VLADA POKUSAVA NEMOGUCE
Vracanje cena
AIM, Beograd, 16.1.95. Odredjujuci za 1995. godinu za 75 odsto veci republicki budzet od onog iz protekle godine, Vlada Srbije je pokrenula veliki talas inflacionih ocekivanja, pa sada pokusava da ih zaustavi kampanjom vracanja cena na nivo od pre sest meseci
Veliki inflacioni talas pokrenut je u Srbiji cim je krajem prosle godine obelodanjeno da Vlada Srbije povecava za ovu godinu republicki budzet za 75 odsto (na sumu od 4,995 milijardi dinara). Vecina direktora srpskih firmi dobro je razumela signal "vlade direktora" (srpski premijer i njegovi ministri uglavnom su zadrzali i direktoska mesta nakon izbora u vladu), pa je istovremeno za 60-70 odsto podigla cene svojih proizvoda, "prateci" poskupljenje drzavnih troskova. Sada Vlada Srbije pokusava da "ispravi" sopstvenu gresku, pa pokrece politicku kampanju za vracanje cena na nivo od
- jula prosle godine, na dan koji je jugoslovenski guverner Avramovic bio oznacio kao datum potpune ravnoteze poreskih prihoda i drzavnih rashoda.
Sef Centralnog koordinacionog tima za sprovodjenje Programa monetarne rekonstrukcije, ministar Dragan Tomic, inace i dalje direktor velike fanrike namestaja "Simpo" iz Vranja, zatrazio je od svojih kolega da sami odustanu od poskupljenja i "licnim primerom" smanje cene koje su navodno povecali "bez ekonomskih razloga", inace ce ih izbaciti iz neformalnih paradrzavnih tela u kojima se dele razne beneficije i dotacije. Premijer Mirko Marjanovic je cak vrlo direktno primetio da je drzava "gazda" u mnogim velikim preduzecima, pa se nece libiti ni da "utice i na kadrovska resenja", to jest nece se libiti ni da smenjuje neposlusne direktore.
Problem je u tome sto je "povratak u bolju proslost" nemoguce ostvariti sa ponovo kompromitovanom nacionalnom valutom, sa sada iscrpljenim robnim i deviznim rezervama, platama i troskovima koji su odavno iznad mogucnosti privrede. Uostalom, cuvena antiinflaciona operacija guvernera Avramovica uspela je pre godinu dana i zbog toga sto je cene ostavio slobodne, sto je svim njegovim potezima davalo trzisnu kredibilnost. Vlada Srbije, sa premijerom Mirkom Marjanovicem na celu, samo dve sedmice posto je usvojila famozni inflatorni budzet, shvatila je da preduzeca nisu spremna da ove godine dalje pogorsaju svoj polozaj prema drzavi i da odmah pokusavaju da obezbede svoj deo buduce inflatorne dobiti. Zato je ova vlada vec 10. januara izrvsila svojevrstan "drzavni udar", jer je i definitivno preuzela u svoje ruke kurs jugoslovenske ekonomske politike, stavljajuci pred svrsen cin i saveznu vladu dr Radoja Kontica, i crnogorsku vladu Mila Djukanovica.
Guverner Dragoslav Avramovic je gurnut u stranu. Oduzeta mu je kreditna politika, a fiksirana emisija primarnog novca. Zamrzavanjem plata na novembraskom nivou iz prosle godine-razbijena mu je poznata strucna grupa koja je trebalo da razradi "Program tri P" (da predlozi novu preraspodelu izmedju poreza, plata i penzija). Centralnoj banci je oduzeto pravo da prodaje devizne rezerve za neophodan uvoz, vec ce potpuna kontrola uvoza preci u ruke saveznih vladinih organa, koji su javnost vec obavestili da ce za uvoz u prvom kvartalu biti izdate dozvole u vrednosti od 500 miliona dolara. I medijski, popularni guverner je gurnut u pozadinu, mada Vlada Srbije sve toboze preduzima da bi spasla Avramovicev program. Vracanje cena u principu bi trebalo da bude popularan potez, jer drzavne organe koji takvu akciju vode prikazuje kao zastitnike potrosaca i sirotinje. Na primer, cene cigareta, koje su 4. januara povecane izmedju 60 i 80 odsto, kroz tri dana su vracene na predhodni nivo, sto naravno trenutno raduje pusace itd. Postavlja se, medjutim, pitanje nije li rec o isuvise dvosekloj kampanji. Ako niko drugi, bar su jugoslovenski potrosaci mnogo puta videli slicne kampanje, a svima je u secanju da ni nekadasnji premijer i SFRJ, Mitja Ribicic, Milka Planinc, Branko Mikulic i drugi, nisu slicnim akcijama uspevali da zaustave inflaciju, a obicno se vrlo brzo stizalo da opstih nestasica robe po prodavnicama. Svestan da ce pod pritiskom ove politike roba nestati sa legalnog trzista, premijer Marjanovic uporno ponavlja da je politika slobodnih cena "i nadalje kljucno opredeljenje Vlade", da cene ne vraca republicka administracija, vec to navodno cine sami proizvodjaci, te da mere koje se preduzimaju "ne smeju da prouzrokuju nedostatak roba na trzistu".
Posto je u Srbiji "vreme naivnih" davno proteklo, akcija "vracanja cena" uprkos bucne kampanje, ne ide narocito. Primer iz jedne "C- marketove" prodavnice u Beogradu, u koju je na stotinak informacija o vracanju cena, tokom prve sedmice kampanje, doslo 700 o novim poskupljenjima, to jednostavno pokazuje. Jos je rasirenija stara praksa da firma skoro istovremeno podigne cene svojih proizvoda za 100 odsto, a onda javno objavi vracanje cena za 50 odsto. Slican slucaj vec je izazvao javnu svadju republickog ministra trgovine Srdjana Nikolica (inace i zamenika direktora konfenkcije "Jumko"), sa Vojislavom Djordjevicem, direktorom konditorske grupacije "Soko Stark", a inace "poslovnim covekom godine" u izboru Trgovacke komore u Beogradu. Pored politickog pritiska na neposlusne direktore i pretnji da ce onima koji dizu cene biti uskraceni krediti, da ce im se uskratiti izvozne i uvozne dozvole, te uskratiti svaka drzavna podrska, Vlada Srbije je hitno pokusala i da smanji objektivan pritisak na cene. Najpre je objavljeno da korisnicima republickog budzeta nece biti dozvoljeno da u prvom kvartalu ove godine potrose planiranih 1250 miliona dinara, vec samo nesto preko 1000 miliona, ali nije doneta odluka da se za toliko smanji i naplata drzavnih prihoda. Slicnu odluku, o smanjenju potrosnje za 10 odsto objavila je i Savezna vlada. Sve te odluke ne mogu da poniste preambiciozno planirane drzavne troskove u ovoj godini.
U ocekivani ovogodisnji drustveni proizvod od oko 21,5 milijardi dinara, naprosto je nemoguce smestiti 13-14 milijardi dinara javne potrosnje, sto znaci izmedju 60 i 65 odsto proizvoda. Ove godine, uz mnogo problema, to ucesce je iznosilo nepodnosljivih 51 odsto. Politicki kontekst straha od inflacije je, takodje, veoma znacajan. Posto se na planu ublazavanja svetskih sankcija nije postiglo skoro nista, Vlada Srbije se ne usudjuje da devalvacijom dinara "prizna poraz" proslogodisnjeg "ekonomskog cuda", pa zato pokusava da ocuva stabilnost monete administrativnim merama. One mogu prikriti inflaciju, na kratak rok, ali ostaju svi stvarni uzroci velike ekonomske neravnoteze koja muci jugoslovensku ekonomiju. Inflacija je u osnovi strukturnog karaktera. Nema za trziste pr imerenog "svojinskog balansa" izmedju drzavne i privatne svojine, nema realnog balansa izmedju prepolovljene proizvodnje i nedodirljive drzavne potrosnje, svi sektori kapitala i svi sektori proizvodnje su u dubokim debalansima i raskoracima, spoljnoekonomski deficit je ponovo ocit, a u svoj svojoj velicini otvorice se tek prilikom ukidanja svetske blokade. U takvoj situaciji Vlada Srbije se odlucila da umesto antiinflacione politike, povede politiku prikrivanja inflacije, te da preuzme sve ekonomske tokove u svoje ruke. A poznato je da su politiku prikrivanja inflacije uvek vodile one drzave koje su tezile da prikriju svoju stvarnu prirodu i svoju stvarnu politiku.
Dimitrije Boarov, AIM