PRIVILEGIJE DOTIRANIH DNEVNIKA

Nestasica roto papira

,AIM, Beograd, 18.1.95. Katastrofalna nestasica novinske hartije u Srbiji, zbog koje prvih dana januara ne izlaze ili kasne svi listovi nezavisni od vlasti i svi nedeljnici odreda, nije naisla iznenada. Jos 18. novembra prosle godine, u tajnosti, Vlada Srbije je donela odluku po kojoj je proizvodnja novinske hartije kod jedinog jugoslovenskog proizvodjaca, "Matroza" iz Sremske Mitrovice, raspodeljena upola cene na dnevne listove lojalne rezimu-prakticno bez ostatka. Ova privilegovana raspodela izbila je na videlo tek kada je izmedju vodecih privilegovanih listova-"Politike", "Expres politike" i "Vecernjih novosti" doslo do trke ko ce zauzeti dominantno mesto na trzistu dnevne stampe, nakon likvidacije "Borbe".

Ambiciozni direktor Novinskog preduzeca "Politika", Dragan Hadzi Antic, nakon sto je preko Vlade Srbije dobio prakticno polovinu proizvodnje "Matroza", dakle 40 tona roto papira dnevno, od ukupne proizvodnje koja se krece izmedju 80 i 90 tona na dan, forsirano je krenuo u podizanje tiraza maticnog "nacionalnog dnevnika", po cenu da ne stampa ni nedeljnike koje izdaje njegova sopstvena firma (Ilustrovanu politiku, Huper, Bazar, Anu, Svet kompjutera). Trebalo je nakon gasenja poslednjeg samostalnog dnevnika "Borbe" preplaviti trziste ovim tradicionalno "umerenim novinama", pa je prosecan tiraz "Politike" uvecan krajem godine sa oko 217.000 (prosek 1994.), na oko 250.000 primeraka dnevno. Taj uzlet tiraza pomogla je i dampinska cena, jer je Hadzi Anitic, po odluci srpske vlade morao da novine sa proizvodnom cenom vecom od jednog dinara, nastavi i ove godine da prodaje po 30 para.

Uostalom, rekonstrukcija "liste prioriteta" u snabdevanju novinskom hartijom najbolje objasnjava mnogo toga sto se sada javlja kao sukob unutar medija i ovih sa "Matrozom".

Prema navedenoj novembraskoj odluci Vlade Srbije, "Matroz" je obavezan da NP "Politici" dnevno isporucuje spomenutih 40 tona hartije, "Vecernje novosti" su kvotirane sa 20 tona (prosecan proslogodisnji tiraz 230.000 primeraka), "Politika expres" 8 tona (90.000 prosek), a cetiri regionalna dnevnika (Pobjeda, Dnevnik, Madjar so i Jedinstvo) su smesteni u kvotu od 7 tona. Sve u svemu, od prosecne dnevne proizvodnje jedinog proizvodjaca hartije u SRJ, od 83 tone u prosloj godini, 75 je raspodeljeno "lojalnim dnevnicima".

Najvaznije je pri tome sto su ove privilegovane kvote pri tome jos i dotirane, pa je cena fiksirana na 800 dinara za tonu, a na svaku tonu Vlada Srbije placa regres "Matrozu" od 400 dinara. Dotacija je zapravo i veca, jer je cena tone hartije u zemlji (pa i u svetu) negde oko 1600 dinara po toni, sto jednostavno znaci da sistem drzavne cene hartije fakticki "lojalne dnevnike" dotira sa po 800 dinara po toni.

Ako se ova odluka preracuna na godisnji nivo, ispada da je Vlada Srbije za "svoje dnevne listove" rezervisala preko 27.000 tona, od godisnje produkcije "Matroza" od oko oko 30.000 tona. Ukupna godisnja dotacija svim privilegovanim dnevnicima po ovom racunu iznosi ukupno 22 miliona dinara, a samo NP "Politika" u tome ucestvuje sa 11,5 miliona dinara.

Ovom privilegovanom polozaju "Politike" najopasniji otpor pruza sam proizvodjac hartije "Matroz", koji zbog drzavne "brige" (a i komande) ne moze na trzistu da ostvari ekstra profit. U ovoj firmi tako kazu da ne shvataju zasto je direktoru "Politike" Hadzi Anticu odobreno privilegovanih 40 tona, kad njegov list i sa uvecanim tirazom nije "tezi" od oko 25-27 tona. Oni smatraju da je "visak" u toj kvoti Hadzi Anticu obezbedio republicki ministar Dragan Tomic, sada kljucni koordinator novog programa Vlade Srbije, kao svojevrsnu dodatnu dotaciju, jer se "valorizacijom" tog viska kroz nepoliticka izdanja ili preprodajom ostvaruje dodatna dobit (a i Hadzi Antic, i Dragan Tomic u javnosti Srbije slove kao ljudi iz najuzeg kruga Mirjane Markovic, supruge predsednika Srbije). Spomenuti otpor "Matroza" sastoji se u jednostavnom sabotiranju dnevnih isporuka, pod izgovorom da fabrika ne dobija dovoljno gasa, da nema dovoljno celuloze, rezervnih delova itd. Sam direktor "Politike" iznosi u saopstenju u svom listu (od 18. januara) da je tokom decembra iz "Matroza" dobijao samo 32 tone dnevno, umesto odredjenih 40 tona. G. Hadzi Antic, pri javnim protestima pokazuje veliku nervozu, jer unutar kompanije "Politika" (u cijem sastavu radi novinsko preduzece) vodi bitku za prestiz sa predsednikom cele firme, poznatim Zivoradom Minovicem, koji ga javno proziva zbog nestrucnosti i povrsnosti, narocito pri najavi da ce za Novogodisnje praznike stampati pompezan primerak lista na 72 strane, u tirazu od 401.000 primeraka , a uspeo je da odstampa tek nesto preko 100.000 primeraka.

Politicki motivi ovog ostrog rivaliteta nisu sasvim jasni, jer su obe licnosti cuvene po politickim uslugama aktuelnom rezimu. Uostalom, svadju je vec, navodno, stisavao i sam predsednik Slobodan Milosevic. Sustina spora, oko privilegovane distribucije domace proizvodnje hartije u Srbiji, je u tome da se posle potpune monopolizacije televizije, prakticno mopolose i trziste dnevne stampe, te nakon udara na "Borbu" spreci njen novi zivot u nekoj buducoj "Nasoj Borbi", a da se istovremeno "ekonomskim merama" suzbije i produkcija nezavisnih politickih nedeljnika. Ovaj scenario samo olaksava recesiona antiinflaciona politika s kojom je u novog godini startovala Vlada Srbije, jer osim prakticnog zamrzavanja cena stampe, i celokupan uvoz je stavljen pod punu kontrolu, a sve robe na najstrozi rezim uvoznih kontingenata. Jednostavno, kontingentirana je i kontrolisana je prakticno celokupna domaca proizvodnja hartije, a isto to ce se sprovoditi kod uvoza, pa nezavisnoj stampi preti gasenje "putem ekonomskih mera". Naravno, takav uvozni rezim moze efikasno da spreci i pomoc medjunarodnih asocijacija koje su podrzavale opstanak slobodne stampe u Srbiji. Ta opasnost je tim veca, jer Milosevic nije od Saveta bezbednosti, u "procesu ublazavanja sankcija" dobio nista sto je ocekivao, a siri se glas da je taj proces zaustavljen bas zbog trapavih poteza prema "Borbi". Ako se ova ocena prosiri, ona ce verovatno rezultirati i "kampanjom gneva" prema samostalnim listovima, koji vec sada nemaju na cemu da se stampaju.

Dimitrije Boarov, AIM