INTERVJU SA AZEMOM VLASIJEM

Azem Vlasi, je nekadasnji predsednik SSO Jogoslavije, clan CK SKJ, predsednik PK Kosova, itd. politicar koji se osamdesetih godina, kao jedan od vodecih funkcionera Kosova sukobio sa srpskom linijom rusenja autonomije Kosova. Krajem osamdesetih godina nasao se i pred sudom, pod optuzbom za tesko krivicno delo za koje mu je pretila i smrtna kazna. Nakon pada kosovske autonomije, Vlasi se bavi advokaturom. Kao advokat je angazovan na vise "politickih" sudskih procesa, medju kojima i u sudjenju grupe Albanaca optuzenih da su formirali "Ministarstvo odbrane Republike Kosovo", a zadnjih dana brani i optuzene pod sumnjom da su formirali "Ministarstvo unutrasnjih poslova Republike Kosovo". Zadnja sudjenja i hapsenja na Kosovu su povod razgovora sa Azemom Vlasijem.

AIM - Okruzni javni tuzilac u Pristini, Miodrag Brkljac je izjavio kako se istrazni postupak protiv bivsih albanskih radnika SUP-a Kosova vodi u skladu sa zakonom. Medjutim advokati tvrde suporotno: da se totalno ne postuje zakon od strane organa vlasti. Vi ste jedan od branioca. Na sta se odnose vase primedbe?

VLASI - Ima mnogo povreda odredaba zakona o krivicnom postupku, ima povreda zakona o vodjenju krivicnog postupka. Prvi dokaz za to je cinjenica da su uhapseni izlozeni fizickom zlostavljanju, pretucni su, a najdrasticniji dokaz za to jeste da su od preko 200 uhapsenih, trojica njih umrli od posledica fizickih tortura. Bar to bi javni tuzilac trebao da zna, i zna. Prema tome to je dovoljan dokaz o kakvom se krsenju odredaba zakona radi. A prema zakonu ne samo da je zabranjeno fizicko zlostavljenje uhapsenih radi iznudjivanja dokaza, vec to predstavlja i krivicno delo. U tom smislu, organi koji vode postupak sami cine krivicna dela. Takodje, uhapseni se predaju istraznom sudiji i to dugo nakon zakonskog roka koji je predvidjen. Dakle, okrivljeni se drze pod tretmanom policije duze nego sto je to zakonom dozvoljeno. Zatim, otezani su kontakti nas branilaca sa klijentima. Sve su to konkretne forme grubog gazenja zakonskih odredaba o krivicnom postupku.

AIM - Prema vasim dosadasnjim sazananjima, da li ima indicija na cijim osnovama bi se dokumentovalo da su optuzeni stvarno pocinili krivicno delo za koje se terete?

VLASI - Prema dosadasnjim saznanjima, zaista nema dokaza da su okrivljeni pocinili krivicna dela koja im se po zahtevu javnog tuzilastva stavljaju na teret. Nema dokaza da su pocinili krivicno delo "ugrozavanja teritorijalnog integriteta SRJ" upotrebom sile, te prikljucenja Albaniji, kako se navodi u zahtevu javnog tuzioca. Takodje, nema dokaza da su hteli da upotrebom sile promene ustavni poredak, niti da se radi o organizovanju radi neprijateljske delatnosti iz clana 136, kako im se u zahtevu javnog tuzilastva pripisuje. To su elementi bica krivicnog dela iz clana 116, 136 i 138 Krivicnog Zakona Jugoslavije. Na osnovu dosadasnjih saznanja i onoga sto su u svojim odbranama pred istraznim sudijom izneli okrivljeni, a i na osnovu svega onoga cime raspolaze do sada istraga, nema govora o takvom krivicnom delu kako to KZ Jugoslavije opisuje. Pre bi se moglo reci da se radi o jednom cistom verbalizmu. Naime, to su ljudi koji, nakon sto su ostali bez posla, bili sindikalno organizovani, da bi se sindikalnim stredstvima borili za neka svoja prava, jer su ostali bez svojih licnih dohodaka, mnogima su oduzeti stanovi ili im je zapreceno da ce im se oduzeti stanovi, itd. Dakle ja kao pravnik, kao advokat, govorim o tome sto je dosada pokazala istraga, i ako se to uporedjuje sa tim kako je formulisan clan 116, 136 i 138 KZ Jugoslavije ne moze biti govora o krivicnom delu koji im se stavlja na teret.

AIM - Prica se da su bivsi radnici SUP-a Kosova, Albanci, organizovali pracenje rada njihovih kolega MUP-a Srbije na Kosovu. Prema nekim komentarima to je jedan od razloga tih hapsenja.

VLASI - Od ovih slucajeva, ja branim cetvoricu u Gnjilanu. Moze biti da je to jedan od razloga, iako je delatnost policije uopste, pa i policije Srbije, javna stvar. Nigde u zakonu ne pise da se pracenjem rada policije jedne drzave cini krivicno delo. Uostalom, kao legalno telo postoji Odbor za zastitu ljudskih prava na Kosovu koji ima prepuno informacija i dokaza o tome sta radi policija, kako postupa sa gradjanima, kakvih sve slucajeva ima... Prema tome, i ako se radi o pracenju rada policije, nema elemenata krivicnog dela.

AIM - Da li ima, i ako jeste, sta je zajednicko izmedju nedavno kaznjenih Albanaca na osnovu optuzbe da su osnivali "Ministarstvo odbrane Republike Kosovo" i sadasnjih uhapsenih Albanaca koji se terete za "formiranje Ministarstva unutrasnjih poslova Kosova?

VLASI - I u slucaju takozvanog Ministarstva odbrane Republike Kosovo vidim slicnu tendenciju. Ja sam to nazvao preventivnom represijom rezima. I u tim sudjenjima, kada sam branio nekoliko klijenata bio sam istog misljenja. Rezim polazi od logike da ako bi neko, eventualno, preduzeo nesto, uradio nesto sto bi zamrsilo njegove konce, on postupa preventivno da bi unapred sprecio svaku eventualnu radnju koja bi se mogla preduzeti, a sto bi mogla da navede na mogucu uspotrebu sile. Prosli put su to bili ljudi koji su radili na poslovima odbrane, ili su bili medju onima iz takozvanog Ministarstva odbrane, koji su bili oficiri JNA ranije, te u ovom slucaju policije i zato se posebno u slucaju takvih ljudi, takvih lica, primenjuje takozvana preventivna represija.

A sa stanovista zakona ova takozvana preventivna represija je cista politika. To ne moze biti stvar sudova, policije, hapsenja, pisanja optuznica, izvodjenja pred sud i osudjivanje ljudi. Jer, kad se neko uhapsi mora da postoji osnovana sumnja da je pocinio konkretno krivicno delo koje je u zakonu opisano. Da bi neko bio optuzen i da bi mu se sudilo, istraga mora da da sasvim konkretne dokaze da je neko od tih osumnjicenih pocinio to krivicno delo koje mu se stavlja na teret. Da bi bio osudjen mora da se na sudu, na glavnom pretresu izvedu konkretni dokazi i utvrdi krivica sa stanovista opisa bica krivicnog dela u zakonu. Medjutim, i u prvom i u drugom slucaju, pre svega radi se o jednom verbalizmu a nikako o konkretnim radnjama koje se mogu dovesti u vezu sa opisom tih krivicnih dela u samom zakonu.

AIM - Pomenuli ste politiku. Ima komentara da se ovom akcijom hapsenja nastoje smiriti strasti srpskog zivlja na Kosovu, koji su zadnjih dana sve kriticniji prema drzavnoj politici Srbije na Kosovu. Setimo se nedavne peticije kosovskih srba koju su pripremili isti ljudi koji su bili najbucniji u zahtevima za rusenje autonomije Kosova. S njima ste se vi dosta bavili 80-tih godina kao tadasnji funkcioner. Koliko ima istine u ovim nagadjanjima?

VLASI - Verovatno ima i istine u tome, cim je to usledilo odmah posle peticije, te nove halabuke jednog broja Srba koji su po ovakvim radnjama bili istaknuti i pre 6-7 godina. Medjutim, ako dosadasnja politika Srbije prema Kosovu i prema Albancima nije donela neke rezultate zbog kojih bi Srbi bili zadovoljni, pa se oni opet bune kako su nezadovoljni, onda to jasno upucuje na zakljucak da se ide krivom politikom. Prema tome nakon ovoga Srbi bi mogli da budu jos nezadovoljniji. Kakvo je zadovolstvo srba na Kosovu postignuto rusenjem autonomije? Jedino zadovoljstvo za Srbe, ako je to uopste zadovoljstvo, jeste to sto su Albanci nezadovoljni i unesreceni. Ljudi i narodi koji zive zajedno u jednom prostoru, u jednoj teritoriji, ne bi trebalo osecati zadovoljstvo zbog nesrece i nezadovoljstva drugih. Ako ima pokusaja rezima i sluzbene politike da se na nesrecu drugih zadovolje Srbi na Kosovu, onda treba biti siguran da ce oni posle toga biti jos nezadovoljniji, jer ce stanje biti jos gore nego sto jeste.

AIM - Vi ste prosli nazovimo "zacareni troguao". Bili ste politicar, sedeli ste na optuzenickoj klupi a sada ste advokat, stalno u ulozi branioca. Albanci sa Kosova su i ranije osudjivani pod optuzbom da su radili na rusenju teritorijanog integriteta tada socialisticke Jugoslavije. Koliko je u to vreme sud bio nezavisan, odnosno, da li je i ako jeste koliko je tada politika bila upletena u te sudske procese?

VLASI - Tada, kod nas, kao i u svim socialistickim zemljama, sistem je bio postavljen tako da se formalno i u zakonu govorilo o nezavisnosti sudova. Ali, samom cinjenicom da su sudije u velikoj vecini bili clanovi SK, jedine i vodece partije koja je kreirala politiku i odnose u drustvu, ne moze se govoriti o pravnoj drzavi nego o partijskoj drzavi. Ali i danas se dogadjaju iste stvari, a formalno se kaze da su nastale promene, da je sudstvo nezavisno da su sudovi i svi oni koji ucestvuju u sudskom sistemu, dakle i tuzioci itd. stranacki neopredeljeni, i da nisu pripadnici pojedinih partija. Medutim kada se i danas dogadjaju takve stvari, to samo govori o tome da fakticki, ono sto stalno isticu i opozicija i demokratske snage u Srbiji, ovaj rezim nije pretrpeo nikakve promene u odnosu na onaj raniji, komunisticki.

AIM - Zavisno od drustveno politickih okolnosti, u odnosu na vremenski period, da li ima sustinskog kontinuiteta osudjivanja Albanaca na Kosovu u bivsoj Jugoslaviji i sada, i da li Vi, kao bivsi politicar imate osecaj krivice za tadasnja osudjivanja Albanaca.

VLASI - Ima i nema razlike. Razlika je u tome sto je ranije jedan broj ljudi krivicno proganjan ne samo zbog drugacijih ideoloskih pogleda nego i zbog nekih konkretnih radnji koje su bile u suprotnosti sa tadasnjim normama krivicnog zakonodavstva, npr. pripadanje raznim ilegalnim grupama koje su nazivane marksisticko lenjinistickim, koje se bile na pozicijama prostalinistickog sistema Envera Hodze itd. Tada je krivicno zakonodavstvo Jugoslavije, kao i u drugim socialistickim zemaljama, proganjalo i zbog takozvanog verbalnog delikta. Sada, takvih formulacija u krivicnom zakonodavstvu nema ali jednako se nastavlja proganjanje Albanaca. To znaci da se vodi ogoljena politika represije protiv Albanaca samo zato sto su Albanci. U tome je razlika u odnosu na ranije stanje, samo sto su posledice iste. Sto se drugog dela pitanja tice, ja imam cistu savest, utoliko pre sto se nikada ni u jednom konkretnom sudskom slucaju nisam petljao, niti u odnosu na pojedince niti u odnosu pojedinih grupa itd. Medjutim, svejedno, tadasnja politika je bila takva, i zakonske formulacije ako hocete drugacije jer ako je u krivicnom zakonodavstvu bilo krivicno delo i taj takozvani verbalni delikt, to vam jasno govori da tu ne mozemo govoriti o odgovornosti, o necistoj savesti pojedinaca nego o jednom sasvim drugacijem rezimu i jednoj politici koja je bila takva kakva je bila, ne samo na Kosovu i ne samo prema Albancima. To ste imali i u drugim republikama i svuda u Jugoslaviji, mada zbog konkretnih politickih prilika, u drugim sredinama manje izrazenu pojavu nego na Kosovu.

AIM - Osudjivanje Albanaca u bivsoj socialistickoj Jugoslaviji prema raznim analizama, imali su ideoloski ili nacionalni karakter. Po vasem misljenju da li su ti bivsi albanski osudjenici delovali na ideoloskom ili patritotskom planu?

VLASI - Tesko je povuci neku cvrstu razliku izmedju toga sta je bilo ideolosko a sta patriotsko - zavisi ko sta kako smatra. Ali, prema mojim saznanjima, sve tadasnje grupe i pojedinci koji su uhapseni i krivicno proganjani zbog tzv. politickog delikta, u najvecoj meri su svoju delatnost usmerili na ideoloskom planu. Na kraju krajeva to su i sami priznali i nisu krili da se radi o jasnom ideoloskom opredeljenju. Ta obojenost je bila ocigledna i kroz nazive grupa kojima su pripadali, kao sto su grupa "Marksista lenjinista Kosova", "Marksisticko-lenjinisticka partija Albanaca u Jugoslaviji", itd. A sada se nastoji da se to izbrise posto, sve sto je ideoloski, narocito sa tih pozicija, danas je jako nepopularno. Ne sporim nicija patriotska osecanja, ali je cinjenica da su konkretno ti ljudi dolazili u sukob sa tadasnjim zakonskim normama zbog konkretnog delovanja, pre svega sa ideoloskih politickih pozicija. Znate, sada, i oni i drugi tvrde za sebe da su demokratski opredeljeni. Nema sumnje, ljudi vremenom i u konkretnim uslovima menjaju svoje misljenje, svoje poglede, cak i radikalno. Ti ljudi danas tvrde za sebe da su demokrate da se zalazu za politicki pluralizam, itd. ali, samo istine radi, tada niko nije uhapsen niti osudjivan zbog svojih demokratskih pogleda i zalaganja za politicki pluralizam i demokratiju - iako je i to bilo u sukobu sa tadasnjim rezimom - nego su odgovarali zbog razloga koje sam naveo.

AIM - Nakon raspada Jugoslavije kakvog su karaktera po vama sudski procesi koji se danas odvijaju na Kosovu?

VLASI -Pre svega radi se o politici zastrasivanja Albanaca. U ovako stvorenom ambisu u medjunacionalnim odnosima glavno politicko sredstvo obracuna sa Albancima je represija, sudska represija. Cim nema politickih resenja, cim nema normalnih demokratskih resenja kojima bi se prevazislo tako tesko stvoreno stanje na Kosovu, rezim koristi represiju kao glavno sredstvo da bi ucutkalo Albance.

AIM - Politika, osudjenicka klupa pa sada i advokatura je ocito posebno iskustvo za Vas. U sadasnjim prilikama na Kosovu da li Vi i vase kolege branioci optuzenih Albanaca koji se terete za rusenje teritorijalnog integriteta Jugoslavije mozete profesionalno vrsiti svoj deo posla?

VLASI - U ovakvim okolnostima kakvi vladaju kod nas tesko je i za advokatsku profesiju. Mi zelimo, a to nam je i zadatak, da pre svega delujemo kao profesionalci, dakle sve da tretiramo sa stanovista zakona. Medjutim, kod politickih procesa, gaze se pravne norme a gazi se i pravna profesija. U takvim okolnostima je tesko obavljati ovakvu profesiju, ali nama kao braniocima i meni licno, najbitnije je da se u svemu dokaze istina. U ovim slucajevima, rekao sam, rezim polazi od konkretnih zakonskih formulacija dok se u sustini sudi verbalnom deliktu. Sudi se cinjenici da su Albanci nezadovoljni ovakvim stanjem, ovakvim rezimom, ovakvom politikom.To nezadovoltstvo Albanaca se kaznjava represijom.

AIM - Pomenuli smo malo pre vase hapsenje. Da li se desava da tokom vase advokatske prakse, kod vasih klijenata, u trenutku nadjete nekadasnjeg optuzenog Vlasija, odnosno sebe?

VLASI - Znate, svi konkretni slucajevi su naizgled po formi drugaciji ali u sustini ima mnogo zajednickih elemenata. Kao sto znate meni je bila napisana optuznica i optuzen sam za najteze krivicno delo za koje mi je pretila i smrtna kazna. Optuznica je bila napisana od segmenata mojih javnih politickih govora, razgovora sa prijateljima u raznim mestima i u raznim prilikama, izmedju ostalog i zato sto sam posetio rudare TREPCE dok su bili u strajku, iako je strajk i tada bio legalna delatnost. U osnovi, i sadasnji sudski procesi se svodi na teren pukog verbalizma i nema konkretnih radnji zbog kojih bi neko trebao da bude podvrgnut sudskoj odgovornosti.

AIM - Kako ocenjujete komentare albanske javnosti na Kosovu koja smatra da se svaki put kada se govori o mogucnosti eventualnog srpsko-albanskog dijaloga o resavanju kosovske krize, srpske vlasti na Kosovu "krenu" sa sudskim procesima protiv ovdasnjih Albanaca?

VLASI - To je jos jedan dokaz da se vlast zapravo boji dialoga za koji insistiraju i medjunarodni politicki faktori. Metoda ponistavanja sansi za bilo kakav dialog jeste pojacana represija. Cim se ona pojaca znaci da se umanjuju i one minimalne sanse za dialog. Zbog cega? Zbog toga sto ovaj rezim je ovakvo stanje na Kosovu nametnuo silom, nasilnim ukidanjem ondasnje ustavne autonomije 1990. god. i sada svaki dijalog podrazumeva da se makar nesto poboljsa stanje u korist Albanaca, makar nesto povrati od onoga sto je silom pogazeno. A vlast koja je stvorila jedno stanje upotrebom represije ne zeli pregovorima da to stanje promeni i da povrati nesto od onoga sto je silom pogazeno.

AIM - Kada je rec o dijalogu Vi ste bili jedan od pozvanih na okruglom stolu beogradskog lista BORBA. Kao i drugi pozvani Albanci ni Vi niste pristali da ucestvujete na tako organizovanom skupu. Koji je bio razlog i kako Vi vidite buduci eventualni dijalog?

VLASI - Primedbe na samu strukturu usesnika i na formulaciju teme u "Borbi" su jedna stvar. Mislim da se moglo uciniti nesto, organizator je mogao poboljsati uslove i da se to ipak realizuje. Ja sam i taj pokusaj "Borbe" video kao jedan napor da se zapocnu makar neki neformalni razgovori, razgovor ljudi dobre volje, neobaveznog karaktera, ne nesto kao sto su pregovori delegiranih predstavnika sa jasnim mandatom za pregovore. I takva vrsta neformalnih razgovora moze da predstavlje svojevrsni detant u albansko-srpskim odnosima, da prokrci makar minimalno puteve nekom buducem dialogu ovlascenih predstavnika jedne i druge strane za pregovore. Ja, dakako uvek se zalazem zato da do nekog dijaloga mora doci. Ovo stanje se mora prevazici pre svega dialogom i politickim sredstvima, jer znate, tu vazi jedno pravilo: posto politika uvek ima zadnju rec - kada vidimo sta se dogodilo u Bosni pa u Hrvatskoj - onda kazem, bolje razgovarati pre rata nego posla rata. Bolje razgovarati sada dok nije doslo do neceg mnogo tezeg nego da se desi nesto mnogo teze koje bi imalo stravicne posledice i za srpsku i za albansku stranu pa onda sesti za razgovore. Dakle bolje sada. Ne vidim, na zalost da su stvoreni makar elementarni preduslovi, ali mora se insistirati na dialogu i na razgovoru.

AIM - I sasvim na kraju, kao licnost koja je dugo bila u politici i koja jos uvek prati politicka kretanja, naveli ste dijalog kao jedan od puteva resavanja Kosovskog problema. Kako vi uopste vidite resavanje kosovskog problema?

VLASI - Pre svega mislim da u ovom slucaju i Medjunarodna zajednica, koja ce se nuzno jos dugo baviti problemima bivse Jugoslavije, pa znaci i problemima Kosova, morace u osnovi da ima politiku istih arsina. Ako se Jugoslavija raspala - a ona se nije raspala krivicom nas Albanaca - ako se drugima priznaju neka prava, ukljucujuci tu i demokratsko pravo na samoopredeljenje, putem slobodne izrazene volje naroda na jednoj teritoriji, onda se to pravo mora priznati i albancima. Mi ovde cinimo vecinski narod, zato mora da se priznaje Albancima jednako pravo kao i Srbima, npr. u Bosni ili u Hrvatskoj, kao sto je priznato pravo Hrvatima, Slovencima... Sada, iako svi rade na tome da ne bude celovite Bosne, ne osporava se pravo nijednom od konstituitivnih naroda Bosne i Hercegovine na samoopredeljenje. Jednom recju mora da se postuje volja naroda i mora se poci od politike jednakih arsina. Da li ce to da dovede do tog drzavnog osamostaljenja Kosova, do neke druge forme, do nekih sirih balkanskih povezivanja, to je stvar jedne razumne, pametne politike, to je pitanje koje ce morati da svakoga dovede u poziciju, da se i u slucaju kada se prave neki kompromisi, svako bude makar optimalno zadovoljan a ne neko maksimalno zadovoljan a neko potpuno nezadovoljan. Dakle nema tog resenja koje bi podrazumevalo da Srbi na primer ili Srbija maksimalno ostvari i zadovolji sve svoje zahteve a Albanci ni minimalno da ne ostvare svoju volju i svoje zahteve. Florin KLEMENDI