KO JE PODOBAN, A KO NE

Povratak azilanata joss neizvestan

AIM, Beograd

Kad je krenulo ka nekom sigurnijem i bezbednijem mestu na Zapadu, visse od 200.000 jugoslovenskih gradjana verovatno nije ni slutilo kolika cce ih neizvesnost chekati. Najvecci broj ovih "svetskih begunaca" nassao se prossle godine izmedju "chekicca i nakovnja", possto su zemlje u kojima su potrazzili utochisste najavile (i pokussale) da proteraju sve azilante kojima je taj status odbijen. Jugoslavije se odmah "hermetichki" zatvorila, uz izjassnjavanje njenih zvanichnika protiv prihvata sopstvenih gradjana.

Mesecima je trajala kampanja u Nemachkoj oko vraccanja azilanata u SRJ jer "tamo nije rat". Nemachka je sada odluchila da visse ne produzzava ssestomesechnu "posstedu" koja je odbijene azilante (mahom Kurde iz Turske i gradjane Jugoslavije) sstitila od proterivanja od maja 1994.godine. Tako je najavljena kupovina povratnih karata za oko 167 hiljada ljudi, samo iz Nemachke, od kojih je 95 odsto albanske nacionalnosti. Slichni glasovi pocheli su da stizzu iz Ssvajcarske, Ssvedske, Holandije i drugih zemalja koje su azliantima otkazale gostoprimstvo. Cela stvar je intenzivirana, zapravo, possto je ukinut embargo na avio i pomorski saobraccaj, chime je otvoren kracci put za masovniji povratak "nichijih gradjana".

Ekspresno reagujucci pochetkom novembra 1994. Vlada SRJ je donela Uredbu "privremenog karaktera" o posebnim uslovima za ulazak u zemlju. Cilj ove, inache, nigde objavljene odluke, bio je ochito sistematsko "prechissccavanje" na "podobne i "nepodobne" gradjane SRJ. Jer, ne osvrccucci se na brojne izvesstaje o stanju ljudskih prava na Kosovu, predstavnik Saveznog ministarstva za inostrane poslove konstatuje, da se radi "o ljudima koji su se lazzno predstavljali kao proganjani iz politichkih razloga". Jugoslavija, objassnjeno je tada, ne odbija da primi svoje drzzavljane ( ssto je, uzgred, njena obaveza po Ustavu i potpisanim medjunarodnim konvencijama) ali se protivi "prisilnoj deportaciji lazznih azilanata", sve dok se ne obezbede uslovi za njihov prihvat. "Ne mozze se ochekivati", stav je vlasti SRJ, "da zemlja iscrpljena medjunarodnom blokadom i primanjem 600.000 izbeglica obezbedi i masovni povratak azilanata, jer bi to stvorilo velike probleme ekonomske prirode."

U razradi odluke "ko (ne) mozze u avion", Savezna vlada dodaje da se taj problem mozze ressiti jedino potpisivanjem bilateralnih sporazuma izmedju SRJ i drzzava u kojima azilanti borave. Oni koji imaju uredne putne isprave, stalni boravak, ili vizu neke zemlje, mogu i dalje bez problema da doputuju. U Jugoslaviju, pak, ne mogu da udju "lica koja nemaju potvrdu o autentichnosti pasossa, ili putni list izdat u jugoslovenskim diplomatskim konzularnim predstavnisstvima, kao ni oni koji poseduju pasoss sa serijskim brojem iz otcepljenih republika bivsse SFRJ." Preko ovdassnje granice, ne mogu ni gradjani SRJ (Muslimani i Hrvati) koji su vlasnici jugoslovenskih pasossa ukoliko u njima imaju upisanu adresu van njene teritorije.

Sudecci po brojkama, evidentno je najvecci problem izgon kosovskih Albanaca iz zemalja koje im nisu dale izbeglichki (azilantski) status. Prvo, jer je veliki broj stanovnika ove pokrajine otissao bez adekvatnih dokumenata pa je tako, po procenama iz Prisstine, samo u Nemachkoj oko 30.000 Albanaca bez vrednih pasossa, dok ih u Ssvajcarskoj ima i visse. U jugoslovenskom konzularnom odeljenju u Bechu kazzu da je austrijsku granicu, narochito pochetkom devedesetih, presslo najvisse "kosovara" samo sa lichnom kartom, pozivajucci se na politichke pritiske i odbijanje sluzzenja vojske. Oni se, tvrde u ovom konzulatu, mogu vratiti iskljuchivo uz putni list koji se izdaje samo uz odobrenje Ministarstva unutrassnjih poslova Srbije, ssto je veoma duga i neizvesna procedura. Preciznije, ovi zahtevi se mahom odbijaju.

U jugoslovenskim ambasadama i konzulatima poslednjih meseci azilanti i izbeglice ne mogu produzziti pasosse, jer se trazzi potvrda o regulisanom statusu u drzzavi koja ih je primila. A onih, koji tu potvrdu poseduju, procenjuje se u diplomatskim predstavnisstvima, svega je pet do deset odsto.

Kako sada stvari stoje, preduslov i za pomisao na povratak u zemlju, jeste sklapanje sporazuma izmedju drzzava, kojim bi se, ssto trazzi SRJ "precizno utvrdili uslovi dolaska azilanata u zemlju." Ovdassnje vlasti pod tim podrazumevaju i "pitanje novca koji bi, na primer, Nemachka morala dati za zbrinjavanje tih ljudi posle povratka" (?!) U ovom trenutku, sa Ssvedskom i Nemachkom su pocheli pregovori, ali o izvesnosti konachnog potpisivanja ugovora jasno govori chinjenica da je SRJ za medjunarodnu porodicu, u najmanju ruku "neregulisanog statusa", te se sa njom ne mozze razgovarati "na ravnoj nozi."

A drzzava koja ne zzeli da primi sopstvene gradjane, nijednog trenutka nije objasnila kategorizaciju izmedju odbijenih azilanata, izbeglica, dezertera, osoba kojima je negde istekao boravak. Umesto toga i dalje se trguje ljudskom nesreccom.

Bojana Oprijan Ilicc