INTERVJU SA PREDSEDNIKOM HELSINSKOGKOMITETA KOSOVA GAZMENDOM PULJOM
AIM - Gospodine Pulja, stice se utisak da ste se vrlo malo oglasavali u javnosti kada je u pitanju aktivnost Helsinskog komiteta za Kosovo. Za pocetak, gde bi ste Vi stavili akcenat vaseg dosadasnjeg delovanja? PULJA - Na zalost, zbog teskog i patoloskog politickog stanja na Kosovu i od toga generirane represije, odnosno porazenog stanja ljudskih prava Albanaca na i oko Kosova, pristunost Helsinskog komiteta Kosova u nasoj javnosti je nazalost znatno vece nego sto bi smo zeleli. Bilo bi nam draze da u ovom i ovakvom kauzalitetu ne budemo uopste prisutni u javnosti, niti nasim publikacijama, saopstenjima ili protestima, niti pak nasim ucestvovanjima na medjunarodnim i drugim konferencijama i susretima sa drugim brojnim medjunarodnim ne-vladinim, vladinim ili medju-vladinim organizacijama i diplomatskim kontaktima, u kojima se pretezno razmatrala situacija na Kosovu, uzroci, moguce posledice i moguci pravci resavanja i prevazilazenja istog. Ovo je inace spektar delovanja koji cini okosnicu nase aktivnosti i tokom prosle godine iz kojeg bi se izmedju ostalig mogao izdvojiti i nas nastup na novembarskoj Konferenciji o Evropskoj Sigurnosti i Bezbednosti u Budimpesti. AIM - Za relativno kratko vreme ova asocijacija je zauzela vrlo znacajno mesto i ugled na medjunarodnoj sceni. Osim osnovnih delatnosti, cinjenica je da se vas glas ceni i po npr. politickim stavovima... PULJA - Obzirom na spektar nase delatnosti, isprepletenost i uzrocno-posledicna medjuzavisnost sa odredjenim politickim procesima i tokovima je gotovo neizbezna, ma koliko se trudili da ostanemo striktno u domenu ljudskih prava. Izvesno je da je bilo preplitanja i poklapanja ovih dveju sfera i u nasim aktivnostima sto ponekad prouzrokuje odredjena nerazumevanja, optuzbe pa i nemale probleme i neugodnosti sa svih strana. No, kako nas Komitet, i ja licno, spremni smo platiti cenu u raznim vidovima neugodnosti i neprijatnosti radi doprinosa boljem razumevanju u razresavanju problema s kojima se suocavamo. Jer, stvari se upravo i najbolje pokrecu, razjasnjavaju i razresavaju u neposrednim suceljavanjima, naravno u ravnopravnom i nenasilnom okviru i okruzenju. AIM - Nije ndeostajala i vasa saradnja sa kolegama iz Helsinskog komiteta sa teritorije ex-Jugoslavije. PULJA - U tom smislu imali smo znacajnih kontakata i sa drugim Helsinskim komitetima u prostorima bivse Jugoslavije, kako sa ondasnjim bivse-jugoslovenskim u medjuvremenu raspadnutim i delegitimiranim, ciji smo na pocetku bili udruzeni samostalni clan, kao sto je i Kosovo bilo (relativno) samostalna clanica bivse Federacije, tako i sa nedavno formiranim Helsinskim Komitetom Srbije. Isti je u medjuvremenu primljen u vanredno clanstvo Medjunarodne Helsinske Federacije, ciji je redovni clan vec duze vreme i nas Helsinski komitet. Tako smo
smo ponovo postali ravnopravni clan jedne evropske federacije (doduse ljudskih prava) s pravim mogucnostima sustinske i plodne saradnje, u kakvom se modelu trebaju taziti i mogu naci resenja za Kosovo i za kompleksne albansko-srpske odnose na Balkanu. Bilo nam je drago, nedavno, podrzati i pozdraviti i primanje u clanstvo Federacije i Crnogorskog Helsinskog Komiteta, s kojim isto tako odrzavamo kontakte, kao i sa hrvatskim, i helsinskim komitetima drugih evropskih drzava i Amerike. AIM - Nekako najvise uznemirenja medju kosovskim Albancima unela je vest da Visoki Komesarijat za Izbeglice sa sedistem u Becu, planira finansiranje izgradnje objekata za izbeglice na teritoriji Jugoslavije, ukljucujuci i Kosovo. Vi ste se tome suprostavili.
PULJA - Gotovo tokom celog ovog veka, kracim
prekidima zbog istorijskih okolnosti, Kosovo je suoceno s
pretnjama ili manje vise drzavno organiziranim nasilno
sprovodjenim programima naseljavanja i kolonizacije srpskim
etnickim elementom. Preciznije, to se desava od 1912. godine, od
kada je Kosovo, u vihoru Prvog Balkanskog rata, potpalo pod
srpsku vlast, pod kojom je ostalo do dana danasnjeg.
U tom smislu je u kosovskoj javnosti dozivljena i
informacija, koju je u jednoj medjunarodnoj konferenciji,
pocetkom novembra 94 godine, izneo predstavnik visokog
Komesariata UN za izbeglice u Becu, Oldrich Andrysek, da ce
isti organ ucestvovati u izgradnji naselja za srpske izbeglice iz
ratom zahvacenih podrucja Bosne i Hrvatske na Kosovu. Prema
Andryesekovom tumacenju srpske izbeglice ce se ravnomerno
zbrinjavati na celom podrucju preostale Jugoslavije, uklucujuci
i Kosovo. Sve to, izmedju ostalog, i zbog insistiranja boegradske
vlasti, koja time uslovljava participaciju Komesarijata u tom i
takvom projektu. Ja sam u toj konferenciji izneo kosovsko
stanoviste da bi se to na Kosovu dozivelo kao teska
kompromitacija visokog ugleda visokog Komesariata i da bi se
to ocenilo kao saucesnistvo u nasilnoj izmeni etnicke strukture
Kosova, sto se vec desava zbog masivne migracije Albanaca na
Zapad, prouzrokovane represijom na Kosovu. Takodje sam
pozvao Kamesarijat da preispita tu vec donetu odluku. Posle
krace polemike, u kojoj sam i ja eksplicitno pozvao na
humanitarne, moralne i eticke obaveze pomaganja svim
izbeglicama kao zrtvama rata, napomenuo sam da se zrtve ne
smeju izvrgnuti manipulaciji kao instrument nasilnicke politike.
Predstavnik Komesarijata je uspeo samo obecati da ce preneti
iznesena stanovista o tom pitanju svojim pretpostavljenima.
AIM - Kako u tom kontekstu komentarisete nedavnu
izjavu Bratislave Morine iz srpskog Komesarijata za izbeglice
koja je obecala izgradnju naselja za trajno naseljavanje Srba i
Crnogoraca i izbeglica iz Bosne i Hrvatske na Kosovu, posebno
ugovor koji ce svi oni morati da potpisu, a koji sadrzi klauzulu
da ne smeju otudjivati poklonjenu imovinu 30 godina. U tom
smislu, kako ocenjujete i vise puta demantovanu tvrdnju od
strane gospodje Ogate, ali i predstavnika ovdasnje kancelarije
UHNCR, da oni ne ucestvuju u financiranju ovakvih projekata?
PULJA - Nasilna izmena strukture stanovnistva, u ovom
slucaju Kosova, sto se promovira sa zvanicnih instanci Srbije se
osudjuje jasno i jednoglasno od svih medjunarodnih instanci i
javnosti i kao takva ne prolazi bez teskih posledica niti u
vanevropskim okvirima. "Bubine" izjave su samo socan i
demonstrativan konjukturalan izrazaj takve politike Beograda.
Prevashodno smatram da te izjave sluze za kratkorocne unutar
politicke potrebe u Srbiji za koju se iskreno nadam i verujem da
ce se ubrzo promeniti. Uostalom na Kosovu je ta politika gubila
tokom celog veka i nije za verovati da relevantni faktori u Srbiji
mogu da ocekuju da bi ta politika mogla uspeti sada, u
okolnostima za nju historijski i komparativno mnogo
nepovoljnim... da ne elaboriramo dalje tu nesretnu temu.
AIM - Prelazimo onda na drugu temu. Vi se cesto na
medjunarodnim skupovima zalazete za povratak Misije KEBS-a
na Kosovo. Da li imate kontakata sa predstavnicima KEBS-a i
u cemu bi, po Vama, oni jos mogli da pomognu?
PULJA - ... na uspostavljanju normalne komunikacije
izmedju albanske i srpske strane o obostrano realnom i
sagledavanju i pristupu mogucnosti sto pravednijeg razresavanja
pitanja Kosova. Znacajno medjunarodno prisustvo na Kosovu
moze samo pomoci tome i racionaliziranju kosvskog pitanja,
odnosno izbivanju Kosova sa ravni balkanskog kosmarnog usuda
i zivog blata. U tom smislu i mi odrzavamo kontakte sa
predstavnicima KEBS-a, mada, posle zabrane boravka njihove
misije na Kosovu, kontakti nisu onako cesti i neposredni kako bi
smo ih zeleli i kakve trebaju Kosovu i ne samo Albanci. Valja
napomenuti da se nedostatak tih kontakata pokusava nadoknaditi
izvesnim alternativnim diplomatskim surogatima.
AIM - Vas su pre nekoliko meseci neki krugove napadali
da ste mimo znanja drugih zapoceli dijalog sa nekim
predstavnicima srpskih vlasti, konkretno sa ideologom SPS-a
Mihailom Markovicem...?
PULJA - Da, bilo tih napada i to relativno zestokih. I bili
su ocekivani u okolnostima nepostojanja takoreci nikakvih
politickih kontakata dveju suprostavljenih strana, naravno i zbog
same prirode sukoba. No, jasno je da priroda angazmana u ovoj
oblasti je takva da samo veoma naivni i nepopravljivi diletanti
mogu ocekivati da u ovakvoj delatnosti tokovi budu najcesce
prijatni, komotni, lagani i uspesni. Vecina politicara, pogotovo
oni novopeceni, da ne kazem novokomponovani, koji se
politikom bave neprofesionalno - a takvih je na Kosovu veoma
velik broj zbog same specificnosti situacije a nije ih malo ni u
Srbiji - pre ili kasnije, ce shvatiti da je angazovanost u politici
veoma opora, skupa i cesto poasna stvar. I zato, bez obzira sto
sam u vezi sa susretom i razgovorom, ili ako hocete da nazovete
dialogom, sa G. Markovicem, bio izlozen zescim napadima nekih
zadrtih suburbanih pojedinaca, koji mozda i danas zamisljaju da
se bave nekom visokom politikom, smatram da je ta
komunikacija vredela i da je probila led nedostatka bilo kakve
albansko-srpske kominukacije. Jer uprkos napadima, psiholoska
barijera je prevazidjena i pokazano je da je dijalog, makar i
intelektualni ili parapoliticki, moguc. Navescu i detalj koji je u
situaciji zesce osude tog kontakta u delu javnosti mozdo nije
dovlojno primecen: neke od najbitnijih partije Albanaca a koje
su inace bile upoznate sa prirodom kontakta sa g. Markovicem,
nisu javno osudile taj kontakt niti ga naravno odobravale, mada
su napadi dolazili iz nekih od njih kontroliranih medija ili
satelitskih partija. Smatram da je poruka bila jasna za politicke
znalce: Albanci jesu spremni za dialog sa srpskom stranom, sto
je i najbitnija stvar, ali u pripremljenom i medjunarodno
posredovanom okviru i legitimnom politickom predstavljanju koji
garantuju suocavanja sa postojecom realnoscu i sledstveno
uspesnost takvog dijaloga. U takvim uslovima i dalje smatram da
bi bilo oportuno zapoceti albansko-srpski dijalog koji bi
demontirao tempiranu bombu na kojoj sedimo.
AIM - A pod kojim uslovima smatrate da treba zapoceti
srpsko-albanski dijalog?
PULJA - Smatram da politicki analiticari lako mogu da
ustanove da je kolicina, barem verbalnog a ponekad gotovo
ritualnog, zalaganja za albansko-srpski dijalog naglo porasla
posle pomenutog susreta. A i na srpskoj strani, osim onih
najekstremnijih, vecina partija se sada uglavnom zalaze da se
mora uci u dijalog sa legitimnim politickim predstavnicima
Albanaca, sto donedavno nije bio slucaj. Dakle, politicki ucinak
susreta sa g. Markovicem je nedvosmisleno pozitivan i nadam se
da ce se na tome i dalje graditi u traganju za pravim i pravednim
politickim resenjem pitanje Kosova, odnosno Albanaca. To
resenje inace smatram da lezi u uvazavanju realne samostalnosti
Kosova kao distinktivnog politicko-teritorijalnog i etnickog
entiteta.
AIM - Po pristinskim kuluarima neretko se pretpostavlja
da je neki dijalog vec otpoceo i da se cak vodi na cetiri koloseka:
Kosovo-Srbija, Albanija-Srbija, Medjunarodna zajednica-Srbija
-Kosovo i bivsi politicari Kosova-Beograd. Koliko je to po Vama
realno?
PULJA - Rekao bih da je gotovo sigurno da su svi cinioci
koje ste naveli realno zainteresovani za resavanje kosovskog
pitanja i za istrazivanje mogucnosti njihovog sopstvenog
doprinosa toma. Da li je stepen sadasnje angazovanosti, recimo
Medjunarodne zajednice i Albanije, na razresavanju pitanja
Kosova dovoljan i primeren datoj situaciji da bi se mogao
nazvati pocetkom dijaloga, postoje razlicita tumacenja. Ali reako
bih da je nesporna cinjenica da do pravog dijaloga moze doci
jedino kroz neposredne kontakte legitimnih politickih
predstavnika Kosova i Srbije, pripremljenog i posredovanog od
relevantnih cinioca Medjunarodne zajednice deo kojeg jeste,
svidjalo se to kome ili ne, i Albanija. Medjutim, da se pitanje
Kosova realno primice sve blize i vise na medjunarodnom
dnevnom redu i da ce se uskoro s tim morati suociti i politicke
elite obeju strana postalo je evidento i prvom separatnom
Rezolucijom UN o Kosovu decembra meseca prosle godine, u
kojoj se poziva na postovanje politicke volje stanovnistva Kosova
i, izmedju ostalog, ustanovljavanje ukinutih institucija Kosova.
Zatim u korist tome govori i skoro ocekivanje stavljanja pitanja
Kosova na dnevni red politickog komiteta Evropske Unije a i
nedavna serija susreta kosovskog politickog vodstva sa Rugovom
na celu sa nekim od najznacajnijih evrposkih i americkih
politickih cinioca. Inace i cetvoromesecna obustava
neprijateljstava u Bosni pogoduje ukljucenju Kosova u globalni
i vezani aranzman za mir u prostorima bivse Jugoslavije.
AIM - Medjutim, kako vi ocenjujete da se, istovremeno,
dok se ocekuje brzo izbijanje kosovskog pitanja na visim
medjunarodnim institucijama, na Koksovu se hapse vise od 200
Albanaca, bivsih radnika SUP-a Kosova, protiv kojih se vodi
istrazni postupak pod sumnjom da su "formirali Ministarstva
unutrasnjih poslova Republike Kosovo" ? U tom sklopu, kako
vidite i zadnju peticiju Srba i Crnogoraca sa Kosova vlastima u
Beogradu?
PULJA - Da se i vlasti u Beogradu pripremaju za
pregovore o Kosovu, ali na svoj sopstveni nacin koji je u
medjuvremenu postao nesto kao medjunarodni "zastitni znak"
njihovog delovanja, indiciraju i nedavno masovna hapsenja vise
od 200 clanova nezavisnog sindikata Kosova koji okuplja bivse
zaposlene Albance u bivsem Sekretarjatu Unutrasnih Poslova
Kosova. Prema izjavama njihovih branilaca i informacijama
kojima mi raspolazemo, oni su izlozeni teskim i stalnim
mucenjima od istraznih organa. Postupci prema tim uhapsenima
su osudjeni i od medjunarodnih institucija. Navedimo i nedavna
hapsenja clanova Odbora za financiranje paralelnih i solidarnih
delatnosti na Kosovu, a ranija i hapsenja bivsih albanskih vojnih
lica u bivsoj jugoslovenskoj vojsci koji su vec osudjeni na duge
robije u politickim sudskim procesima. Na osnovu svega toga
stice se utisak da su svi ovi grubi napadi na albanski paralelni
zivot na Kosovu, koji je nastao kao posledica iskljucivanja
Albanaca iz institucionalnog zivota Kosova od strane srpskih
vlasti, specificna srpska priprema stvaranja "bolje" pregovaracke
pozicije Beograda za buduce pregovore o Kosovu i jos jedna
nepotrebna i opasna demonstracija snage. Sa tog stanovista se
moze posmatrati i nedavna peticija Srba na Kosovu, potsticana
od nekih beogradskih krugova.
AIM - Predsednik Srbije Milosevic, krajem prosle godine,
u posljednjem intervjuu za CCN, izricito je naglasio da na
Kosovu nece biti rata. Kakav je vas stav povodom ove njegove
izjave, odnosno cija bi zasluga bila da ratni pozar ne zahvati i
ovaj prostor?
PULJA - Dok su za pravi mir nuzne uvek obe
potencijalno sukobljene strane, za rat, mozda ne pravi ali ipak
rat, uvek je sasvim dovoljna jedna strana. To se lako moze
ustanoviti bacanjem makar i samo letimicnog pogleda malo
unazad i oko nas samih. U tom smislu sam sklon posmatrati i
pozdraviti svacije izjave da rata na ili pak oko Kosova nece biti,
pogotovu kada one dolaze javno i od strane predsednika Srbije, od kojeg medjunarodna javnost strahuje da bi mogao poteci jedan hipoteticki ratni pozar na Kosovu i Balkanu. Nadajmo se da ce te i takve izjave politickih cinioca pokazati strategijska opredeljenja za ovaj prostor a ne tek kratkotrajne takticko -propagandne floskule. Jer albansko-srpski odnosi su ionako preoptereceni istorijskim i aktuelnim hipotekama kojima se nikako ne bi smelo dodavati nove i jos teze hipoteke. Zato, ako hocemo a moramo, treba da prevazidjemo stanje latentnog neprijateljstva izmedju ova dva naroda, da postojece odnose preobradimo u odnose korektonosti pa nadajmo se jednog dana i u odnose prijateljstva, koliko god to zvucalo nestvarno sa danasnje perspektive. Sve to radi obostrane koristi i mira u ovom delu sveta.
Sefki MORINA