IDEJA POVRATKA KAO IDEJA APSURDA

Slovenacki stav o udruzivanju u balkanske saveze

Kada su gradjani (tada jos jugoslovenske republike) Slovenije 1990.godine izasli na referendum i sa skoro 93 odsto izglasali plebiscitarnu samostalnost svoje republike, bilo je jasno da je u Sloveniji stvarno sazrela odluka po odlasku iz Jugoslavije.Sada, ceteri godine posle tog cina, mnogo je lakse da se objektivno vide tadasnji dogadjaji.

Svakako ne stoji teza, koja se pokusava vec duze vremena plasirati u os- statku bivse Jugoslavije da je Slovenija svoj odlazak planirala vec godinama, po nekima cak i decenijama.Slovenija je usvakom slucaju, nezadovoljna rezul- tatima usaglasavanja na saveznom nivou, duge godine trazila vecu samostalnost republika u odlucivanju, ali o nekom odvajanju iliodlazenju iz drzave nije bilo govora.Do prvih razmisljanja medju rukovodiocima, pa i medju narodom, o
tome da bi mozda valjalo formirati samostalnu drzavu doslo je tek posle eks- panzionizma velikosrpskog nacionalizma, a dokraja se ideja pretvorila u prog- ram posle raspada Saveza komunista na 14. kongresu,kada su kongres napustili slovenacki delegati zbog neprihvacanja nijednog njihovog predloga.Potsetimo da su medju tim predlozima bili i zahtevi po tome da SKJ u svoje programske principe ubaci postovanje ljudskih prava, pravo do drugacijeg misljenja i slic- no, sto su ostali odbijali. Kada su slovenacki komunisti posle svog odlaska shvatili da "karavan ide dalje" i da se rukovodeci Milosevic i Bulatovic kao i ostali prave kao da se nista nije desilo,odluka o napustanju drzave dobila je maha.

Sledili su predlozi o labavoj federaciji,koji su naisli u Beogradu na ostre osude. Kada se videlo da federacije vise ne funkcionise, slovenacke vlasti, pa i teoreticari predlozili su konfederalno uredjenje jugoslovenskih republika u zajednickoj drzavi.U to vreme je na vlast vec dolazio slovenacki Demos,u kojem je vecina protezirala otcepljenje. Kucanove predloge i predloge jos nekih tadasnjih slovenackih politicara neka se ide na konfederaciju javno je osudjivala kao "jugoslovenarske",sto je i tada kao i sada znacilo "izdajnic- ke".Sa druge strane su "konfederaliste" napadali i u Beogradu.

Ali to je sada vec istorija.Slovenija je danas vec vise od triipo godi- ne samostalna drzava i izgradjuje svoj put bez pomisli za vracanjem u stare okvire. Dok je na samom pocetku nova drzava - tako politicari kao i narod - cesti i komicno dokazivala "kako nema nikakve veze sa Balkanom" i kada je bi- lo jedino ispravno praviti se da nikad nismo ziveli zajedno, toga vise nema u ondasnjem obimu, iako nacionalisticka desnica jos uvek rado potseca na "opa- snost Balkana".Ostali to vise ne rade. Tako su za poslednja tri meseca mnogi politicari,medju kojima i predsednik drzave Milan Kucan kako i predsednik vla- de Janez Drnovsek izjavljivali da treba naci zajednicki jezik i saradjivati sa svim bivsim jugoslovenskim republikama, ali pri tome valja naglasiti da treba resiti i pitanje deobnog bilansa.Tako Slovenija od osamostaljenja dalje relativno uspesno privredno saradjuje sa Hrvatskom i Makedonijom, problem je Bosna i Hercegovina zbog rata, a i Savezna republika Jugoslavija koja je jos pod sankcijama nije zaboravila sta je slovenacka roba.Iz nezvanicnih izvora saznaje se o prilicno uspesnoj saradnji medju nekim starim, a i novim partne- rima.

Dobri medjudrzavni odnosi i dobra privredna saradnja, takav je sada stav ne samo slovenackih vlasti nego i vecine ljudi.Nedavno su objavljeni rezultati istrazivanja Instituta za proucavanje javnog mnjenja kod Fakulteta drustvenih nauka, koji se bavi tim istrazivanjima vec duge godine. Na pitanje "da li se i danas slazete sa plebiscitarnom odlukom o samostalnoj Sloveniji" potvrdno je odgovorilo vise od 80 odsto ispitanika stoje oko 12 posto manje nego pre ceti- ri godine kada je za samostalnost glasalo skoro 93 odsto ljudi, ali je istog misljenja jos uvek ogromna vecina.

Sada velika vecina Slovenaca razmislja o ulasku u drugi savez. U evrop- ski. Ulazak u Evropsku Uniju postao je cilj slovenacke politike.Posto je Slo- venija vec nekoliko godina punopravni clan razlicitih privrednih,finansijskih, pa i nekih politickih evropskih i svetskih saveza i organizacija, ona ocekuje da bi mogla relativno brzo da udje i u klub evropskih zemalja.Nesuglasice sa susednjom Italijom su je u tome za sada zaustavile ali mnoga obecanja, koja dolaze iiz Evrope jos uvek pustaju otvoreni put nadama.Svakako taj put neci biti jednostavan, a i ako Slovenija ostvari svoj cilj,naci ce se u novom polo- zaju, na koji nije navikla. U bivsem savezu jugoslovenskih drzava bila je prva i najrazvijenija republika, dok ce u Evropi biti vagon pred kraj voza.

JANJA KLASINC,AIM