DO BEOGRADA PREKO KRAJINE I OBRNUTO

najava Graniceve posete

,AIM, Beograd, 31.1.95.

Dok Beograd jednim okom namiguje Zagrebu a drugim Kninu, tvrda struja krajiske skupstine sprema se da onemoguci dogovor Tudjmana i Milosevica koji bi se ticao Krajine

Najava prve posete hrvatskog ministra inostranih poslova Mate Granica Srbiji nije izazvala previse entuzijazma ni u Beogradu, ni u Kninu. U Beogradu se njeno pominjanje izbegava, a u Kninu se svesno ignorise u skladu sa tezom da Krajinu politicki pregovori Beograda i Zagreba ne obavezuju. Kninski politicari to isticu sve cesce, od kada se tamo pocelo sumnjati da se Milosevic sprema na jos jedan veliki zaokret u prekodrinskoj politici. Medju glavne znake da je takav zaokret moguc, izvori bliski krajiskoj vladi koji su zeleli za sada da ostanu anonimni, svrstavaju neke postupke svog premijera Borislava Mikelica. Za njega veruju da, u dogovoru sa Milosevicem, tiho radi na reintegraciji Krajine u Hrvatsku. Ovi izvori tvrde, uz najavu da ce to uskoro biti javno potvrdjeno sa veoma visokog mesta, da je Mikelic, bez znanja krajiske skupstine, pa cak i sopstvene vlade, u praksi poceo da primenjuje Rezoluciju 970 Ujedinjenih nacija. Njome se krajiskim Srbima nalaze da za svaku trgovnsku aktivnost prethodno pribave dozvolu Zagreba. Mikelic, navodno, u skladu sa tim sve robne liste konvoja koji idu iz jednog dela Krajine u drugi, prethodno dostavlja Hrvoju Sarinicu.

Prema nekim nagovestajima, ovo ce jednom delu clanova vlade i poslanika posluziti kao povod da iduce nedelje, na sednici skupstine, stave pod znak pitanja cak i ono sto je do sada postignuto na planu ekonomskog povezivanja.

Jedan broj poslanika ce , takodje, kako se nagovestava insistirati da se ponudjeni plan mini-kontakt grupe za Hrvatsku odmah odbije sa obrazlozenjem da politicki pregovori mogu doci na dnevni red tek po prihvatanju i primeni celokupnog ekonomskog paketa. Za sada, drugi deo ekonomskog paketa koji se odnosi na otvaranje pruga i regulisanje pitanja penzija i prognanika nije jos ni u razmatranju. Prema svim raspolozivim podacima, veliki su izgledi da ce krajiska skupstina podrzati ove stavove i time de facto odbaciti plan mini-kontakt grupe. "POsle odbijanja politickog paketa, nastace nova situacija koja ce pitanje Graniceve posete uciniti nebitnim" kaze jedan od izvora bliskih vladi Krajine.

Kako ovakvo raspolozenje vlada u znacajnom delu kninskog parlamenta, jasno je da Milosevic mora biti veoma pazljiv ako zeli da zadrzi svoj, jos uvek neprikosnoven, ali vec potkopan uticaj u Krajini zbog stava prema bosanskim Srbima. Drugim recima, svako upadljivo dogovaranje sa Zagrebom kosta srpskog predsednika delic poverenja u Krajini. Stoga se najavljeni Granicev dolazak u Beogradu malo spominje, a cak se i vesti drzavne agencije Tanjug pazljivo cenzurisu na zvanicnoj srpskoj televiziji, kako bi se izbacio svaki njegov nagovestaj.

To, ipak, ne znaci da posete nece biti. Prema diplomatskim izvorima u Beogradu, do nje ne bi trebalo da dodje u naredne dve do tri nedelje, iako za sada nema zvanicnih depesa koje bi je definitivno potvrdile.

Vreme izabrano za prvih dolazak hrvatskog ministra od pocetka rata deluje, na prvi pogled, pomalo cudno. Granic je imao priliku da dodje u Beograd u uzvratnu posetu odmah posle odlaska njegovog srpskog kolege Vladislava Jovanovica iz Zagreba, kada mu je i urucen poziv. Sef hrvatske diplomatije je sve do skora, prakticno, odbijao dolazak, uslovljavajuci ga priznavanjem Hrvatske u medjunarodno priznatim granicama od strane SR Jugoslavije.

To se nije desilo, ali zvanicni Zagreb sada ima novo tumacenje. Ono se svodi na to da sam cin formalnog priznanja nije najvazniji u ovom trenutku. "Mnogo je vaznije da postoje signali da se ide ka tome" kaze Davor Vidis, predstavnik za stampu Ureda Republike Hrvatske u Beogradu. "Eksplicitno priznanje nije presudno."

Signali koje ima na umu su, pre svega, uspesno okoncani pregovori o ekonomskim odnosima sa Krajinom, a zatim i njihovo sprovodjenje. Hrvatska diplomatija to tumaci kao posledicu pritiska Beograda na Knin koji je nedavno sve takve inicijative odbijao, uveren da je sporazum pocetak reintegracije u Hrvatsku. Granic hoce da pojaca upravo taj utisak-da je rec o ekonomskoj reintegraciji-i zato je odabrao za svoje putovanje autoput, umesto ocekivanog dolaska avionom.

Mozda je jedan od signala i to sto su u Minostarstvu inostranih poslova SR JUgoslavije odnosi sa Hrvatskom letos presli iz nadlestva odeljenja za odnose sa medjunarodnim organizacijama na odeljenje za susedne zemlje. U taj paket spada i mlako reagovanje Beograda na odluku Hravtske da otkaze mandat Unrpoforu. Iz svega toga, krajiski Srbi bi trebalo da prime poruku da sada, posto je njihov ekonomski povratak u okrilje Hrvatske zavrsen, u Beogradu treba da usledi dogovor o politickom.

Istovremeno, dok jednim okom namiguje Zagrebu, Milosevic drugim namiguje Kninu. Mile Martic je izjavio da mu je srpski predsednik obecao vojnu pomoc u slucaju hrvatske intervencije posle povlacenja Unprofora. Da je takvo obecanje zaista dato, potvrdio je i jedan visi funkcioner SPS-a.

Zagreb na ovo, do sada, nije reagovao i ocito ne namerava da smanji tempo svoje diplomatske ofanzive.

Posto su uspostavljanjem ekonomskih veza posle toliko vremena stvari po prvi put pomerene sa mrtve tacke, usled naglog Milosevicevog spoljnopolitickog zaokreta, rukovodtsvo Hrvatske je, izgleda, zakljucilo da se takve okolnosti mozda nece uskoro ponoviti, pa odlucilo da iz njih izvuce maksismum. Zahtev Unproforu da napusti njihovu teritoriju pritisak je na medjunarodnu zajednicu da problem Krajine resi pre roka za povlacenje. Ocekuje se da ce svetski cinioci, zarad ocuvanja mira, izvesti dodatni pritisak na, za sada jos uvek, kooperativnog predsednika Srbije.

Nade u takav ishod podstaknute su dosadasnjim rezultatima ekonomskog sporazuma koje je samo pre nekoliko meseci bilo nemoguce zamisliti. Konvoji koji iz istocne Slavonije idu u zapadnu preko teritorije pod kontrolom hrvatske vojske, izgledali bi do nedavno isto toliko fantasticno kao i prolasci stotine automobila sa sahovnicama pred indiferentnim pogledima policajaca sa belim dvoglavim orlom, prisivenim na rame. A to se sada svakodnevno desava. I vise od toga. Poslednjih par nedelja krajisnici sve cesce stupaju na autoput tek da bi otisli do najblize benzijske pumpe i kupili gorivo po cenama visestruko nizim od onih koje su morali do skora da placaju. Uz gorivo, obicno idu i druge stvari, a placa se u kunama koje krajiski Srbi kupuju za marke u obliznjim bankama.

Neki kninski politicari na ovakav razvoj dogadjaja ne gledaju blagonaklono. Smatraju ga delom igre ciji je krajnji cilj da pokaze krajiskim Srbima da reintegracija ne bi bila strasna. Milan Babic je nedavno na jednoj sednici vlade zahtevao da se u izdavanju dozvola krajisnicima za izlazak na autoput bude veoma restriktivan.

Ako ove i slicne mere budu usvojene, a pogotovo ako Knin odbije politicki paket i dovede u pitanje i ekonomski, pitanje je sta ce biti sa Granicevom posetom Beogradu. No, ono sto je vaznije, ostaje manje jasno, a to je koliko su daleko spremni da idu ucesnici ovoga, za sada jos uvek, samo rata - nerava.

Dragan Cicic