OPTIMIZAM KAO OPOMENA

"Puls Jugoslavije" aritmican

AIM, Beograd, 20.1.95. "Svest ljudi u Jugoslaviji je utucena, ona ne korespondira ni sa vlascu, ni sa gradjanskim konceptom, imamo potpuno podeljeno javno mnenje. Generalno gledano, ljudima je jos uvek vazan nacionalni identitet, mesto rodjenja, istorija i religija. Sve drugo, kultura, privreda, drzava, politika - visi". Tako rezultate obimnog istrazivanja vidi Bosko Kovacevic, direktor Otvorenog univerziteta u Subotici, narucilac projekta "Puls Jugoslavije". Beogradska istrazivacka agencija "Argument" "propitala" je 2.000 gradjana Jugoslavije (Srbija bez Kosova i Crna Gora), da bi Otvoreni univerzitet dobio sliku u globalu, koju bi mogao da uporedjuje sa istrazivanjima koja ce se ubuduce sprovoditi svake godine u novembru.

Prvo - o demokratiji. Tri desetine ispitanih gradjana je svesno da je politicki sistem zemlja u kojoj zive nedemokratska, isto toliko veruje da se nalazi na pola puta do demokratije, samo nesto vise od jedne desetine smatra da je Jugoslavija demokratska, sto navodi na pomisao da se zacinje svest o prirodi sistema, ali to saznanje demantuje interesantan podatak - veliki broj ispitanika uopste nije mogao da proceni situaciju, u Crnoj Gori je takvih 42 odsto. Kada se govorilo o Ustavu zemlje, anketirani su bili balkanski hvalisavi. Dve petine je reklo: "Nas Ustav ima slabosti, ali u poredjenju sa drugim ustavima je - najbolji".

Titoizam nase mladosti

Opsti je utisak da vecina gradjana uopste ne zna da razlikuje demokratsko od nedemokratskog. Primera radi, za 26 odsto ispitanih u Srbiji prirodno je da Vlada ima pravo da kontrolise medije, a tako misli i 21 odsto ispitanih Crnogoraca. Argument vise za tu tezu su i opredeljenja: za demokratiju, ili diktaturu. U Srbiji 30 odsto, a u Crnoj Gori cak 40 odsto upitanih tvrdi da o tome uopste nema misljenje, 13 posto jugoslovenkih ispitanika kaze: "Za ljude kao sto sam ja, to je potpuno isto". Ipak, globalno, Jugosloveni smatraju da je bolja demokratija od diktature.

Srbija i Crna Gora veruju u iste stvari - ali razlicitim intenzitetom. U Srbiji se najvise veruje crkvi (33 odsto), onda vojsci i Milosevicu, pa zatim miliciji i obrazovanju. Crnogorci najvise veruju vojsci - 47 odsto ispitanika. Slede crkva, milicija, predsednik Bulatovic, Ustavni sud, mediji.

U Srbiji 38 odsto ispitanih uopste nema poverenje u republicku Skupstinu, 36 odsto ne veruje sindikatima, isto toliko medijima. Milosevicu uopste ne veruje 29 odsto gradjana Srbije, a veruje mu apsolutno 31 odsto, sto donekle opravdava Kovacevicevu procenu da je javno mnenje sasvim podeljeno. Crnogorci, pak, ne veruju u medije (25 odsto), Vladu (19) svoju skupstina (19).

Da li Srbima i Crnogorcima odgovara ovakva Jugoslavija? I jedni i drugi vecinski (39 odsto Srba i 54 odsto Crnogoraca) misle da je postojece resenje najprihvatljivije. Petina ispitanika iz Srbije zudi za unitarnom drzavom, a isto toliko misli - sasvim suprotno. Zanimljivo je da samo sedam posto u Crnoj Gori iskazuje zelju za punom samostalnoscu Srbije i Crne Gore.

Da se javno mnenje ipak osvescuje, uprkos mracnim prognozama sociologa, pokazuju nostalgicni odgovori Jugoslovena o vremenu Titove vladavine. Cak polovina ispitanika smatra da je to vreme bilo dobro, jedna trecina - delimicno dobro, a samo sest posto u Srbiji i cetiri odsto u Crnoj Gori ocenjuje to vreme kao lose. Doduse, ostaje nejasno da li gradjani nalaze u titoizmu alternativu ovom sistemu, ili je rec samo o zalu za vremenom kada je standard bio visi, a sigurnosdt veca.

Da li su Jugosloveni ponosni sto zive u ovoj zemlji? Crnogorci vise (48,8), Srbi manje (34, 6 odsto). Nista me ne cini ponosnim - tako je saopstilo oko 20 odsto ispitanog jugoslovenskog gradjanstva. Polovina anketiranih u Srbiji uopste ne moze da navede razlog svog ponosa. Recito govori podatak da tek 7,7 odsto nalazi razloge ponosa u "ljudima, ponosnom narodu, slobodarskom i herojskom, zilavom." Oko devet odsto je ponosno na nacionalni identitet. Slede zanemarljivi procenti onih koji su ponosni na parlamentarnu demokratiju (1,8), aktuelne politicke vodje (1,9 odsto), super dinar (2,3). Vise od sedam odsto ponosno je sto je ocuvan "mir".

Kad je pitanje stida doslo na red, pokazalo se da se svega devet odsto gradjana Srbije "niceg ne stidi". Zbog lopovluka, mita, korupcije i razbojnistva stidi se 7,3 odsto. Isti procenat se stidi zbog siromastva i prezivljavanja, sedam odsto se stidi Jugoslavije zbog nacionalnih razdora, izdaja i prekida odnosa sa Srbima preko Drine. Sedam odsto stidi se vlasti i rezima, a nesto vise (7,4 odsto) stidi se zbog rata, mrznje, agresije nacionalizma i raspada SFRJ.

Crnogorci - opet nesto drugaciji. Ponosni su na Jugoslaviju (48,8), prilicno ponosni (15 odsto), svega devet procenata uopste nije ponosno. Ponose se najvise zbog nacionalnog identiteta i programa, zbog unuka i familije. Svega 6,7 posto ispitanih Crnogoraca se stidi Jugoslavije (zbog kriminala, korupcije, siromastva i opste bede). Zbog rata, mrznje, agresije, nacionalizma i raspada SFRJ, stidi se 0,8 posto Crnogoraca.

Milosevic ponovo

Kada bi sada bili izbori, istrazivanje sugerise da bi 24,7 posto u Srbiji glasalo za Milosevica, 11 odsto uopste ne bi izaslo na izbore. U Crnoj Gori bi 22, 5 odsto glasalo za Momira Bulatovica, a 49 odsto anketiranih Crnogoraca je neodlucno, uopste ne zna za koga bi glasalo. Interesantno je da je Seselj na drugom mestu u Srbiji, sa 4,5 odsto, a 3,2 odsto Crnogoraca bi za njega glasalo.

Stranacki zivot, sta je to? U Srbiji je samo sest odsto angazovano u strankama, a 43 odsto ne pokazuje nikakve znake bliskosti ni prema jednoj postojecoj stranci. Stranacki angazman Crnogoraca ne prelazi dva odsto. Zasto su onda socijalisti pobedili? U Srbiji vecina misli da je samo Milosevicevo ime obezbedilo socijalistima pobedu (25 odsto), a Crnogorci (11 odsto) svome lideru pridaju manji znacaj. Monopol na medije

• drugi je po redu razlog socijalisticke pobede - slazu se Jugosloveni.

Nacionalni identitet u svetu podrazumeva kompleks kulture, jezika, drzave, politike, privrede i trgovine. U Srbiji gradjani (37,7 odsto ispitanih) kazu jednostavno - "rodio sam se u tom narodu", u Crnoj Gori isto objasnjenje daje 24,5 odsto ispitanika.

Najpovoljnije ispitanici vrednuju - sopstvenu naciju. Negativno su vrednovani konkurenti. Hrvate u Srbiji kao "veoma nepovoljno" vrednuje 39,5 odsto, a u Crnoj Gori 77 posto. Muslimane i Albance u Srbiji kao "veoma nepovoljno" dozivljava 59,1 posto, cemu se moze dodati jos 13,4 odsto sa odgovorima "donekle nepovoljno". U Crnoj Gori 76,7 odsto anketiranih "veoma nepovoljno" vrednuje Muslimane i Albance.

Na prvi pogled vecina Jugoslovena je nacionalno tolerantna, jer 54, 5 odsto u Srbiji i 47,2 posto u Crnoj Gori se slaze da "manjinama treba dati sve sto im pripada po medjunarodnom pravu". Ali, treba imati oprez pred buducnoscu, jer 21 posto anketiranih u Srbiji i 25 odsto u Crnoj Gori po tom pitanju je sasvim neodlucno. Nacionalne manjine su "mostovi saradnje" za 28,1 odsto ljudi iz Srbije i 13,8 odsto iz Crne Gore. Kao uzrok razdora i sukobljavanja, pripadnike drugih naroda vidi 23,8 posto u Srbiji, i 23,3 odsto ispitanih Crnogoraca.

Prelista li se knjiga "Jugoslavija na kriznoj prekretnici, izdata 1991.godine, kada smo jos svi ziveli zajedno, saznajemo da je nacionalne razlike kao nase bogatstvo u BIH videlo 32 odsto, u Hrvatskoj 32 posto, Vojvodini 32 posto, Crnoj Gori 25 odsto, uzoj Srbiji 19 odsto. Da je to "nasa nesreca" smatralo je tada 46 odsto iz uze Srbije, 30 iz Vojvodine, 45 odsto iz Hrvatske, 40 odsto iz BIH, 51 odsto iz Crne Gore. Onda se dogodio rat.

Kad je rec o Kosovu i eventualnoj autonomiji, misljenja su mahom nepodeljena. Za najveci broj gradjana, sadasnje resenje je pravo. Cak 30 odsto ispitanih u Srbiji i isto toliko u Crnoj Gori predlaze da se autonomija potpuno ukine. Za potpuno samostalno Kosovo se izjasnilo 4,9 posto ispitanika u Srbiji i 3,3 posto u Crnoj Gori. Ipak, malo optimizma: najveci broj ispitanika Jugoslavije (Srbija 52,8 posto, Crna Gora 49,2 posto) ipak misli da "razlicite nacije mogu slozno da zive u jednoj zemlji".

Vec daleke 1990. godine, 83 odsto domacinstava u Srbiji moglo je da pokrije osnovne troskove, 84 odsto u Vojvodini, 75 odsto u Bosni, 81 odsto u Crnoj Gori. Danas projekat "Puls Jugoslavije" otkriva da u Srbiji 78,3 odsto domacinstava nema dovoljne prihode da pokrije osnovne troskove, a u Crnoj Gori 75,6 odsto. Rad na crno i sverc, ishranjuje danas 13,1 posto srpskih domacinstava i 15,2 posto crnogorskih.

Ipak, nauceni na trpljenje, vecina ispitanih odgovara optimisticki - podnosljivo je, bice bolje. Da optimizam moze skupo da se plati, vidi se i po pomenutim nalazima iz 1990. godine. Sve republike i pokrajine bivse zemlje uocavale su period od 1985. do 1990. godine kao regresiju, ali su listom verovale da ih od 1990.godine do 1995. godine ocekuje znacajan napredak. Ko je tad bio najveci optimista? Pa, najvise su nade imali Albanci na Kosovu, Crnogorci, Makedonci. Zanimljivo je da su u samom optimistickom vrhu bili - Bosanci.

Gordana Igric