KOME KORISTI IZOLACIJA ?

OEBS i Beograd

,AIM, Beograd, 11.1.95. Delegacija Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS-bivsi KEBS) vratila se prosle nedelje iz Beograda bez rezultata. Delegaciju su cinili potpredsednik Parlamentarne skupstine OEBS-a Vili Vimer, predsednik Parlamentarne Skupstine OEBS-a Frank Svalen i poslanik ceskog parlamenta Jan Karnogurski. Ona je imala cilj da ispita mogucnost dijaloga medjunarodne zajednice sa SRJ, posle njene suspenzije iz evropske organizacije, da ispolji brigu za postovanje ljudskih prava i spreci potencijalno sirenje konflikata na susedne regije.

Posle razgovora s predsednikom Srbije Slobodanom Milosevicem, clanovi delegacije nisu krili razocarenje. Svalen je izjavio da poseta njegove delegacije SR Jugoslaviji nije uspela, jer jugoslovenske vlasti, i dalje, kao preduslov za vracanje misije OEBS na Kosovo, Sandzak i Vojvodinu, traze da se SRJ vrati punopravno clanstvo u toj organizaciji. Svalen je to nazvao "razumljivim", ali je ukazao na cinjenicu da o punopravnom clanstvu odlucuju 52 vlade konsenzusom, a da u ovom trenutku to nije moguce , buduci da jos ima zemalja koje se protive vracanju Jugoslavije u OEBS. On je na konferenciji za stampu u nemackoj ambasadi rekao da ce o rezultatima posete izvestiti organe OEBS-a, a da od vlada zavisi dalja inicijativa. Svalen je jos naglasavao da je stalna misija OEBS-a na teritoriji SRJ u interesu jugoslovenskih vlasti, jer ona izvestava o onom sta se stvarno dogadja u pogledu krsenju ljudskih prava, ne samo Albanaca, nego i Srba, ali nije ostavio jaci utisak.

Saopstenje iz kabineta predsednika Srbije Slobodana Milosevica, medjutim odisalo je izvesnim zadovoljstvom, a u beogradskim drzavnim medijima toga dana nagovestavan je povratak Jugoslavije u OEBS. Sutradan je u jednom ostrom Tanjugovom komentaru Vimerov pristup nazvan jednostranim, a drugih zvanicnih reakcija nije bilo. Milosevic je ocito procenio da su mu karte sada jace i da moze tvrdo da uslovljava izdavanje dozvole da posmatraci ove ogranizacije dodju na tle SR Jugoslavije, ne samo priznanjem clanstva SRJ u OEBS, vec i revizijom ocena na osnovu kojih je Jugoslavija iskljucena iz KEBS-a.

Ni Vimer ni Svolen nisu imali mandat da daju ikakvo obecanje i samo su se pozvali na cinjenicu da u ovoj organiziaciji 52 zemlje odluke donose konsenzusom, a pokazivali su i da ih takav Milosevicev stav nervira. Oni su samo mogli da podsete da je novembarski dokument ove organizacije preporucivao da OEBS obezbedi "pravo partnerstvo svih zemalja koje ucestvuju na zasedanjima te organizacije bez obzira na to da li imaju status clanova" i da su, kao sto je poznato, ucesnici samita KEBS-a u Budimpesti 6. novembra usvojili zavrsnu Deklaraciju pod nazivom "Ka istinskom partnerstvu u novom dobu" u kojoj se konstatuje se da su "ljudska prava i osnovne slobode jos ugrozeni, da se i dalje primenjuju netolerancija i diskriminacija prema manjinama, da su agresivni nacionalizam, rasizam, sovinizam, ksenofobija, antisemitizam i etnicke napetosti medju glavnim izvorima kriza i ljudske bede", te da je vazno zajednicki delovati, kako bi se obezbedilo postovanje ljudskih prava, uspostavila solidarnost i saradnja i olaksale patnje ugrozenih.

Srpska strana, koja inace ne voli nemacko posredovanje u vlastitoj drzavi, rado je naglasavala da je Vimer istovremeno i poslanik nemackog Bundestaga. Kada se Vimer sastao i sa predsednikom Veca gradjana Skupstine SR Jugoslavije Radomanom Bozovicem, to je u podtekstu uzgred pominjano uz primedbu da treba zaboraviti proslost i okrenuti se buducnosti. Tema tih susreta bile su, takodje, mogucnosti za uspostavljanje dijaloga izmedju Beograda i Pristine uz asistenciju ovlascenog posrednika i obnavljanje dijaloga Srbije sa Evropom. Nije se otislo dalje od nacelnih zapazanja o znacaju reintegracije SRJ u medjunarodne institucije, pa i u OEBS. Bozovic je tom prilikom naglasio vaznost "jacanja procesa ukidanja sankcija prema SRJ, kao i pritiska medjunarodne zajednice u pravcu mira na teritoriji bivse BIH, uz resavanje svih spornih pitanja pregovorima, polazeci od mirovnog plana".

Istog dana s Vimerom se sreo predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Draskovic koji je takodje insistirao na tome da ukidanje sankcija protiv Srbije i Crne Gore moze samo podstaci snage mira i demokratskog preporoda, jer sankcije odgovaraju snagama rata. Nakon susreta sa liderom Demokratske stranke (DS), Zoranom DJindjicem pomenut je samo jos verbalni "izlaz za nuzdu". DJindjic je Vimarovu posetu okarakterisao kao "pocetak otopljavanja odnosa izmedju OEBS-a i Jugoslavije", ponovio da je njegova stranka zainteresovana za reintegraciju Jugoslavije u OEBS, dodavsi da ukoliko to nije moguce, treba sto hitnije uspostaviti dijalog na svim nivoima.

Vimer je posetio Kosovo, posle cega je ekvilibristicki konstatovao da je "Srbija poslednjih godina ukinula kompletnu ustavnopravnu strukturu na Kosovu", a da su "Albanci odgovorili i pretnjom da ce izaci iz SR Jugoslavije". Tokom boravka na Kosovu Vimer je izrazio utisak da je albanska strana spremna na dijalog, ali da "dijalog, nema smisla dok se odrzava represivni mehanizam" i da se "dijalog ne moze voditi bajonetima". Tokom tih razgovora Vimer je obavesten da na Kosovu svake godine ima nerazjasnjenih ubistava i da se ljudi hapse po ulicama" dakle da "postoji nesto sto se mora nazvati represijom." Vimer je razgovarao sa liderom kosovskih Albanaca Ibrahimom Rugovom, predstavnicima svih albanskih parti ja, predstavnikom Helsinskog komiteta za Kosovo, predstavnicima organizacija za ljudska prava, nezavisnih sindikata kosovskih Albanaca, kosovske Akademije nauka i umetnosti. Rugova je prilikom razgovora sa Vimerom izrazio spremnost za postizanje politickog resenja kosovskog problema putem dijaloga sa srpskom stranom, ali je pokusao da izvuce sto vise, zahtevajuci uspostavljanje medjunarodne civilne uprave na Kosovu, koja bi, po njemu, omogucila stvaranje preduslova za resenje kosovskog pitanja pregovorima. On je ponovio zahtev da se formira nezavisno i neutralno Kosovo, otvoreno prema Albaniji i Srbiji koje bi, kako kaze, bilo garancija mira i stabilnosti u regionu. Srpska strana voli da citira takve Rugovine izjave, jer smatra da on sebe tako predstavlja kao separatistu, a Kosovo kao Ceceniju ili neki drugi primer secesionizma. Stanoviste OEBS , kako izgleda, ne zvuci iritirajuce beogradskim vlastima posto se svodi na formulu da su granice SR Jugoslavije nepovredive i "pod zastitom medjunarodne zajednice i Parlamentarne skupstine OEBS", a "s druge strane, albansko stanovnistvo u Jugoslaviji mora da uziva najveca moguca autonomna prava" kako bi se stav Evrope o jugoslovenskim granicama opravdao. Srpska vlast, koja zvanicno izjavljuje da ce postovati svetske standarde u zastiti manjina, i ako namerava da tu da neki popust, to sada ne zeli da nagovesti. Zamenik nacelnika kosovskog okruga Milos Nesovice nije dao signale da je Srbija spremna na brze ustupke - on je Vimeru rekao ono sto predstavnici vlasti cesto ponavljaju - da novim ustavom Srbije pripadnicima albanske nacionalnosti nisu oduzeta ili umanjena gradjanska prava, niti autonomija Kosova. Mada nacelnik Kosovskog okruga nece biti taj ko ce o ovoj stvari reci poslednju rec, ovo stanoviste odrazava stav preovladjujuceg dela javnog mnjenja u Srbiji.

Osim pripadnika Solevicevog pokreta, nijedna relevantna politicka snaga u Srbiji ne otvara nikakvu temeljnu raspravu o Kosovu. Potpredsednik parlamentarne skupstine OEBS Vimer je pozvao Beograd da pokaze vise spremnosti za resavanje tog problema, podvlaceci da, u protivnom, nema povratka Srbije u medjunarodnu zajednicu, naglasivsi da za Beograd, put u Evropu - ako ga Jugoslavija zeli - vodi preko Pristine, te da ce, ako do dijaloga dodje, biti neophodno da se medjunarodna zajednica uveri da je rec o "pravom razgovoru, a ne o predstavi". Veci deo politickog spektra u Srbiji takav pristup smatra nadzornickim i jednostranim. To je najeksplicitnije izrazio predsednik DSS Vojislav Kostunica koji je Vimerovu izjavu nazvao "frapantnom". Beogradski rezim pokazuje izvesne znake da zeli povratak u medjunarodnu zajednicu, ali, kako izgleda, ne zuri toliko, koliko bi se dalo pretpostaviti (sto govori i primer gusenja nezavisnih medija), vec razmislja o "trecem putu" o kome u poslednje vreme pise dr Mirjana Markovic, koja objasnjava kako je za Engleze povoljniji parlamentarizam, a za Srbe neposredna demokratija. Vimer je u jednoj izjavi naglasio da ce, u slucaju otvaranja istinskog dijaloga o Kosovu, medjunarodna zajednica biti spremna da razmotri mogucnost pruzanja "ekonomske pomoci za otvaranje perspektiva u vezi sa resavanjem svih problema bivse Jugoslavije, ukljucujuci i problem Kosova." Evropskim usima to mora zvucati kao velika ponuda, a balkanskom uvu (verovatno) izostanak tog poklona kao slaba pretnja. Ako albanski politicari racunaju da uslovljavanje skidanja sankcija resavanjem kosovskog problema ide njima u prilog, ako, dakle, pokusaju da svoje prijatelje navode da predsednika Srbije Slobodana Milosevica sto duze ostave izolovanim, mogli bi se iznenaditi ako ovaj time ne bude fasciniran i ako na izolaciju hladno pristane, izracunavsi da nije on taj ko je u najvecoj zurbi - u slucaju da se dijalog ne uspostavi, bez"ekonomske pomoci za otvaranje perspektiva" ostace upravo nerazvijeno Kosovo, sa svim svojim socijalnim i demografskim teretom, a najvecu cenu ce placati Rugovine pristalice. On ce tada mozda poceti da objasnjava sticenicima da su postalii zrtve svojih zastitnika.

Milan Milosevic