze price. Taj detalj mozda ukazuje na rastuce ambicije komunistickog dela srbijanskog politickog spektra koji personificira dr Mirjana Markovic, da ustolici takozvani "treci put", neku vrstu novog korporativistickog neodogmatizma. Ona je nedavno u svom dnevniku, koji diplomate u Beogradu nazivaju "horoskopom", najavila da ce se uskoro saznati ko je finansirao formiranje, kako je napisala, "takozvanih nezavisnih medija i takozvanih demokratskih stranaka" u istocnim zemljama, da bi ih lakse kolonizovala. Ona je, zapravo, obnovila stare teorije o specijalnom ratu, na kojoj je sedamdesetih profitirala rezimska nomenklatura. Mnogi od ideoloskih cuvara iz tog Perioda, kao novinar RTS Dusan Cukic, predsednik rezimskog Udruzenja novinara ili Ratomir Vico, srpski ministar za informisanje, rade sada stari posao u istom maniru - i jedan i drugi su nedavno optuzili nezavisne medije za antidrzavnu delatnost, izdaju, pomaganje onih kojima Srbija jos nije dovoljno mala...

Diskriminatorska politika vlasti se sastoji, ne samo u brisanju iz sudskog registra davno formiranih preduzeca, vec i u ekonomskom gusenju. Vlada drzi monopol na proizvodnji roto-papira, ona odredjuje prioritete za njegovu distribuciju. Nezavisnom nedeljniku "Vreme" u toku mesec dana stamaprije su tri puta u poslednji cas saopstile da nema dovoljno papira za njegovo izlazenje. Mreze za distribuciju novina koje su u drzavnom vlasnistvu, jos nisu u potpunosti pristale da distribuiraju "Nasu Borbu".

ZLOUPOTREBLJEN PREDAH

Nisu, ipak, sasvim jasni motivi zbog kojih vlast u sadasnjem trenutku intenzivira ofanzivu opseznih razmera protiv slobodnih medija. Paradoks je u tome sto su nezavisni mediji u Srbiji, posle Milosevicevog sukoba s vodjom bosanskih Srba Karadzicem, generalno smanjili nivo kriticnosti prema Slobodanu Milosevicu, dajuci mu predah radi izlaska iz rata. Rezim je taj predah iskoristio radi ofanzive na uklanjanje nezgodnih svedoka. Vlast, poznata po izboru nesuptilnih metoda, sada pokusava da nadje legalisticku formu, primenjujuci najgore od svih mogucih pravnih sredstava - retroaktivnost.

"PRAVA OSNIVACA" I "ONO"

Republicka agencija za procenu vrednosti kapitala donela je 8. februara resenje kojim je ,pozivajuci se na Zakon o uslovima i postupku pretvaranja drustvene svojine u druge oblike svojine, ponistila odluku kojom je Radnicki savet "Studio B" 1991, dakle pre tri godine, transformisao to preduzece u deonicarsko drustvo. U obrazlozenju resenja, Agencija tvrdi da se Skupstina grada Beograda, "nikada nije odrekla prava osnivaca", koje je preuzela 1972. Kao osnivac, ona je trebalo da da saglasnost za svojinsku transformaciju, ali, tvrdi, da takva saglasnost od nje nikada nije trazena. Takodje, Agencija navodi da ulaganje koje je izvrsio osnivac, dakle Skupstina grada, nije iskazano u poslovnim knjigama Studija B. Vlasnicka struktura je 86,6 odsto privatni kapital i 13,4 odsto drustveni kapital. Agencija tvrdi da je sada otkrila kako su podaci, koje je u protekle tri godine dobijala od Studija B, bili netacni, posto je "uvidom u popis opreme" utvrdjeno da se ona sastoji od sredstava od opsteg interesa, kao i sredstava u drzavnoj svojini.

Rec je, kako izgleda o sredstvima iz budzeta za Opstenarodnu odbranu (ONO) - prevoznim sredstvi ma i agregatima namenjenim za emitovanje programa u ratnim uslovima koje Studio B i ne koristi, niti smatra svojom imovinom i spreman je da je vrati. "Evo vam, ostalo vam pusto, na srecu nije nam ni trebalo" porucuje direktor Studija B Dragan Kojadinovic.Na osnovu toga, ali i na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku pretvaranja drustvene svojine u druge oblike svojine, ("DJindjicev zakon", prim red.), Agencija je "na inicijativu osnivaca izvrsila ponovnu kontrolu" procesa privatizacije u Studiju B. Tom prilikom otkrila je da Studio B nije "izlucio", kako se kaze u obrazlozenju, "sredstva drustveno politicke zajednice", na osnovu kojih ona ima pravo na ucesce u upravljanju i dobiti, a "drustvena svojina ostecena je" i davanjem popusta na interne deonice osamdesetsestorici kupaca.

DA. DA. DA. ZAPRAVO, NE

Studio B je, prema recima direktora "Studija B" Dragana Kojadinovica, koje prenosi nezavisna agencija "Beta", do sada cetiri puta trazio od Agencije da utvrdi da li je transformacija obavljena valjano, ali ona do sada nikada nije imala primedbe. "U junu prosle godine u Skupstini Srbije, na delegatsko pitanje ciji je studio B, dobijen je odgovor od te iste Agencije da nije sporno vlasnistvo "Studija B", da je transformacija obavljena prema vazecim zakonima i da tu nema nikakvih problema." Kojadinovic je ocenio da ga je Skupstina grada, na ciji je zahtev ponistena odluka o transformaciji "Studija B", prevarila. Naime. nedavno je napravljen dogovor Studija B i beogradskih vlasti o stvaranju Beogradskog informativnog centra. To je trebalo da bude nacin da se zadovolje ambicije skupstine Beograda da ima sopsveni medij. Nakon toga, sudski izvrsilac je pre mesec i po dana iznenada odustao od toga da zapecati opremu Studija B, dok se ne razresi spor, a gradonacelnik Beograda pre dva meseca javno izjavio da ce se drzati dogovora sa rukovodstvom Studija B.Izgledalo je da je "osvajanje" nezavisne radio televizijske stanice, makar za izvesno vreme, odlozeno. Kojadinovic je sada najavio tuzbu Vrhovnom sudu Srbije, mada veruje da ce "sud raditi pod politickim pritiskom i da ce doneti politicku odluku kakvu zele vladajuce politicke partije."

PECAT VREMENA

Slicno je postupljeno i u slucaju nedeljnika "Svetlost" iz Kragujevca, lista koji je 1990. prvi od svih listova u Srbiji objavio partijsku neutralnost i toga se dosledno drzao. Na inicijativu Skupstine grada Kragujevca, Agencija je u obnovljenom postupku ukinula potvrdu, izdatu 11. januara ove godine, o pretvaranju DP "Svetlost" u deonicarsko drustvo u mesovitoj svojini. Skupstina Kragujevca trazila je obnovu postupka izdavanja deonica zbog toga sto , kako tvrdi, preduzece "Svetlost", nastalo deobom drustvenog preduzeca na javno preduzece "Radio Kragujevac"(prorezismki) i "Svetlost" (nezavisni) nije prihvatilo deobni bilans, pa tako "drustveni kapital nije sa sigurnoscu mogao da bude procenjen". Glavni i odgovorni urednik "Svetlosti" Miroslav Jovanovic rekao je agenciji Beta da je tokom januara preduzece 'Svetlost' registrovano u Privrednom sudu u Kragujevcu i da je redakcija, tek kad je dobila resenje, saznala da je Skupstina grada ulozila prigovor. Pre toga, predstavnici Skupstine grada Kragujevca vesto su izbegavali susret s redakcijom "Svetlosti". Posle odluke Vrhovnog suda Srbije videce se da li ce i preduzece "Svetlost d.d" biti, kao i "Borba", brisano iz registra.

POSLEDNJA ODSTUPNICA

Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji (HOPS) ocenio je 9. februara da odluka o ponistavanju vlasnicke transformacije Studija B predstavlja "novi u nizu nasrtaja na slobode i prava gradjana u Srbiji, sa dalekoseznim posledicama". Helsinski odbor, u saopstenju koje je potpisao Vladan Vasilijevic, jos saopstava da su "sudovi samo paravan iza kojeg se krije licna samovolja mocnika" i da predstavljaju "sredstvo strahovlade". Intervencija Agencije, koja ponistava, cak i nedavno donete sudske odluke, mozda je i znak da u SPS deluju dve razlicite struje, jedna liberalnija i druga dogmaticnija. Vlast spolja gledano, nema razloga za ovoliku nervozu i moguce da ona proizilazi iz unutrasnjih trvenja u SPS-u. Studio B lici na poslednju odstupnicu srbijanske opozicija, koja je u protekle cetiri godine ulozila veliku energiju u odbrani slobode medija, i sve steceno postepeno izgubila troseci energiju na medjustranacke sukobe. Kragujevacki celnici Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke Srbije i Demokratske stranke saopstili su 31. januara da ce, ukoliko vlast nastavi nasrtaje na nezavisni nedeljnik "Svetlost", reagovati mnogo odlucnije nego beogradske stranke povodom "Borbe", koja je po recima novog predsednika SPO za Kragujevac Radojice Savkovica zasluzila mnogo vecu podrsku.

Ako je u slucaju "Borbe" opozicija protestovala mlako i neubedljivo, u slucaju Studija B, pocela je da se budi iz letargije. Srpska liberalna stranka (SLS), 8. februara sa zaljenjem konstatuje da je Agencija posle cetiri godine, 2. februara 1995.ponistila odluku o upisu u Sudski registar Akcionarskog drustva "Studio B", donesenu jos 16. aprila 1991. godine. Drugi datum je zanimljiv - to je vreme "marta 1991. na koji je opozicija ponosna, zato sto je to prakticno jedini period kada je vlast pod pritiskom opozicije morala da popusti. Ton je ponovo podignut i sa druge strane "barikade" u saopstenju SLS kaze se da "diktatorski rezim Slobodana Milosevica zeli da ucutka i ono malo preostalih svedoka svoje nasilnicke i samovoljne politike", i poziva sve politicke stranke, organizacije, kulturne i javne poslenike, kojima je na srcu stvar demokratije, da ustanu u odbranu "Studija B", jedinog nezavisnog televizijskog glasila u Srbiji. Srpski pokret obnove (SPO) pozvao je parlamentarne opozicione stranke, Ujedinjene granske sindikate "Nezavisnost", Nezavisni sindikat zemljoradnika Srbije, Nezavisno udruzenje novinara Srbije, nezavisne medije i univerzitete u Srbiji da zajednicki organizuju protestni miting protiv "jednoumlja u Srbiji" . Predsednik SPO Vuk Draskovic, koji je, posle Milosevicevog zaokreta u Bosni solidarno smanjio pritisak na njega, zrtvujuci za tu podrsku mirovnoj opciji i delove svoje stranke, sada daje znake da je na domacem terenu njegovo strpljenje isteklo - izjavio je da demokratske snage u Srbiji ne treba vise da se zavaravaju da se samo u parlamentu nesto moze izboriti i da ponovo treba da predju i na vanparlamentarne oblike borbe. Prema recima Draskovica "sve dosadasnje slobode koje smo izborili vanparlamentarnim sredstvima bivaju jedna po jedna bacene pod noge". U saopstenju SPO kaze se "da smo svedoci nastojanja da se drzava pretvori u spahiluk crvene koalicije Saveza komunista - Pokreta za Jugoslaviju (SK-PJ) i Socijalisticke partije Srbije (SPS)" i da su u "posedu SK-PJ i SPS - gotovo sve ekonomske i finansijske poluge drzave, policija, vojska, takoreci sve ustanove kulture i humanitarna pomoc koju dobijamo iz sveta".

Podizuci ton, opozicija zapravo u slucaju nezavisnih medija, pokusava da izbroji koliko je vremena ostalo do "9. marta". "Crvena koalicija" je novi izraz, ali asocira na stari izraz "banda crvena", koriscen 9. marta 1991. Sa svim razlozima za skepsu, ne bi, ipak, trebalo iskljucivati ni uzbudljiva iznenadjenja u Beogradu.

Milan Milosevic