HEROJI ILI MUCENICI

size: Krajem decembra, na Kosovo je makedonska policija deportovala 18 poslanika, koji su medju ostalima pre nesto vise od cetiri godine proglasili tzv. Kacanicki Ustav. Kako se saznaje medju uhapsenima se nasao i predsedavajuci Skupstine u Kacaniku Iljaz Ramajlji i dva novinara dopisnika lista na albanskom jeziku "Rilindja" koji se stampa u Svajcarskoj, bedri Sadiku i Ramus Tahiri, koji je jedno vreme obavljao funkciju podpredsednika kosovske vlade u egzilu. Nakon saslusanja, Ramajljiju je dozvoljeno da emigrira u susednu Albaniju, Bedr Sadiku je deportovan u rodno Presevo, a poslednje informacije govore da se Ramus Tahiri jos uvek nalazi u glavnom gradu Makedonije. Sve u svemu, iako i makedonska i srpska strana pokusavaju da "operu ruke" od poslednje akcije, deportovani poslanici nisu imali nekih vecih primedaba oko tretmana kroz koji su prosli. Nakon informativnog razgovora, pusteni su kucama uz obavezu da se jave na poziv ovdasnje policije i da ne napustaju mesto boravka. Kosovski analiticari, iako zbunjeni ovom akcijom, za koju se ipak tvrdi da je dobro koordinirana, povezuju sa novim potezom predsednika Srbije Slobodana Milosevica, odnosno predloga o balkanskoj konfederaciji na relaciji Beograd - Skoplje - Atina.

Koordiniranom i dobro pripremljenom akcijom, krajem decembra, makedonska policija je uhapsila a zatim predala u ruke pripadnicima MUP - a Srbije za Kosovo jedan broj bivsih poslanika kosovskog parlamenta, koji su pre cetiri godine izglasali tzv. Kacanicki Ustav, a koji su se privremeno "sklonili" u Bivsoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji. Medju uhapsenima bio je i predsedavajuci pomenute Skupstine Iljaz Ramajlji i dvojica novinara-dopisnika dnevnog lista na albanskom jeziku "Rilindja", koji se stampa u Svajcarskoj, Bedri Sadiku i Ramus Tahiri,inace bivsi podpredsednik kosovske vlade u egzilu. Iako su protiv ovog cina, koji je na Kosovu ocenjen "bez presedana", reagovale sve politicke partije na Kosovu, lider kosovskih Albanaca dr.Ibrahim Rugova obrativsi se pismom predsedniku BJRM-a Kiru Gligorovu, kao i predsedenik njegove vlade u egzilu dr. Bujar Bukosi, sve je bilo uzalud. Vlada Makedonije je jednim Saopstenjem Ministarstva unutrasnjih poslova odbacila tvrdnje da se radi o nekakvim izrucenjima, vec je u pitanju rutinska kontrola inostranih gradjana u Makedoniji. Istoga dana medjutim, makedonske vlasti su izrucile srpskoj policiji 18 bivsih poslanika. Govorilo se doduse da je uhapseno vise od 30 poslanika, medju kojima i ministar za prosvete u Bukosijevoj vladi, Muhamet Bicaj, za kojeg se tvrdi da je uspeo da pobegne u Albaniji. Uznemirenost na Kosovu je dostigla vrhunac. Najcesca pitanja koja su se tih dana postavljala su: Sta ce se desiti s njima? Da li ce biti privedeni, prebijeni i ili ubijeni? Ponajvise je povecana uznemirenost zbog cinjenice da je novinare "Rilindje" uhapsila, kako oni tvrde, tajna vojna policija Makedonije. Dovoljna indikacija za sumnju da je ovo koordinirana akcija srpske i makedonske policije.

Medjutim, ipak, nije se nista desilo sto bi se moglo nazvati spektakularnim. Srpska policija je docekala poslanike na granici, povela ih na informativni razgovor, odredila je datume kada treba da se jave na razgovore, i naredila im da se ne udaljavaju od njihovih mesta boravka. Posle "informativnih razgovora" u odredjenim danima, policija je sve poslanike pustila kucama. Osim Ali Sahinija koji je bio fizicki maltretiran, ni jedan od ostalih nije imao primedbe na policijski postupak. S druge strane deportivani su uputili optuzbe na racun makedonske policije, tvrdeci da je ona bila isuvise gruba za vreme hapsenja i izrucenja. Srpska policija je izdala saopstenje za javnost, u kojem se podvlaci da je "izrucnje poslanika usledilo na insistiranje makedonske policije a ne zahtevom srpske strane", iako je da podsetimo, protiv svih poslanika kosovskog parlamenta, ovdasnja policija podigla poternice jos 1990 godine.

Zapravo, 2 Jula te godine albanski poslanici kosovske Skupstine su izglasali Ustavnu Deklaraciju prema kojoj bi Kosovo bilo ravnopravna jedinica jugoslovenske federacije ili konfederacije. Dva dana kasnije Skupstina Srbije je raspustila kosovsku Skupstinu, iako se to kosilo sa vazecim Ustavom, po kojem jedna federalna jedinica nije imala pravo da "suspenduje" drugu. Istu sudbinu su dozivele i druge naucne, kulturne, obrazovne, institucije, kao RTV Pristina, programi na albanskom jeziku i jedini albanski dnevni list RILINDJA. U to vreme i u Istocnoj Evropi duvali su neki drugi vetrovi. Zadnji "fosili" komunistickih diktatura bili su vec na samrti. Istovremeno kada su ovi poslanici izglasali Ustavnu Deklaraciju, u Tirani je poceo novi egzodus do tada nepoznat na prostorijama gde zive Albanci, dok su republike bivseg SSSR-a jedna za drugom proglasile nezavisnost. Odluka Skupstine Srbije da raspusti kosovski Parlament nije naterala poslanike da popuste, jer se vec desila velika metamorfoza. Ti poslanici koji su nasledili staru formaciju kosovskog Parlamenta, kojima su 1989.god. bile nametnute Ustavne promene, bili su izabrani za lojalni predstavnike i naslednike linije SKJ. I sta se desilo? Bas ovi "izabrani ljudi", tadasnjih vlasti su 7. Septembra 1990 godine u Kacaniku, proglasili svoj Ustav Republike Kosova. Odmah nakon toga svi poslanici su utociste nasli u susednim zemljama i zapadnoj Evropi. Kosovo se tada naslo u teskoj situaciji. Drzava proglasena na papiru, jednopartijskim Parlamentom u ekzilu. Neke politicke partije tek su zapocele svoje delovanje borbom protiv komunizma, koja je bila u modi u celoj Istocnoj Evropi. S druge strane jake policijske i vojne snage drzale su, (a jos uvek to cine) pod kontrolom celu situaciju. No ipak, godinu dana kasnije kosovska Skupstina raspisala je Referendum, na kojem su se kosovski Albanci trebali izjasniti da li su za Kosovo - nezavisnu drzavu. Cak 87% gradjana glasalo "je ZA". Na osnovu toga zapocela je aktivnost politickih subjekata na Kosovu. Formirana je Vlada koalicije, koja svoju delatnost i dan danas obavlja u ekzilu. Maja 1992. god., na Kosovu su odrzani Izbori, ali izabran je i Parlament, u novom sastavu, iako do danas nije konstituisan. Zato se bivsi poslanici i dalje smatrali legitimnim, zbog potreba politicke strategije Albanca, koja u nemogucnosti da konstituise novi Parlament, morala je da svoje delovanje osloni na zakonodavnom organu.

Medjutim, stari parlamentarci ostali su ni tamo ni ovamo. Odvojeni od porodica, nezaposleni, finansirani iz Fonda vlade u ekzilu, oni su ziveli s osecajem da su zavrsili svoju misiju i nadom da ce se jednog dana vratiti u svoju zemlji, sto da ne i kao heroji. No, razasuti po svetu, oni skoro da su ostali zaboravljeni, dok se nije desilo ono sto se desilo. Krajem decembra ovi poslanici su se nasli u centru paznje. Akcija koju je sprovela makedonska policija uz blagoslov tamosnjih vlasti, zaprepastila je i najbolje analiticare na Kosovu, mada i oni pokusavaju da slede (a)logicni tok dogadjaja. Odmah posle proglasenja Kacanickog ustava, na Kosovo se vratio poslanik Adem Mikulovci kao i jedini novinar koji je pratio rad Skupstine, Zenun Celjaj. Obojica su se nasla pred Sudom a kasnije oslobodjeni. Tri godine kasnije u Pristinu se vratio i Jusuf Zejnulahu, bivsi predsednik Izvrsnog veca Kosova, protiv koga je isto tako bila podiguta poternica. Ali on, ne samo sto nije bio uhapsen vec je imenovan za direktora filijale jedne beogradske banke u Pristini. Dakle, ipak po malo ovdasnje dobre poznavaoce kosovskih prilika zbunjuje ovakvo ponasanje policijskih vlasti, koje su po svedocenjima deportovanih poslanika bile korektne. Da li je ovo stvarno popustanje ili pokusaj da se bas u vreme kada je OUN donela Rezoluciju o ljudskim pravima i slobodama za Kosovo, dobiju politicki poeni. Ima i takvih koji tvrde da je ovo pokusaj omalovazavanja i ignorisanja donetih odluka od strane poslanika, koje je Srbija i onako proglasila nelegitimnim, kao i misljenja da je proterivanje ovih poslanika iz BJRM odgovor tamosnijih vlasti na podrsku koju su Albanci sa Kosova dali osnivanju Univerziteta u Tetovu, odnosno na tvrdnje da su navodno "ovi poslanici odigrali kljucnu ulogu u osnivanju Univerziteta u Tetovu".

No, medju analiticarima se ovo cini malo verovatnim, zastupajuci tezu da je ovo moglo sluziti samo kao povod, jer su ovi poslanici zapravo bili politicki "taoci", i da se njihovo proterivanje desilo bas u vreme kada je srpski predsednik Slobodan Milosevic ponovo pokrenuo pitanje stvaranje konfederacije na osovini Beograd - Skoplje - Atina, obrazlazuci da uopste nije slucajnost da se istovremeno oseca popustanje tenzije izmedju Makedonije i Grcke. Bilo kako bilo jedan deo bivsih poslanika je sada na Kosovu. Njihov povratak je pokrenulo novo pitanje - sta su zapravo oni? Heroji ili mucenici?!

Besim ABAZI AIM Pristina