NA VIDIKU:I MIR I RAT

Aleksandar Nenadovicc Promene i prividi

, AIM, Beograd, 10. 2. 95.

Chekajucci partnera za penzionersku partiju ssaha, rodonachelnik jugoslovenske politichke karikature, Pjer Kri- zzanicc, imao je obichaj da, u klubu Politike, sseretski zadi- rkuje njene spoljnopolitichke komentatore:"Hajde, sveznalice, recite:da li cce rat da izbije?". Nastojecci da uzvrati rav- nom merom jedan od njih je izazivao smeh ponavljajucci, tada popularni, ruski disidentski vic:"Ne, rata necce biti, ali u zzestokoj borbi za mir ni kamen na kamenu necce ostati!".

Ovo, razume se, nije vreme za bezbrizzne possalice a i raspored mocci i nemocci u Evropi posle hladnog rata, pro- menjen je iz temelja. Nema visse nepomirljivih, ideolossko- vojnih tabora;bivssi smrtni neprijatelji kao da postaju po- litichki partneri. Ali ssta vredi. Ta globalna promena nabo- lje kao da ne vazzi za nasse podrucchje.

Dok se vecci deo Evrope i ostalog sveta udaljava od opasnosti velikih ratova, ovde, u sredisstu Balkana, otvorila se nova "crna rupa". Iz nje kad se gleda, Evropa koja se inte- grisse u ime uskladjenijeg, civizizacijskog razvoja, izgleda kao neka druga, za nas nedostizzna planeta. Ovde se istorija i dalje "stvara" pretezzno topovima, kassikarama i nozzevima; kao da je prokletsvom nekih vissih sila osudjena da se pona- vlja kao krvava farsa. Ostaje, u svakom sluchaju, zapretena be- zobzirnim manipulacijama u ime odbrane kultnih svetinja za koje je drzzava vazznija od slobode choveka a odbrana vlasti jachega i od buduccnosti vlastitog naroda.

Taj, mozzda samo prividni paradoks podstiche opora poredjenja. Zar vam se, na primer, ne chini da u sadassnjim ne- izvesnostima oko izbora izmedju mirnog raspleta i nastavlja- nja rata u Hrvatskoj i Bosni, ima neke opake slichnosti sa stanjem na koje aludira dosetka iz hladnoratovske prosslosti? Bass kad je, osobito posle Karterovog "mirovnog prodora" na Palama i pochetnih zblizzavanja izmedju Zagreba i Knina, iz- gledalo da raste moguccnost smirivanja, opasnost joss ssirih oruzzanih razrachunavanja pochela je naglo da se uveccava.

Posle iscrpljujuccih natezanja, komanda Unprofora uspela je potkraj prossle sedmice da zaraccene strane pri- voli na otvaranje "plavih puteva" u nasiljem pocepanom Sa- rajevu i oko njega. I u drugim delovima Bosne humanitarna pomocc pocchela je da pristizze bezbednije i urednije. Ali, ne lezi vrazze. Tek ssto se rodila nada da se makar ublazze patnje grada koji je bezmalo tri godine pod opsadom srps- kog oruzzja, na Sarajevo su, sredinom ove sedmice, ponovo pa- dale granate.

Da ironija bude potpuna, nekako u isto vreme, na obe strane politichkih barikada, pale su izjave koje deluju kao neochekivane manifestacije neogranichene dobre volje. Najpre je Alija Izetbegovicc, pred novinarima u Sarajevu, izgovorio recchenicu koja cce se, ako izdrzzi proveru koja sledi, pa- mtiti kao hrabar chin drzzavnichke mudrosti:"U zzivotu ima stvari koje se moraju uraditi". Bio je to odgovor na pitanje da li je bossnjachki predsednik spreman da pregovara i sa Radovanom Karadziccem, predvodnikom bosanskih Srba.

S Pala je dan kasnije, stigao politichki ponessto suzdrzzljiv, ali retorichki dovoljno obeccavajucci odgovor. Karadzicc poruccuje glavnom rivalu u Sarajevu da "srpska strana ne postavlja nikakve preduslove za pregovore" te da "srpski narod nije neprijateljski raspolozzen prema musli- manskom" ali ne odustaje od ponavljanja standardno, dvosmi- slenog upozorenja da "pregovori podrazumevaju ravnopravan tretman svih strana u sukobu".

Nessto se, zar ne, ipak krecce. Jer, ako ima razloga za verovanje da su te izjave neopozive, obe zaraccene strane u Bosni mogle bi krenuti u susret onima od kojih su zavisne. Vlada u Sarajevu bi, zbog "stvari koje se moraju uchiniti" odustala od, verovatno zaludnih pritisaka da Amerika jednos- trano odbaci embarge na isporuke oruzzja. Umesto snova da jurissima na bojnom polju mozze povratiti ono ssto je izgubila u neravnopravnom ratu, pokussala bi da to postigne sucheljavanjem s glavnim protivnikom za zelenim stolom.

Sa svoje strane, sprski vodji na Palama, umesto ssto, u korist vlastite sstete, teraju inat s celim svetom, pa i s Beogradom, trebalo bi da uslisse savet koji im je ove sedmice ponovio ssef beogradske diplomatije: da se "iz oblaka spuste na zemlju", tojest ukljucche u strategiju o kojoj se stara Milossevicceva vlast u Beogradu.

Mozzda ni te bosanske izjave i beogradske preporuke nisu za zanemarivanje. Ali, ne bi trebalo smetnuti s uma ni ono ssto se moglo chuti istog dana, ili neposredno pre toga. Evo samo dva citata:

Izetbegovicc:"Nassa vlada cce nastaviti s diplomat- skim naporima, ali ccemo i dalje izgradjivati sopstvenu armi- ju koja se tokom rata uveccala sa 18 na 200. 000 vojnika".

Karadzicc:"Ako se pritisci na nas nastave mi ccemo icci na ujedinjenje RS i RSK i svet cce to morati da priz- zna. . . Ni sada nije kasno da se ujedinimo, pa da svetu prire- dimo svrssen chin. Popusstanje pritiscima sa zapada je isto- rijska katastrofa, moramo ostati chvrsti i pobediccemo. . . "

Da ne bi bilo zabune oko toga na koga palski vodja pansrpskih pretenzija cilja, tu je i reska opomena beograds- kim vlastima da sankcije sa SRJ mozze da skine samo RS. I to pre svega, "svojim chvrstim stavom i vojnichkim pobedama".

Karadziccu se, doista, ne mozze zameriti da ne govo- ri ono ssto misli. A onima koji misle da on srlja u izolaci- ju koja cce ga prisiliti da se pokori Beogradu, ostaje jedi- no da nagadjaju da li cce Bosna na prolecce ucci u relativni mir ili u joss zzesscci rat.

Stvari ne stoje mnogo bolje ni na hrtavskim poligo- nima jugoslovenske tragedije. Tudjmanova odluka da Unproforu otkazze gostoprimstvo 31. marta, stavila je na velike muke ne samo krajisske Srbe nego i sve hrvatske spoljne partnere. Po- najvisse Amerikance i druge velike zapadne sile od chije po- drsske presudno zavisi buduccnost hrvatske privrede, pa i po- politike. Otera li Unprofor, Zagreb, upozorava, recimo, americhki ambasador, Galbrajt, ne mozze rachunati na americhku pomocc. Joss manje na moguccnost da NATO udje na poligone s kojih Tudjman isteruje "plavce".

Ochigledno uzdrmana takvim i slichnim upozorenjima, hrvatska vlada izdassno deli obeccanja da zzeli jedino "mi- rnu reintegraciju okupiranih teritorija". Izlazi da rata, up- rkos zastarssujuccoj napetosti, ipak necce biti? Nemojte bi- ti odvecc sigurni. Ishod, uostalom, zavisi i od srpskih vlasti u Kninu koje Karadzic pokussava iz sve snage da privezze za Pale dok ih Beograd, iz pozadine, gura u pregovore. Vrlo je tessko recci ko cce prevagnuti, osobito posle odluke kni- nske Skupsstine da zamrzne i vecc ugovorene ekonomske dogo- vore s vladu u Zagrebu.

U isto vreme, uprkos verbalnim usijanjima i svako- jakim iskussavanjima, politichka komunikacija izmedju Beog- rada i Zagreba ostaje, chini se, aktivna. Ne samo formalna, preko "ureda za vezu" u dvema prestonicama, nego i ona iza ratnih i ratobornih kulisa, posebno izmedju Milossevicca i Tudjmana kojima se pripisuje malte ne idealna sloga.

Ali chak i uz vrlo smelu pretpostavku da su te usaglassenosti ne samo cvrste nego i strogo dobronamerne prema ostalim uchesnicima, odnosno zzrtvama nacionalisti- chke ratne avanture, tessko da iko mozze zanemariti neve- sele prizore na drugoj strani iste medalje. Trenutno stanje je, najblazze recheno, zbunjujucce:taman ssto pomislite da bi primirje moglo da potraje i da mir visse nije pusti san, cheka vas, chas na jednoj chas na drugoj strani, hladni tuss.

Medju ideolosskim, politichkim i vojnim prvacima od kojih presudno zavisi ssta nas cheka sutra, najbrojniji su, ili najuporniji, oni koji, svesno ili nehotichno, nastupaju kao nabedjeni opsenari u balkanskom politichkom kabareu. Kao da su uverili sebe, da istim putem i u isto vreme, mogu da se kreccu i u jednom i u drugom smeru-i ka ratu i ka miru.

Dokle bi to moglo da traje? Ako na Palama, u Sarajevu, Kninu, Zagrebu, Beogradu i svuda gde se odluchuje o "vissim interesima" nacije, drzzave i vere, takve pozicije ostaju nepromenjive, kakve su nam per- spektive? Ako je vlast stechena politichkim ili oruzzanim na- siljem, vazznija od svega, pa i od mira-ssta se onda mozze ochekivati po isteku zimskih primirja? Opasnost je utoliko vecca ukoliko je demokratska politichka kontrola nad nacio- nalistichkim siledzijama manja-ako je uopsste ima. (AIM)