VREME OKRETNIH

,AIM, Beograd,22.1.95.

Od trenutka kada je polovinom 1991 Jugoslavija pocela da se burno raspada, u kompletnu podelu se umesala i muzika. Vecina drzavnih medija je sa svojih programa uklonila muziku iz Hrvatske i Slovenije, doduse o toj odluci nikada nije donesen neki konkretan akt, vec se vesto racunalo na mocnu autocenzuru novinara i muzickih saradnika. Taj metod se pokazao kao vrlo delotvoran, tako da se tokom 1991 i 1992 na zvanicnim medijima tesko mogao cuti neki drugi zvuk, sem onog za koji se pretpostavljalo da ne uznemirava osecanja slusalaca i gledalaca. Nezavisni mediji se na takve politicke promene nisu obazirali, te su Studio B, B 92 i slicne radio stanice svoj muzicki program koncipirale vodeci racuna samo o kvalitetu muzike, a ne i o njenom kontrolisanom geografskom poreklu.

Sa raspadom zemlje doslo je i do sasvim razumljivog haosa na diskografskom trzistu i tu su se, kao i obicno najbolje i najbrze snasli privatnici i to pretezno ljudi koji su donedavno bili pasionirani diskofili. Ispred beogradskog Studentskog kulturnog centra, u samom srcu grada, sasvim spontano su poceli da se okupljaju prodavci i u okviru disko marketa, koji se u pocetku odrzavao samo nedeljeom prepodne, krenula je prva trgovina, pretezno starim plocama. Kako se rat razbuktavao, tako se i glad potrosaca za starim ali i aktuelnim izdanjima sa prostora bivse Jugoslavije povecavala. Sasvim logicno je pocela da cveta piraterija. Bilo je dovoljno nabaviti jedan aktuelan kompakt disk iz Slovenije, Hrvatske ili Makedonije pa da se stampaju na stotine kaseta, pretezno loseg tehnickog kvaliteta i sa fotokopiranim omotima, pa da se ta izdanja sa neznatnim zakasnjenjem pojave na beogradskim ulicama. Publika je povremeno gundjala zbog sumnjivog kvaliteta kaseta, ali ih je redovno kupovala, jer je to bila jedina varijanta da se ostane u toku sa aktuelnim rock zbivanjima. O samom moralnom aspektu ove vrste trgovine je tesko govoriti, jer ako drzave nisu zainteresovane da regulisu i ovaj oblik zastite autora, zasto bi o tome racuna vodili preprodavci. Pogotovo kada imaju opravdanje pred samim sobom da se bave korisnim kulturnim povezivanjem. Doduse, najvise koristi od svega toga imaju oni sami.

Tokom 1993. godine na ulicnom trzistu su sve cesce poceli da se pojavljuju originalni kompakt diskovi nabavljeni u Sloveniji i Hrvatskoj. Njihova cena se trenutno krece izmedju 30 i 40 DEM, u zavisnosti od atraktivnosti autora i potraznje publike. Jedan od najbolje snabdevenih prodavaca, koji se redovno pojavljuje u SKC-u sa koferom na kome je nalepnica grupe KUD Idijoti, a u koferu vrlo temeljan pregled izdanja iz Hrvatske i Slovenije, kaze:

"Odlazim relativno redovno u Zagreb i tamo kupujem sve ono sto moze da zanima beogradsku publiku. Najveci mi je problem kako da neometano prodjem obe carine, ali posto kupujem relativno male kolicine kompakt diskova, dosad nisam imao nikakvih neprijatnosti. Ljude najvise interesuje tehno muzika, dakle kompakti grupe ET. Veliko interesovanje i siguran posao su sva izdanja grupa Azra i KUD Idijoti. Naravno, mnogo bolje idu kasete nego kompakti, jer su cene previsoke. Kompakte najcece kupuju ljudi sa radija i novinari, dakle oni kojima je to neophodno za posao."

Zanimljivo je da su beogradski prodavci odnedavno poceli, takodje piratski, tacnije bez regulisanja autorskih prava, da stampaju kompakte u Bugarskoj. Tako su se na trzistu nasla sva cetiri albuma grupe Haustor (okupljena na dva kompakt diska), poslednja ploca grupe Film "Hrana za golubove i jos neka izdanja. Buduci da je rec o relativno raritetnim plocama, za njih vlada solidno interesovanje, ali je vrlo tesko pretpostaviti o kolikim tirazima je rec.O tome ni sami prodavci ne zele da govore. Pored Beograda citava mreza privatnih disko sopova po Srbiji bavi se prodajom izdanja sa prostora bivse Jugoslavije. O tome svedoce i brojni oglasi po muzickim novinama, a u njima se, pored originalnih izdanja, nudi mogucnost presnimavanja novih ploca i pravljenje licnih kompilacija.

Letimican pregled onoga sto se na tom trzistu nudi, ukazuje na podjednaku zainteresovanost za diskografski period pre rata kao i onoga sto je u medjuvremenu snimljeno. Vrlo dobro su pokriveni svi solo albumi Zeljka Bebeka, Nene Belana, novije ploce Prljavog kazalista, kompilacije Dina Dvornika i Olivera Dragojevica a tu su, takodje dosta trazeni albumi grupa Majke i Let 3. Za one starije i sklonije patini, prava poslastica je bio novi album Arsena Dedica "Tihi obrt" a kada je, sredinom prosle godine u dnevnoj "Politici" bilo najavljeno da ce se ta ploca preslusavati u jednoj od emisija Radio Politike, ceo dan su zvrjali telefoni slusalaca koji su proveravali kada ce pesme moci da presnime.

Beogradske lokalne radio stanice, kojih u ovom trenutku ima oko dvadesetak, u poslednje vreme su pocele sve vise da koncipiraju svoj muzicki program na tragu onoga sto je bivsa jugoslovenska muzika pruzala. U tome, sto je najzanimljivije, prednjaci Radio S, blizak vladajucem SPS-u. Na toj stanici se svakodnevno, ravnopravno vrte, doduse pretezno stare pesme sa bivseg jugoslovenskog muzickog prostora. Vrlo detaljne informacije o novim muzickim zbivanjima u Sloveniji, Hrvatskoj i Makedoniji nudi beogradski muzicki mesecnik "Vreme zabave", kao i "Borba" u svom redovnom muzickom podlistu "Porock". Glad za vestima o Dzoniju Stulicu, Darku Rundeku, Juri Stublicu i ostalima ne jenjava. Zasto je to tako, verovatno najbolje objasnjava jedan dvadesetogodisnjak, koga sam zatekao da prebira po plocama za jednom tezgom:

"U vreme kada je ova muzika nastajala bio sam klinac i to me nije zanimalo. Sada, kada bih zeleo da imam sve te ploce, do njih je tesko doci. Verovatno su meni i mojim prijateljima one sada vazne i zato sto nisu pristupacne. Mozda i zbog toga sto se sada vise ne snima tako dobra muzika."

Zasiceni disko folkom, ti mladici se sada sve cesce okupljaju po kaficima u kojima se vrti stara muzika, a u vitrinama stoje Titove biste i srodna obelezja SFRJ ikonografije. Sve to podseca na onu staru teoriju o zaljubljivanju. Kad na vidiku nema neke nove, uzbudljive emotivne veze, onda se vecina priseca svojih starih ljubavi. I prepusta se secanju koje uvek nudi lepsu sliku od one kakva je zaista bila.

Petar Janjatovic