GROZNI U BELOJ KUCI

Aleksandar Nenadovic Promene i prividi

(Uz visestruke zle slutnje,kosmar u Ceceniji,po- ljuljao je i "stratesko partnerstvo" SAD i Rusije.Da li ce ugroziti i njihovu saradnju u obuzdavanju jugoslovenske krize)

,AIM, Beograd, 20.1.95.

Makako da se zavrsi-a mali su izgledi da ce bilo kome ista dobro doneti-oruzani sukob na brdovitom Kavkazu, u Ceceniji, izazvao je, najblaze receno, duboke i zloslutne neizvesnosti. Najpre, naravno, u samoj Rusiji. Ali, cini se, ne toliko zbog Jelcinove odluke da protiv separatista u Groz- nom upotrebi i oruzje koliko zbog nemoci ruske vojne ma- sine da taj grozni posao obavi bez veceg krvoprolica. Da- kle, suzdrzano a brzo i efikasno.

U medjuvremenu, produzavanje sukoba s prizorima st- rave i uzasa koje su odvazno prenosili i moskovski mediji, uvecavalo je politicku cenu mucnine koju proizvodi svako nasilje. Oruzanom gusenju cecenskog separatizma najost- rije se suprotstavio "Izbor Rusije" koji predvodi radikalni reformista Gajdar;u isto vreme, najbucniju podrsku Jelcino- vom vojnom pohodu poceo je da nudi ultranacionalisticki re- toricki gromovnik, Zirinovski. Prvi je Jelcinu bio desna ru- ka dok je radikalna privredna i politicka reforma, obojici bila prva briga;drugi je na suprotnoj strani politickih ba- rikada i zarko zeli da veruje da ce, mozda vec posle pre- dsednickih izbora iduce godine, preuzeti kormilo Rusije.

Iz toga, dabome, ne sledi da Jelcin vise nema nikakve izglede da opstane na vlasti. Jos manje da je Zirinovski ili neki drugi, njemu slicni, nacionalisticko-imperijalni nostalgicar stekao sansu da postane sveruski "gosudarj". Jer, iako je bremenita i opasnim krajnostima, Rusija, ipak, vi- se nije beznadezno autarhicna kao sto je u vecem delu svoje istorije bila. Na kraju krajeva, to nije stvar samo ne- kog liderskog ili stranackog izbora nego i imperativa raz- voja danasnje Rusije, pa i njenog opstanka kao svetske sile.

S tog stanovista bolno iskustvo iz Zakavkazja mo- glo bi da deluje otreznjavajuce. Vec i zbog toga sto je ponizavajuci vojni prizor u Groznom izlozio Jelcina opa- snosti da okrene protiv sebe i one koji dosad nisu zeleli da ga ruse. Najvaznije strane partnere, takodje. Vecina za- padnih partnera nije, doduse, osporavala da je Cecenija "unutrasnje pitanje" Rusije. Ali su svi, pod pritiskom ozlo- jedjene javnosti, blaze ili ostrije, osudjivali nasilje.

Iako u pocetku okolisni i suzdrzani, i Amerikanci su sve glasnije zahtevali od Jelcinove vlade da sto pre is- posluje politicko resenje-ako joj je stalo do finansijske i druge ispomoci koju Vasington moze da obezbedi. Usle- dio je dvodnevni susret Kristofera i Kozireva u Zzenevi, uz mogucnost da Klinton i Jelcin kasnije, u cetiri oka, provere da li se "stratesko partnerstvo" rastace ili ucvrscuje. Aktiviranje diplomatije trebalo je da obuzda prejake emocije.

Amerikance, pritom, vise od svega muci strepnja da bi pozari, poput ovog iz Cecenije, mogli izazvati destabili- zaciju koja bi pogodila ceo svet a ne samo Rusiju. Ali taj strah je, takodje, glavni razlog zbog kojeg zapadni partneri ne mogu (ili nece hteti, sve i kad bi mogli) da povuku bilo kakav potez posle kojeg bi Jelcinov polozaj na vrhu Rusije postao slabiji nego sto vec jeste.

Blize je pameti da ce i Klintonova Amerika, uprkos politikantskim pritiscima Dola, Gingricha i drugih desnica- rskih opozicionih prvaka sa vecinom u oba doma Kongresa, ici u susret Jelcinu sve dok bude sigurna da on ne napus- ta reformu. Tacnije:sve dok u Moskvi nema na vidiku licnos- ti koja bi bila spremna i kadra da za demokratski preobrazaj Rusije, kakav zapad prizeljkuje, ucini vise nego sto Jelcin moze-uprkos zabrinjavajucim oziljcima iz Cecenije.

U toj racunici nema ni milosti ni lukavosti;posredi su strogo pragmaticni interesi. Americi, i celom zapadu, nije lako s Jelcinom;posle pozara u Ceceniji moglo bi biti jos teze. Ali sve dok postoji rizik da bi, bez njega za kormilom Rusije, moglo biti i gore (a ni takva mogucnost se ne isklju- cuje) ne ostaje nista drugo nego prilagodjavanje. A to zna- ci uslovna podrska sadasnjem, spornom predsedniku, u meri primerenoj njegovom zalaganju za reforme koje omogucuju i ubrzavaju demokratsku stabilizaciju Rusije.

Ako je to srz zapadnjacke, posebno americke stra- tegije uprkos buri zbog Cecenije, onda su bez osnova zle slutnje da za "stratesko partnerstvo" vise nema nade, nig- de, pa ni pod okriljem Kontakt grupe. U stvari, raskorak oko Cecenije ponajmanje bi trebalo da ugrozi zajednicko su- prostavljanje donekle slicnom izazovu na evropskom jugo- istoku. Iako takticke razlike nisu male, nuklearne velesile dosad su, manje-vise, slozno radile na obuzdavanju jugokrize kao minimalnom, strateskom cilju svih clanica Kontakt grupe,

Nije, stoga, iskljuceno da se bas ovde, u danima koji dolaze, prosiri usaglasavanje izmedju Vasingtona i Moskve. Ali, ne samo zbog teskih posledica cecenske tragedije ko- je uvecavaju zavisnost ruske reforme, ako ne i Jelcinove dr- zavne uprave, od izdasnije zapadne, posebno americke podr- ske. Mozda nije manje vazna izvesna, nazovimo je takticka ravnoteza u pristupu Rusa i Amerikanaca glavnim akterima jugoslovenskog, posebno bosanskog kosmara.

Na glasu je pretpostavka da se uspostavlja manje spor- na podela posla olaksana i sukobom interesa izmedju Beog- rada i Pala. Smanjuje se potreba ruske diplomatije da, u spo- rnoj ulozi sile istorijski naklonjene "srpskoj braci", ula- zi u ostrije raskorake sa Amerikancima i drugim partnerima. Cini se da ona sada moze da racuna na vise manevarskog prostora, iako, verovatno, po cenu umanjenog uticaja. Mozda i manje aktivnog angazovanja.

Utisak da se americko-ruske razlike na balkanskom bespucu smanjuju ne mora, razume se, da znaci da se izgle- di za mir u Hrvatskoj i Bosni uvecavaju. Kako stvari trenu- tno stoje, i obrnuto je moguce. Ali iako podleze proveri, taj utisak je dobio na uverljivosti posle taktickog zaokreta Vasingtona, krunisanog mirovnim pohodom Dzimi Kartera. Cini se, naime, da Bela kuca, uprkos pojacanom pritisku u Kongre- su da se ukine embargo na oruzje, zasad ne namerava da menja ranije usvojenu procenu po kojoj bezuslovna podrska vladi u Sarajevu vise nije u americkom interesu. (AIM)