NESLAGANJA MEDJU BOSANSKIM SRBIMA

Za sada uglavnom nesuglasice "u porodici"

Sizze: Milossevich pokussava da iskoristi neslaganje koje postoji izmedju Pala i Banjaluke da bi izvrssio pritisak na Karadzzicha. Banjaluka zzeli visse vlasti, ali nije izvesno da li prihvata mirovni plan. Pale i dalje kontrolissu situaciju.

================================================================ ,AIM, Beograd, 4.2.95. Pukotina koja se pojavila u jedinstvenom bloku bosanskih Srba postaje sve dublja. Ona se najocciglednije manifestuje kroz sukob interesa Banjaluccke regije, najveche srpske enklave u Bosni, i centralnih vlasti na Palama.

Banjaluccka regija je na podruccju koje kontrolissu bosanski Srbi po svemu dominantna. Ona daje najvisse vojnika, iz nje dolazi najvisse poslanika u parlamentu, u njoj je smessteno visse od dve trechine privrednih kapaciteta kojima raspolazzu srpske vlasti.

Joss dok je Jugoslavija bila jedinstvena drzzava, a Bosna i Hercegovina njena federalna republika, region Banjaluke bunio se protiv dominacije centra u Sarajevu. Tada su banjaluccki Muslimani, Hrvati i Srbi bili u jedinstvenom bloku, nastojechi da afirmissu interese svoje zajedniccke regije.

Danas u Banjaluci gotovo da i nema Muslimana i Hrvata, a sam sukob sa centralnim vlastima, ovoga puta smesstenim u bivssem sarajevskom izletisstu na Palama, je veoma daleko od medjuregionalnog "zdravog takmiccarskog duha".

Srpsko stanovnisstvo u Banjaluci se istinski osecha eksploatisanim. Pored toga ssto daje vechinu vojnika i lavovski deo robe koju je u stanju da proizvede RS, zzivi na prostoru cciji opstanak bukvalno zavisi od uskog pojasa zemlje kod Brcckog, zvanog "Posavski koridor".

Ljudi u toj oblasti nisu "naslonjeni" na Srbiju i Jugoslaviju i ne mogu tek tako da pobegnu preko Drine ukoliko bi linije fronta bile ozbiljnije uzdrmane. Otuda i njihova stalna potreba da znatno visse nego sada uticcu na zbivanja u centralnoj vlasti ili da i tu budu "glavni" kao ssto su najjacci kada je recc o ljudstvu za vojsku i privredi.

SSta hoche opozicija a ssta SDS

Nekih ozbiljnijih protivljenja centralnim vlastima na Palama u drugim delovima RS prakticcno i nema. U Banjaluci je sedisste svih opozicionih partija razliccitih orijentacija, od tvrdje nacionalisticcke, kakva je Srpska radikalna stranka, do nessto umerenijih socijalista i liberala. Tu je i veoma jaka regionalna organizacija vladajuche Srpske demokratske stranke (SDS) srpskih zemalja koja takodje nije uvek u "punoj saglasnosti" sa centralom na Palama.

SDS Banjaluke se, zvaniccno, zadrzzava iskljuccivo na povremenim kritikama zbog zapostavljanja regije. Tako, na primer, predsednik banjaluccke vlade Rajko Kasagich, inacce cclan najuzzeg rukovodstva SDS, obiccno ne propussta moguchnost da kazze kako je u Banjalucckoj regiji koncentrisano "mozzda i 90 odsto privrede RS", ali je uvek spreman da brani globalnu politiku koju sprovode Pale.

Vanparlamentarne opozicione stranke imaju bitno drugaccije zahteve i sasvim otvoreno kritikuju vlasti. Tako su se 26. januara u Prijedoru okupila rukovodstva Srpskog demokratskog saveza, Narodne radikalne stranke, Srpske radikalne stranke i Socijalisticcke partije. Opozicione stranke su se sastanku, izgleda, na tom sastanku manje bavile privrednim, a visse politicckim pitanjima. Istakle su zahtev za raspisivanjem novih izbora, zatrazzile da parlament uskladi izborni zakon sa potrebama svih, a ne samo parlamentarnih stranaka, zatrazzile ravnopravan tretman u medijima i pozvale na "politiccko jedinstvo" srpskog naroda.

Milossevich u ofanzivi

Predsednik Srbije, Slobodan Milossevich odavno je shvatio znaccaj koji imaju jasne razlike izmedju Pala i Banjaluke i sada pokussava da ih upotrebi u svojim nastojanjima da "smekssa" Karadzzicha i da ga privoli da pregovara. On je najpre prosslog meseca organizovao sastanak novoformirane grupe od sedam nezavisnih poslanika sa Kontakt-grupom koja je boravila u Beogradu. Vlasti na Palama su to zzestoko osudile, naglassavajuchi da je recc o "marginalnoj politicckoj grupi" koju Beograd pokussava da instrumentalizuje.

U prosslu sredu je kod Milossevicha dosslo visse od 50 privrednika, mahom sa podruccja Banjaluke. Sudechi po informacijama objavljenim u beogradskoj sstampi, centralna tema razgovora bio je mirovni proces, a Milossevich je gostima preko cele naslovne strane "Politike" i u udarnim emisijama vesti objasnio kako je veoma vazzno da mirovni proces bude nastavljen, a plan prihvachen, ssto su oni pazzljivo saslussali. Vech sutradan, Rajko Kasagich je rekao kako su privrednici u Beograd otissli uz prethodni dogovor sa Palama i Radovanom Karadzzichem i kako je njihov osnovni zadatak da ispitaju moguchnost obnavljanja privredne saradnje. On je dodao da smatra da je jako vazzno u ovom trenutku izbegavati svaki oblik politicckok sukobljavanja. Istoga dana oglasio se i predsednik parlamenta bosanskih Srba, Momccilo Krajissnik koji je potvrdio da su privrednici u Beograd putovali uz znanje vlasti na Palama i rekao da occekuje izvesstaj o sardzzini razgovora. On je ocenio da su politiccka pitanja u razgovoru nametnuta i da veruje da se uglavnom gorilo o ekonomskim odnosima.

Drusstvo koje se u sredu obrelo kod Milossevicha bilo je, occigledno, ssaroliko. Pored direktora lojalnih vlastima na Palama, bilo je i onih drugih, spremnih na politiccku saradnju sa Milossevichem. To je na izvestan naccin potvrdio i sam Krajissnik, rekavssi da je verovatno da u tako velikoj grupi ima i ljudi cciji cilj nije samo privredna saradnja.

Na ssta mozze da raccuna Milossevich

I dalje je, medjutim, krajnje diskutabilno koliko su razmimoilazzenja izmedju Banjaluccke regije i Pala stvar "porodiccnih neslaganja" medju samim bosanskim Srbima, a koliko ih je, realno, moguche iskoristiti za ozbiljnije politiccke promene. Verovatno najvazznije pitanje je odnos prema mirovnom planu Kontakt-grupe, ali za sada nema pouzdanih nagovesstaja da je bilo koja od struja u RS suprotstavljenih Karadzzichu spremna da prihvati taj dokument. Tako, na primer, ccak i opozicione partije govore o potrebi stvaranje "jedinstvene srpske drzzave na Balkanu u etnicckim srpskim prostorima". To je, kao i stavovi ljudi iz Banjaluccke regije koji pripadaju SDS, u potpunoj suprotnosti sa odredbama mirovnog plana.

Svakako najspornije pitanja za Banjaluku su mape o teritorijalnoj podeli kojima se prakticcno ukida "Koridor", a nissta manjeg znaccaja nisu ni zahtevi za vrachanjem teritorija koje drzze Srbi. Krajissnici, naime, znaju da su upravo oni ti koji treba da vrate pozamassna podruccja koja su zaposeli i na to, izgleda, nisu spremni.

Podruccje RS u privrednom i svakom drugom pogledu, naravno, zavisi od Srbije i Jugoslavije i logiccno je pretpostaviti da bi Milossevich, ukoliko bi imao dovoljno vremena za messanje "politicckih karata", i realizaciju strategije "postepenog potkopavanja" Karadzzichevih pozicija mogao na kraju da iznudi ishod koji zzeli. Vremena, medjutim, nema mnogo. I samo rukovodstvo na Palama je, naravno, shvatilo ssta Milossevich hoche i preduzelo je niz mera da sprecci "tihi pucc" u parlamentu. Odrzzani su sastanci rukovodstva SDS na kojima je pruzzena podrsska vladajuchoj garnituri, a u petak je najavljena i rekonstrukcija vlade. Vlasti na Palama time zzele da pokazzu kako su demokraticcne i spremne da menjaju ministre koji ne rade dobro, a sigurno je i da che iskoristiti priliku da vladu "occiste" od ljudi koji su im se, u pogledu eventualne saradnje sa Milossevichem, ccinili sumnjivi.

Dragan Janjich