INTERVJU SA PREDSEDNIKOM HELSINSKOGKOMITETA KOSOVA GAZMENDOM PULJOM

AIM - Gospodine Pulja, stice se utisak da ste se vrlo malo oglasavali u javnosti kada je u pitanju aktivnost Helsinskog komiteta za Kosovo. Za pocetak, gde bi ste Vi stavili akcenat vaseg dosadasnjeg delovanja? PULJA - Na zalost, zbog teskog i patoloskog politickog stanja na Kosovu i od toga generirane represije, odnosno porazenog stanja ljudskih prava Albanaca na i oko Kosova, pristunost Helsinskog komiteta Kosova u nasoj javnosti je nazalost znatno vece nego sto bi smo zeleli. Bilo bi nam draze da u ovom i ovakvom kauzalitetu ne budemo uopste prisutni u javnosti, niti nasim publikacijama, saopstenjima ili protestima, niti pak nasim ucestvovanjima na medjunarodnim i drugim konferencijama i susretima sa drugim brojnim medjunarodnim ne-vladinim, vladinim ili medju-vladinim organizacijama i diplomatskim kontaktima, u kojima se pretezno razmatrala situacija na Kosovu, uzroci, moguce posledice i moguci pravci resavanja i prevazilazenja istog. Ovo je inace spektar delovanja koji cini okosnicu nase aktivnosti i tokom prosle godine iz kojeg bi se izmedju ostalig mogao izdvojiti i nas nastup na novembarskoj Konferenciji o Evropskoj Sigurnosti i Bezbednosti u Budimpesti. AIM - Za relativno kratko vreme ova asocijacija je zauzela vrlo znacajno mesto i ugled na medjunarodnoj sceni. Osim osnovnih delatnosti, cinjenica je da se vas glas ceni i po npr. politickim stavovima... PULJA - Obzirom na spektar nase delatnosti, isprepletenost i uzrocno-posledicna medjuzavisnost sa odredjenim politickim procesima i tokovima je gotovo neizbezna, ma koliko se trudili da ostanemo striktno u domenu ljudskih prava. Izvesno je da je bilo preplitanja i poklapanja ovih dveju sfera i u nasim aktivnostima sto ponekad prouzrokuje odredjena nerazumevanja, optuzbe pa i nemale probleme i neugodnosti sa svih strana. No, kako nas Komitet, i ja licno, spremni smo platiti cenu u raznim vidovima neugodnosti i neprijatnosti radi doprinosa boljem razumevanju u razresavanju problema s kojima se suocavamo. Jer, stvari se upravo i najbolje pokrecu, razjasnjavaju i razresavaju u neposrednim suceljavanjima, naravno u ravnopravnom i nenasilnom okviru i okruzenju. AIM - Nije ndeostajala i vasa saradnja sa kolegama iz Helsinskog komiteta sa teritorije ex-Jugoslavije. PULJA - U tom smislu imali smo znacajnih kontakata i sa drugim Helsinskim komitetima u prostorima bivse Jugoslavije, kako sa ondasnjim bivse-jugoslovenskim u medjuvremenu raspadnutim i delegitimiranim, ciji smo na pocetku bili udruzeni samostalni clan, kao sto je i Kosovo bilo (relativno) samostalna clanica bivse Federacije, tako i sa nedavno formiranim Helsinskim Komitetom Srbije. Isti je u medjuvremenu primljen u vanredno clanstvo Medjunarodne Helsinske Federacije, ciji je redovni clan vec duze vreme i nas Helsinski komitet. Tako smo

smo ponovo postali ravnopravni clan jedne evropske federacije (doduse ljudskih prava) s pravim mogucnostima sustinske i plodne saradnje, u kakvom se modelu trebaju taziti i mogu naci resenja za Kosovo i za kompleksne albansko-srpske odnose na Balkanu. Bilo nam je drago, nedavno, podrzati i pozdraviti i primanje u clanstvo Federacije i Crnogorskog Helsinskog Komiteta, s kojim isto tako odrzavamo kontakte, kao i sa hrvatskim, i helsinskim komitetima drugih evropskih drzava i Amerike. AIM - Nekako najvise uznemirenja medju kosovskim Albancima unela je vest da Visoki Komesarijat za Izbeglice sa sedistem u Becu, planira finansiranje izgradnje objekata za izbeglice na teritoriji Jugoslavije, ukljucujuci i Kosovo. Vi ste se tome suprostavili.

PULJA - Gotovo tokom celog ovog veka, kracim prekidima zbog istorijskih okolnosti, Kosovo je suoceno s pretnjama ili manje vise drzavno organiziranim nasilno sprovodjenim programima naseljavanja i kolonizacije srpskim etnickim elementom. Preciznije, to se desava od 1912. godine, od kada je Kosovo, u vihoru Prvog Balkanskog rata, potpalo pod srpsku vlast, pod kojom je ostalo do dana danasnjeg. U tom smislu je u kosovskoj javnosti dozivljena i informacija, koju je u jednoj medjunarodnoj konferenciji, pocetkom novembra 94 godine, izneo predstavnik visokog Komesariata UN za izbeglice u Becu, Oldrich Andrysek, da ce isti organ ucestvovati u izgradnji naselja za srpske izbeglice iz ratom zahvacenih podrucja Bosne i Hrvatske na Kosovu. Prema Andryesekovom tumacenju srpske izbeglice ce se ravnomerno zbrinjavati na celom podrucju preostale Jugoslavije, uklucujuci i Kosovo. Sve to, izmedju ostalog, i zbog insistiranja boegradske vlasti, koja time uslovljava participaciju Komesarijata u tom i takvom projektu. Ja sam u toj konferenciji izneo kosovsko stanoviste da bi se to na Kosovu dozivelo kao teska kompromitacija visokog ugleda visokog Komesariata i da bi se to ocenilo kao saucesnistvo u nasilnoj izmeni etnicke strukture Kosova, sto se vec desava zbog masivne migracije Albanaca na Zapad, prouzrokovane represijom na Kosovu. Takodje sam pozvao Kamesarijat da preispita tu vec donetu odluku. Posle krace polemike, u kojoj sam i ja eksplicitno pozvao na humanitarne, moralne i eticke obaveze pomaganja svim izbeglicama kao zrtvama rata, napomenuo sam da se zrtve ne smeju izvrgnuti manipulaciji kao instrument nasilnicke politike. Predstavnik Komesarijata je uspeo samo obecati da ce preneti iznesena stanovista o tom pitanju svojim pretpostavljenima. AIM - Kako u tom kontekstu komentarisete nedavnu izjavu Bratislave Morine iz srpskog Komesarijata za izbeglice koja je obecala izgradnju naselja za trajno naseljavanje Srba i Crnogoraca i izbeglica iz Bosne i Hrvatske na Kosovu, posebno ugovor koji ce svi oni morati da potpisu, a koji sadrzi klauzulu da ne smeju otudjivati poklonjenu imovinu 30 godina. U tom smislu, kako ocenjujete i vise puta demantovanu tvrdnju od strane gospodje Ogate, ali i predstavnika ovdasnje kancelarije UHNCR, da oni ne ucestvuju u financiranju ovakvih projekata? PULJA - Nasilna izmena strukture stanovnistva, u ovom slucaju Kosova, sto se promovira sa zvanicnih instanci Srbije se osudjuje jasno i jednoglasno od svih medjunarodnih instanci i javnosti i kao takva ne prolazi bez teskih posledica niti u vanevropskim okvirima. "Bubine" izjave su samo socan i demonstrativan konjukturalan izrazaj takve politike Beograda. Prevashodno smatram da te izjave sluze za kratkorocne unutar politicke potrebe u Srbiji za koju se iskreno nadam i verujem da ce se ubrzo promeniti. Uostalom na Kosovu je ta politika gubila tokom celog veka i nije za verovati da relevantni faktori u Srbiji mogu da ocekuju da bi ta politika mogla uspeti sada, u
okolnostima za nju historijski i komparativno mnogo nepovoljnim... da ne elaboriramo dalje tu nesretnu temu. AIM - Prelazimo onda na drugu temu. Vi se cesto na medjunarodnim skupovima zalazete za povratak Misije KEBS-a na Kosovo. Da li imate kontakata sa predstavnicima KEBS-a i u cemu bi, po Vama, oni jos mogli da pomognu? PULJA - ... na uspostavljanju normalne komunikacije izmedju albanske i srpske strane o obostrano realnom i sagledavanju i pristupu mogucnosti sto pravednijeg razresavanja pitanja Kosova. Znacajno medjunarodno prisustvo na Kosovu moze samo pomoci tome i racionaliziranju kosvskog pitanja, odnosno izbivanju Kosova sa ravni balkanskog kosmarnog usuda i zivog blata. U tom smislu i mi odrzavamo kontakte sa predstavnicima KEBS-a, mada, posle zabrane boravka njihove misije na Kosovu, kontakti nisu onako cesti i neposredni kako bi smo ih zeleli i kakve trebaju Kosovu i ne samo Albanci. Valja napomenuti da se nedostatak tih kontakata pokusava nadoknaditi izvesnim alternativnim diplomatskim surogatima. AIM - Vas su pre nekoliko meseci neki krugove napadali da ste mimo znanja drugih zapoceli dijalog sa nekim predstavnicima srpskih vlasti, konkretno sa ideologom SPS-a Mihailom Markovicem...? PULJA - Da, bilo tih napada i to relativno zestokih. I bili su ocekivani u okolnostima nepostojanja takoreci nikakvih politickih kontakata dveju suprostavljenih strana, naravno i zbog same prirode sukoba. No, jasno je da priroda angazmana u ovoj oblasti je takva da samo veoma naivni i nepopravljivi diletanti mogu ocekivati da u ovakvoj delatnosti tokovi budu najcesce prijatni, komotni, lagani i uspesni. Vecina politicara, pogotovo oni novopeceni, da ne kazem novokomponovani, koji se politikom bave neprofesionalno - a takvih je na Kosovu veoma velik broj zbog same specificnosti situacije a nije ih malo ni u Srbiji - pre ili kasnije, ce shvatiti da je angazovanost u politici veoma opora, skupa i cesto poasna stvar. I zato, bez obzira sto sam u vezi sa susretom i razgovorom, ili ako hocete da nazovete dialogom, sa G. Markovicem, bio izlozen zescim napadima nekih zadrtih suburbanih pojedinaca, koji mozda i danas zamisljaju da se bave nekom visokom politikom, smatram da je ta komunikacija vredela i da je probila led nedostatka bilo kakve albansko-srpske kominukacije. Jer uprkos napadima, psiholoska barijera je prevazidjena i pokazano je da je dijalog, makar i intelektualni ili parapoliticki, moguc. Navescu i detalj koji je u situaciji zesce osude tog kontakta u delu javnosti mozdo nije dovlojno primecen: neke od najbitnijih partije Albanaca a koje su inace bile upoznate sa prirodom kontakta sa g. Markovicem, nisu javno osudile taj kontakt niti ga naravno odobravale, mada su napadi dolazili iz nekih od njih kontroliranih medija ili satelitskih partija. Smatram da je poruka bila jasna za politicke znalce: Albanci jesu spremni za dialog sa srpskom stranom, sto je i najbitnija stvar, ali u pripremljenom i medjunarodno posredovanom okviru i legitimnom politickom predstavljanju koji garantuju suocavanja sa postojecom realnoscu i sledstveno uspesnost takvog dijaloga. U takvim uslovima i dalje smatram da bi bilo oportuno zapoceti albansko-srpski dijalog koji bi demontirao tempiranu bombu na kojoj sedimo. AIM - A pod kojim uslovima smatrate da treba zapoceti srpsko-albanski dijalog? PULJA - Smatram da politicki analiticari lako mogu da ustanove da je kolicina, barem verbalnog a ponekad gotovo ritualnog, zalaganja za albansko-srpski dijalog naglo porasla posle pomenutog susreta. A i na srpskoj strani, osim onih najekstremnijih, vecina partija se sada uglavnom zalaze da se mora uci u dijalog sa legitimnim politickim predstavnicima Albanaca, sto donedavno nije bio slucaj. Dakle, politicki ucinak susreta sa g. Markovicem je nedvosmisleno pozitivan i nadam se da ce se na tome i dalje graditi u traganju za pravim i pravednim politickim resenjem pitanje Kosova, odnosno Albanaca. To resenje inace smatram da lezi u uvazavanju realne samostalnosti Kosova kao distinktivnog politicko-teritorijalnog i etnickog entiteta. AIM - Po pristinskim kuluarima neretko se pretpostavlja da je neki dijalog vec otpoceo i da se cak vodi na cetiri koloseka: Kosovo-Srbija, Albanija-Srbija, Medjunarodna zajednica-Srbija -Kosovo i bivsi politicari Kosova-Beograd. Koliko je to po Vama realno? PULJA - Rekao bih da je gotovo sigurno da su svi cinioci koje ste naveli realno zainteresovani za resavanje kosovskog pitanja i za istrazivanje mogucnosti njihovog sopstvenog doprinosa toma. Da li je stepen sadasnje angazovanosti, recimo Medjunarodne zajednice i Albanije, na razresavanju pitanja Kosova dovoljan i primeren datoj situaciji da bi se mogao nazvati pocetkom dijaloga, postoje razlicita tumacenja. Ali reako bih da je nesporna cinjenica da do pravog dijaloga moze doci jedino kroz neposredne kontakte legitimnih politickih predstavnika Kosova i Srbije, pripremljenog i posredovanog od relevantnih cinioca Medjunarodne zajednice deo kojeg jeste, svidjalo se to kome ili ne, i Albanija. Medjutim, da se pitanje Kosova realno primice sve blize i vise na medjunarodnom dnevnom redu i da ce se uskoro s tim morati suociti i politicke elite obeju strana postalo je evidento i prvom separatnom Rezolucijom UN o Kosovu decembra meseca prosle godine, u kojoj se poziva na postovanje politicke volje stanovnistva Kosova i, izmedju ostalog, ustanovljavanje ukinutih institucija Kosova. Zatim u korist tome govori i skoro ocekivanje stavljanja pitanja Kosova na dnevni red politickog komiteta Evropske Unije a i nedavna serija susreta kosovskog politickog vodstva sa Rugovom na celu sa nekim od najznacajnijih evrposkih i americkih politickih cinioca. Inace i cetvoromesecna obustava neprijateljstava u Bosni pogoduje ukljucenju Kosova u globalni i vezani aranzman za mir u prostorima bivse Jugoslavije. AIM - Medjutim, kako vi ocenjujete da se, istovremeno, dok se ocekuje brzo izbijanje kosovskog pitanja na visim medjunarodnim institucijama, na Koksovu se hapse vise od 200 Albanaca, bivsih radnika SUP-a Kosova, protiv kojih se vodi istrazni postupak pod sumnjom da su "formirali Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Kosovo" ? U tom sklopu, kako vidite i zadnju peticiju Srba i Crnogoraca sa Kosova vlastima u Beogradu? PULJA - Da se i vlasti u Beogradu pripremaju za pregovore o Kosovu, ali na svoj sopstveni nacin koji je u medjuvremenu postao nesto kao medjunarodni "zastitni znak" njihovog delovanja, indiciraju i nedavno masovna hapsenja vise od 200 clanova nezavisnog sindikata Kosova koji okuplja bivse zaposlene Albance u bivsem Sekretarjatu Unutrasnih Poslova Kosova. Prema izjavama njihovih branilaca i informacijama kojima mi raspolazemo, oni su izlozeni teskim i stalnim mucenjima od istraznih organa. Postupci prema tim uhapsenima su osudjeni i od medjunarodnih institucija. Navedimo i nedavna hapsenja clanova Odbora za financiranje paralelnih i solidarnih delatnosti na Kosovu, a ranija i hapsenja bivsih albanskih vojnih lica u bivsoj jugoslovenskoj vojsci koji su vec osudjeni na duge robije u politickim sudskim procesima. Na osnovu svega toga stice se utisak da su svi ovi grubi napadi na albanski paralelni zivot na Kosovu, koji je nastao kao posledica iskljucivanja Albanaca iz institucionalnog zivota Kosova od strane srpskih vlasti, specificna srpska priprema stvaranja "bolje" pregovaracke pozicije Beograda za buduce pregovore o Kosovu i jos jedna nepotrebna i opasna demonstracija snage. Sa tog stanovista se moze posmatrati i nedavna peticija Srba na Kosovu, potsticana od nekih beogradskih krugova. AIM - Predsednik Srbije Milosevic, krajem prosle godine, u posljednjem intervjuu za CCN, izricito je naglasio da na Kosovu nece biti rata. Kakav je vas stav povodom ove njegove izjave, odnosno cija bi zasluga bila da ratni pozar ne zahvati i ovaj prostor? PULJA - Dok su za pravi mir nuzne uvek obe potencijalno sukobljene strane, za rat, mozda ne pravi ali ipak rat, uvek je sasvim dovoljna jedna strana. To se lako moze ustanoviti bacanjem makar i samo letimicnog pogleda malo unazad i oko nas samih. U tom smislu sam sklon posmatrati i pozdraviti svacije izjave da rata na ili pak oko Kosova nece biti,

pogotovu kada one dolaze javno i od strane predsednika Srbije, od kojeg medjunarodna javnost strahuje da bi mogao poteci jedan hipoteticki ratni pozar na Kosovu i Balkanu. Nadajmo se da ce te i takve izjave politickih cinioca pokazati strategijska opredeljenja za ovaj prostor a ne tek kratkotrajne takticko -propagandne floskule. Jer albansko-srpski odnosi su ionako preoptereceni istorijskim i aktuelnim hipotekama kojima se nikako ne bi smelo dodavati nove i jos teze hipoteke. Zato, ako hocemo a moramo, treba da prevazidjemo stanje latentnog neprijateljstva izmedju ova dva naroda, da postojece odnose preobradimo u odnose korektonosti pa nadajmo se jednog dana i u odnose prijateljstva, koliko god to zvucalo nestvarno sa danasnje perspektive. Sve to radi obostrane koristi i mira u ovom delu sveta.

Sefki MORINA