REFORMISTI I DISIDENTSKO KRILO SDS

Raslojavanja u parlamentu bosanskih Srba

Size:

Novoformirani poslanicki klub od sedam clanova, sastavljen uglavnom od bivsih reformista i komunista, nema veci uticaj na Palama. Priprema se formiranje novog kluba, koji bi cinilo desetak clanova vladajuce SDS. Niko ne zeli da potpise mape, ali vecina zeli prisnije odnose sa Beogradom. Karadzic ima razloga za zabrinutost.

,AIM, Beograd, 9.1.94. Formiranje novog poslanickog kluba u parlamentu bosanskih Srba na Palama prva je javna manifestacija razlicitih pogleda na pojedina pitanja medju bosanskim Srbima. Takozvani "Klub 7" osnovao je bivsi reformista Milan Dodig iz Laktasa, a jos dvojica njenih clanova su reformisti. Ostali su socijalisti i bivsi komunisti.

Rukovodstvo bosanskih Srba je odluku o formiranju tog kluba docekalo ocenom da je rec o "legitimnom cinu", ali i sa neskrivenim nezadovoljstvom. Ocigledno rezigniran osnivanjem te grupe i cinjenicom da poslanici vise nisu "monolitni", lider bosanskih Srba, Radovan Karadzic je rekao kako ce se parlament ubuduce deliti na dve grupe, dok je do sada bio sastavljen od 84 pojedinca koji su jedinstveno donosili odluke.

Formiranje pomenute grupe u uskoj je vezi sa Beogradom, a upuceni tvrde da je rec o prvom konkretnom rezultatu nastojanja predsednika Srbije, Slobodana Milosevica da, preko parlamenta, utice na stavove tvrdokornog Karadzica i njegovih saradnika.

Formalno gledano, ta grupa ne moze bitnije uticati na odluke parlamenta koji ima 84 clana. Na Palama, kao i u Banjaluci i u drugim centrima pod kontrolom bosanskih Srba, tvrde da je rec o izolovanoj grupi koja nema veliki uticaj. Prakticno svi njeni clanovi imaju firme u Srbiji, a nekima su tamo i porodice, pa se korak koji su preduzeli tumaci kao pokusaj da se sacuva imovina i zadrze poslovi. Svakako nije bez znacaja ni podatak da je u firmi u Beogradu, ciji je vlasnik Dodig, zaposlen bivsi sef bosanskohercegovackih reformista Bogdan Kecmanovic, za koga se u politickim kuloarima u Srbiji tvrdi da je u bliskim vezama sa vladajucim socijalistima.

Raslojavanja u parlamentu bosanskih Srba na ovome, medjutim, nece biti zavrsena. Izvori bliski Karadzicevoj Srpskoj demokratskoj stranki (SDS) tvrde da bi uskoro, mozda vec tokom januara, trebalo ocekivati formiranje jos jednog kluba sa vecim i ozbiljnijim politickim ambicijama. Novi klub bi, navodno, trebalo da ima desetak clanova, a od imena se najcesce pominju Andjelko Grahovac i Vojo Kupresanin. Njih dvojica, kao i svi ostali clanovi kluba cije se formiranje priprema, clanovi su SDS i to ih bitno razlikuje od "Kluba 7".

Poslanici kluba koji se formira imace, kako tvrde izvori SDS, relativno veliki uticaj, buduci da dolaze iz vladajuce Karadziceve partije i da su neprekidno "na terenu", u neposrednom dodiru sa stanovnistvom. Rukovodstvo na Palama, bez obzira na motive kojima se Kupresanin i Grahovac rukovode, ima sve razloge da se ozbiljno pozabavi ovim slucajem.

Na pitanje da li i taj buduci klub treba dovoditi u vezu sa Milosevicevim nastojanjima da oslabi Karadzicev uticaj u parlamentu na Palama u ovom trenutku je tesko dobiti pouzdan odgovor, kao sto je tesko utvrditi i da li ce, ukoliko i kada novi klub ako bude osnovan, on saradjivati sa Dodigovim "Klubom 7".

Upuceni u odnose medju bosanskim Srbima i odnose Beograda i Pala tvrde da bi bilo pogresno sve sto se trenutno dogadja posmatrati kroz prizmu odnosa Karadzic - Milosevic. Prema njihovim tumacenjima, niko iz parlamenta na Palama nije spreman i ne zeli da stavi potpis na mape o teritorijalnoj podeli Bosne i Hercegovine koju je predlozila Kontakt-grupa i u tom smislu ne treba ocekivati bitnije promene, cak i ukoliko raslojavanje u parlamentu bude nastavljeno. Niko se, takodje, ne bi usudio (a malo njih to stvarno i zeli) da otvoreno podrzi Slobodana Milosevica, ciji je autoritet beskompromisnog borca za "srpsku nacionalnu stvar" iscileo. Bosanski Srbi na njega sada gledaju kao na coveka sklonog nagodbi sa Zapadom.

Istovremeno, veliki broj ljudi u Banjaluci, Bijeljini i drugim mestima na zapadu u severu teritorije pod kontrolom bosanskih Srba ne zeli dublji razdor sa Srbijom, buduci da su svesni da bez nje ne mogu opstati. Oni, u tom smislu, prizeljkuju drugaciji odnos sa Milosevicem od onog koji sada ima Karadzic. To ne mora neminovno da znaci da su spremni da prihvate kao gotovu stvar predlozeni mirovni plan Kontakt-grupe. Verovatnije je, smatra jedan funkcioner SDS koji zeli da ostane anoniman, da znacajan broj poslanika zeli da se u odnosima sa Beogradom "igra drugacije", sa meksih pozicija i sa vise spremnosti na kompromis.

Izvesno je, medjutim, da ce, narocito ukoliko najavljeno formiranje nove poslanicke grupe bude realizovano, stvari sa parlamentom bosanskih Srba izgledati drugacije nego do sada. Pre svega, Karadzic i njegova vlada, suoceni sa velikim unutrasnjim problemima, i u stalnom nastojanju da "nahrane" veliku ratnu masineriju, dobice ozbiljnog institucionalizovanog politickog protivnika u svojim redovima i morace, na unutrasnjem planu, pazljivije da odmeravaju poteze.

Nove mogucnosti se, svakako, otvaraju i za Beograd i za Milosevica, ali jos nije jasno dokle ce one zaista sezati. Tek, naime, treba da se vidi da li su se Karadzicu usprotivili ljudi koji su spremni da bespogovorno slusaju naredbe Beograda, ili ljudi koji, jednostavno, imaju drugacije politicke poglede i ne zele da ih poistovecuju sa zeljama vlasti u Srbiji.

Vec pomenuti funkcioner SDS, procenjuje da sama nova poslanicka grupa nece uspeti da prikupi vise od desetak "zvanicnih" clanova, ali smatra da ce broj njenih "tihih simpatizera" biti daleko veci. Njih odredjuje strah od dugotrajne izolovanosti i svest da bez oslonca na Srbiju Republika Srpska, drzava koju su proglasili, ne moze da opstane.

Dragan Janjic