SVADI SRPSKE OPOZICIJE

Od "bande crvene" do "zute kompanije"

,AIM, Beograd, 27.1.95. Srpska opozicija prolazi kroz period svoje najdublje krize od uvodjenja parlamentarizma 1990. U cetiri opstine u kojima je opozicija osvojila vlast na izborima 1993. uvedene su prinudne uprave, a svadja u nekadasnjoj takozvanoj "udruzenoj opoziciji" poprima razmere galopirajuce afere. Medjusobne optuzbe za malverzaciju su tako zestoke i tako uporno ponavljane, da ce verovatno unistiti moralni kredibilitet opozicije.

Najzesce je bilo u beogradskoj opstini Stari grad, centralnoj opstini u kojoj je tzv "demokratska opozicija" ili "udruzena opozicija" do sada uvek pobedjivala socijaliste. U toj aferi se otkriva da nova vlast pati od nezanemarljive mere koruptivnosti kao i stara, samo sto tu koruptivnost ne ume da sakrije, kao sto to cini uvezbana socijalisticka nomenklatura. Svadje istovremeno otkrivaju novu politicku konfiguraciju u Srbiji. Zato je neophodno, pre upustanja u pikantnost afera koje izbijaju, pogledati kroki aktera i atmosferu u kojoj se to odvija.

Politicke snage koje deluju protiv rezima Slobodana Milosevica podeljene su u tri bloka: Jedan cine Seseljevi radikali i njima bliske "patuljaste" ultranacionalisticke grupe koje se drze stare retorike, samo malo takticki dopunjene zahtevima za pristup medijima masovnog komuniciranja i glasnim optuzivanjem rezima za kriminal. I dalje govore o "izdaji", samo sto sada u "izdajnike" ubrajaju i vlast. Po izlasku iz zatvora, u kome je proveo cetiri meseca zbog incidenata nastalih u Skupstini Jugoslavije, vodja srpskih radikala dr Vojislav Seselj suocava se sa rascepom u sopstvenoj stranci. Dok je bio u zatvoru, formiran je disidentski radikalski poslanicki klub u Vecu gradjana Savezne skupstine, ciji je predsednik Jovan Glamocanin koji je 27. januara, dva dana pre Seseljevog izlaska iz zatvora, organizovao osnivacku skupstinu nove Srpske radikalne stranke "Nikola Pasic" (SRSNP). Njoj se prikljucuje i Radikalna stranka Srbije, nastala iz disidentske grupe koja je napustila Seselja posle izbora 1993. Brcinova drzavna Borba vest o osnovanju nove stranke objavljuje na prvoj strani nedeljnog dvobroja.

Drugi blok su "nacionalne demokrate", kao sto je Demokratska stranka Srbije (DSS) Vojislava Kostunice, Demokratska stranka (DS) Zorana Djindjica i Depos Slobodana Rakitica, koji je izasao iz Srpskog pokreta obnove (SPO) zbog neslaganja sa njegovim pomeranjem ka gradjanskoj opciji. Rakitic ce ovih dana takodje drzati osnivacku skupstinu nove partije koja se deklarise kao "hriscansko-demokratska". Pripadnici ove grupacije ne koriste ratnu retoriku, ali kritikuju Milosevicev raskid s Karadzicem i ponudjeni mirovni plan Kontakt-grupe.

Trecu grupu cini Srpski pokret obnove (SPO) Vuka Draskovica koji trazi brzo okoncanje rata, kritikuje rezim i drzavne medije sto ubedljivije ne govore o prednostima mira, ostro se suprotstavlja Karadzicu i ratnom lobiju. Odrzava korektne koalicione odnose sa Gradjanskim savezom Srbije, partijom koja se najvise angazovala na njegovom oslobodjanju iz zatvora 1993., a prema kojoj kojoj je on pokazivao zastitnicku lojalnost u vreme njenih upornih antiratnih aktivnosti u 1992. i 1993. S druge strane, on je zadrzao fiksaciju za ravnogorski pokret djenerala Mihajlovica, vodje cetnika u II svetskom ratu, kome je posvetio nedavno napisanu knjigu "Noc djenerala".

Nova demokratija (ND) Dusana Mihajlovica je "nesto izmedju" Srpskog pokreta obnove i vlasti - i dalje se legitimise kao opoziciona partija, a ima ministre u srpskoj vladi. Ta vlada, ciji su ministri istovremeno i direktori najvecih preduzeca i velikih sistema, nastoji da pod svoju kontrolu stavi sto veci deo privrednih i javnih institucija i da makar na drzavnoj infuziji odrzi program guvernera Avramovica, koji je doprineo stabilnosti vlasti i osecanju gradjana da su posle hiperinflacije "prebrodili krizu".

Novi sloj privatnika, mnogi od njih ratni profiteri ili bar "patriotski profiteri", koji su se obogatili na "probijanju sankcija, drze se vlasti i mozda su jedan od povoda za afere koje izbijaju.

Kako se takva situacija odrazava u politickom zivotu?

SPO je 3. oktobra ocenio da je jedini politicki program predsednika DS Djindjica "sa Seseljem protiv Vuka, sa Karadzicem protiv mira, sa Kostunicom protiv Seselja, na televiziji protiv kriminala, a u stvarnosti uzimati za sebe koliko god se moze trgovati na nesreci zbunjenog naroda". SPO postavlja pitanja "otkuda panicni strah Zorana Djindjica od objavljivanja podataka o ratnom profiterstvu i naglom bogacenju pojedinih stranackih lidera". SPO tvdi da celni ljudi SPO-a, koji su iskljuceni iz ove stranke zato sto su posegli za malverzacijama u opstini Stari grad, nisu mogli biti uklonjeni sa funkcija "jer su oberucke prihvaceni i zasticeni od Djindjicevih odbornika u toj opstini. DS odgovara optuzbom da je SPO batina Socijalisticke partije (SPS). Krajem januara Vuk Draskovic ce, zaostrivsi ton, reci da nece vise cutati o "zutoj kompaniji, (boje partiskih simbola DS su plava i zuta, prim, red.) rak rani srpske opozicije" koja "iz marketinskih razloga krka vola na Palama, a iz finansijskih, mozda, svercuje oruzje Muslimanima". SPO je ranije tvrdio da je iz svojih redova "ocistio profitere i sicardzije, dok Djindjic, ne samo da nije tako postupio sa svojim profiterima, vec je moralni otpad SPO-a uzeo u zastitu."

Odbornici DS i DSS su pocetkom decembra smenili predsednika beogradske opstine Stari grad Jovana Kazica, inace clana SPO, optuzivsi ga da se "zbog svojih licnih interesa i interesa politicke grupe kojoj pripada obratio za pomoc u rasturanju sopstvene opstine onima koji nastoje da SO Stari Grad onemoguce u radu od pocetka njenog konstituisanja kao opozicione opstine". Za novog predsednika opstine izabrali su direktora "Poslovnog prostora Stari Grad" Milenka Nikica, koga je bivsi predsednik Kazic u pismu republickoj vlasti, optuzio za malverzacije sa poslovnim protorom. SPO je zbog svega toga iz clanstva iskljucio direktora Poslovnog prostora Milenka Nikica, zatim clana Izvrsnog odbora Srdjana Jovicica i odbornika Srdjana Opacica ali ih je, kako kazu, Demokratska stranka uzela u zastitu .

Srpska vlada je pred novu godinu, odazvavsi se na Kazicevo pismo raspustila Skupstinu opstine u Starom gradu i sva njena tela, zavela tzv. privremene mere, zatrazila da srpska Skupstina raspise nove izbore i formirala privremeni "prinudni organ" na cijem je celu ostao Kazic, a u koji su usla tri predstavnika vladajuce stranke i tri clana SPO. DSS je posle toga optuzila vladu da postupa nezakonito i pristrasno i podsetila da je i sama vise od godinu dana ukazivala na zloupotrebe i malverzacije u Starom Gradu, za koje je najodgovornijim smatrala donedavnog predsednika opstine Jovana Kazica. Pred prosle izbore, ova stranka je ostro optuzivala opstinsku vlast zbog dodele stanova mimo procedure, posle cega je konacno pukla koalicija DSS i SPO u tadasnjem Deposu. DS je u svom odgovoru saopstila da ni po kom osnovu ne koristi ni jedan kvadratni metar poslovnog prostora u opstini Stari grad, a da je "uvidom u dokumentaciju utvrdjeno da je Srpski pokret obnove taj koji na opstini Stari grad koristi vise od 1.000 kvadrtanih metara poslovnog prostora bez nadokande i to u najstrozem centru.

Pocetkom decembra, u toku predizborne kampanje za dopunske lokalne izbore na drugoj opstini sa opozicijom na vlasti, predsednik Odbora Socijalisticke partije Srbije SPS je tvrdio, opet, da je DS iskoristila ucesce u vlasti i da je sama sa sobom sklopila ugovor o zakupu objekta nekadasnje iranske ambasade po ceni nizoj od realne, a za povrsinu daleko manju od stvarne... U Beogradskoj opstini Vracar nije usvojen predlog odbornika SPO za smenu Dragana Marsicanina, predsednika opstine. Odbornik SPO Ljubisa Stanojevic tvrdio je da je Marsicanin davao poslovni prostor donatorima DSS, a Marsicanin da to nije istina i da je Ljubisa Stanojevic pred novinarima mahao "nekim papirima" "u svom stanu ispod utajene slike, za koju takodje postoji krivicna prijava".

"Opoziciona vlast" u opstini Topola pada takodje posle afere nastale zbog toga sto je jednom privatniku, na ulazu na Oplenac, u blizini seoskog groblja, omogucena izgradnja kafane. SPO tvrdi da su dozvolu za gradnju dali socijalisti, a obnovili je odbornici DS i DSS...

I tako redom.

Kad su socijalisti, posle serije izgubljenih lokalnih izbora prosle jeseni (znak da biraci nisu kaznili opoziciju zbog njenih afera i svadja) najavili da ce izmeniti izborni zakon na lokalnom nivou u jednokruzni nokaut sistem, posvadjana opozicija dala se opet u ujedinjavanje.

Ideje o jedinstvenoj opozicionoj listi izneli su prvo radikali; potom je slicnu inicijativu, ali nesto relativizovanu ("tehnicka koalicija") izneo Djindjic u ime DS, sto je podrzao Kostunica, da bi na kraju Vuk Draskovic predlozio svoju verziju novog ujedinjenja koje podrazumeva dogovor o donosenju zakona o privatizaciji, depolitizaciji policije i povratku Karadjordjevica u zemlju. Posle jos jedne salve optuzbi izmedju DS i SPO, dolazi do sporazuma o parlamentarnoj saradnji u republickoj skupstini. Formirano je cak i koordinaciono telo sastavljeno od predstavnika svih opozicionih poslanickih grupa, ali to, po svoj prilici ne znaci gotovo nista.

Nesto vecu tezinu ima ideja o institucionalnom priblizavanju DS i DSS i namera da sa SRS uslovno receno naprave nacionalni blok. Kontrola vlade, preispitivanje vladajuce politike, zastita osnovnih gradjanskih vrednosti ostaju poslovi za neka druga vremena, dok "sazri novo vino u mesinama starim". Drugim recima, opozicija, ma sta to u Srbiji znacilo, nije pokazala da je na visini zadatka i da stvarno donosi najavljenu moralnu obnovu. Namestene ili ne, afere u najvecem broju opstina vodile su kompromitaciji pluralisticke demokratije. Sa stanovista javnog interesa, ta nova "prozirnost vlasti", mozda i nije tako losa - brze se saznaje da Car Trajan ima kozje usi. U osnovi, sve te svadje su samo znak da linija politicke konfrontacije izmedju "bande crvene" i "snaga haosa i bezumlja" iz 1991. nije vise ista. Tektonika srpskog politickog tela sada je mnogo slozenija.

Milan Milosevic