ZAMRSENO KLUPKO PREGOVORA BOSNI

Da li je Kontakt-grupa definitivno odustala

Size: Pregovori o Bosni ponovo su zapali u corsokak. Nije jos potpuno jasno da li je problem samo u tome sto Srbi sada ne zele da prihvate ni ponudjene procente teritorijalne podele, ili je po sredi dublje neslaganje. Amerikanci ostavljaju "otvorena vrata".

,AIM, Beograd,28.1.95. Mirovni proces u Bosni i Hercegovini je, cini se, pokrenut sa mrtve tacke, ali je i dalje krajnje neizvesno da li ce nova akcija doneti ista drugo osim varljivog prekida sukoba. U sredu je, potpuno neocekivano, iz Sarajeva stigla vest kako clanovi Kontakt-grupe odustaju od posrednickih pokusaja, posto Srbi nisu prihvatili mape o teritorijalnom razgranicenju.

Lider bosanskih Srba Radovan Karadzic bio je potpuno zatecen vescu da se Kontakt-grupa povlaci. On je u sredu na Palama, novinarima koji su postavili pitanje o Kontakt-grupi, rekao da "prvi put cuje tako nesto" i da ocekuje ponovni dolazak medjunarodnih posrednika.

Amerikanci su, odmah sutradan, demantovali da je Kontakt-grupa prekinula mirovne napore, ali su vec u petak priznali da ce pregovaracki tim "petorice najvecih": SAD, Risije, Nemacke, Britanije i Francuske, morati na "odmor". Zvanicnici u Vasingtonu objasnili su da je doslo do zastoja u pregovorima, ostavivsi otvorenu mogucnost njihovog nastavka. Prema americkom tumacenju, sporno je to sto bosanski Srbi ne zele da prihvate plan Kontakt-grupe i teritorijalnu podelu po principu 49 prema 51 odsto u korist muslimansko-hrvatske federacije.

Pazljivijim posmatracima nije promaklo da je vest o tome kako se Kontakt-grupa povlaci, jer su Srbi opstruirali njene napore u sredu, dosla od ruskog predstavnika Aleksandra Zotova, dok je demanti stigao iz Vasingtona. To ne mora da ima poseban politicki znacaj, ali svakako ukazuje na zelju SAD da se nastave pregovori. Samo nekoliko dana ranije Vasington je obznanio odluku o uspostavljanju direktnih kontakata sa bosanskim Srbima kako bi se naslo odgovarajuce mirovno resenje. Logicno je, zato, da Amerikanci budu zainteresovani za nastavak napora Kontakt-gruupe. U suprotnom, njihova odluka o odlasku na Pale pretvorila bi se u svojevrsnu politicku blamazu.

Amerikanci su, nakon prvih kontakata pocetkom ove nedelje, potvrdili da su privrzeni mirovnom planu medjunarodne zajednice i saopstili da zahtevi koje imaju bosanski Srbi za njih nisu prihvatljivi. Pale, izmedju ostalog, traze podelu Sarajeva na dva dela, teritorijalno prosirenje na takoznanom Koridoru kod Brckog, izlaz na more i jos neke ustupke.

Istovremeno, vlasti u Sarajevu u vise navrata su ponovile da ne zele da pocnu ozbiljnije pregovore sve dok srpska strana ne potpise mirovni plan i mape o teritorijalnom razgranicenju. Stavovi obe strane od ranije su poznati i, u sustini, nisu se uopste menjali. Iza oba stava stoje razlicite, jos neizmenjene, politicke ideje o buducnosti Bosne i Hercegovine. Srbi zele podelu i proglasenje sopstvene nezavisne drzave,a vlasti u Sarajevu crvscu uniju. I jedni i drugi imaju vojsku u ciju moc jos veruju i zato nisu spremni da odustanu od svojih osnovnih ideja.

Kada je rec o samom mirovnom planu, sada se sve svelo na pitanje da li je taj dokument moguce prihvatiti kao osnovu za pregovaranje, ali iz sturih izjava pregovaraca se ne moze pouzdano zakljuciti sta se, zaista, dogadja. Iz tumacenja koja je ponudio Zotov vidi se da Srbi ne zele da prihvate mape o teritorijalnoj podeli, i da je cela stvar na tome "zapela". Tumacenje koje su Amerikanci ponudili u petak bilo je odredjenije i navodilo je na zakljucak da Srbi vise nisu spremni ni da dele Bosnu po pola, nego da traze vise za sebe.

Nije jasno sta je sa celinom mirovnog plana, na cijem potpisivanju takodje insistira vlada u Sarajevu. S tim u vezi se ne zna ni kakve je zaista prirode politicki zaokret koji je Vasington napravio prema Palama. Americki predstavnik u Kontakt-grupi Carls Tomas (Charles Thomas) krajem prosle godine je u Beogradu rekao kako se od bosanskih Srba ne trazi nista da potpisu, nego samo da se saglase sa obnavljanjem pregovora na osnovama mirovnog plana.

Iz onoga sto je do sada "procurilo" u javnost ne moze se zakljuciti da li je od Pala trazeno da prethodno potpisu plan i mape, ili su Karadzic i njegovi saradnici odbili da prihvate plan kao osnovu i da se saglase sa predlozenim mapama o teritorijalnoj podeli, koje su ujedno i glavno i najteze pitanje. Takva mogucnost nazire se iz stava Vasingtona od petka prema kome Srbi odbijaju procente, ali opet nije do kraja precizirano da li ih odbijaju "kao osnovu" ili je od njih trazeno da kazu kako prihvataju podelu Bosne na pola.

Cinjenica je da je rukovodstvo bosanskih Srba proslog leta, u vreme kada je plan medjunarodne zajednice ponudjen na ultimativnom principu "uzmi ili ostavi", dozvolilo mogucnost da prihvati predlozene procente teritorijalne podele, ali da se protivilo raspodeli teritorija. U medjuvremenu su, medjutim, srpske snage znacajno napredovale na podrucju Bihaca. Uporedo sa tom vojnom pobedom, rukovodstvo na Palama pocelo je intenzivno da izbegava pominjanje procenata, lakonski objasnjavajuci kako oni "nisu bitni". Tesko je, medjutim, poverovati da je Karadzic postao toliko siguran u sebe da je spreman da prokocka sansu koja mu se ukazala otvaranjem direktnog kontakta sa Vasingtonom samo zbog procenata koje je vec jednom, makar deklarativno, bio spreman da prihvati. Zato je realnije pretpostaviti da u pozadini svega stoji uverenje Pala da se od njih i dalje trazi da plan i terotirijalnu podelu prihvate kao "gotovu stvar", odnosno onako kako to trazi Sarajevo.

Ako sve ostane onako kako izgleda sada, postoji ozbiljna opasnost da se sa prvim danima proleca rat ponovo razbukta, mozda i zesce nego ranije. Na podrucju Bihaca primirje je, uostalom, postovano svega desetak dana. Borbe se sada intenziviraju, narocito oko Velike Kladuse, gde su bosanski Srbi, izgleda, resili da pruze ozbiljniju podrsku uzdrmanim trupama Fikreta Abdica.

Dragan Janjic