VLAST OD BOGA

Ljudska prava - stanje i perspektive

AIM, Beograd, decembar

Sabana Muzafera pozivaju na "informativni razgovor" u OUP Novi Beograd u vecernjim casovima. Na vratima njegovog stana pojavljuju se uniformisani policajci, sa namerom da izvrse pretres, bez naloga. U vise navrata vojna policija, pod punom ratnom opremom, trazi ga u stanu i preti mu delozacijom. Ipak, Saban nije ni svercer, ni narko - diler, ni opasni obavestajac - drzavni neprijatelj. On lepo peva i svira gitaru. Tako je, bar nekada mislila JNA, pa je u njenom orkestru od 1962. do 1985. godine svirao i pevao, i zasluzio stan koji je 1992. godine i otkupio. Ali, Vosjka je odlucila da Muzaferu vise stan ne pripada (da li zbog prezimena?). Iako nije pokrenula sudski spor kojim bi utvrdjivala da on nije vlasnik, po recima njegovog advokata Rajka Danilovica, stan je dodelila drugome. A policija, koja po zakonu u imovinsko pravne odnose uopste ne moze da se mesa, "usluzno" zastrasuje i pritiska Muzafera, ne bi li on sam negde odselio.

STO BRANITE SIPTARE?

Sef smene u OUP Novi Beograd, izvesni Kecman, advokatu Danilovicu prvo je rekao da je u pitanju greska, jer se policija ne moze mesati u resor koji nije njen, a potom je nazvao telefonom Muzaferov stan i zapretio da ce nasilno iseliti porodicu. U ponovnom razgovoru sa Danilovicem ljutito je upitao: "Sto branite Siptare?"

Da li je Muzafer bas Albanac, ili nesto drugo, za vlasnicko pravo nema vaznosti. Ipak, Vojska Jugoslavije, koristeci ratnu psihozu u zemlji, dosla je na slican nacin u posed brojnih stanova. Po saznanjima advokata Danilovica, koji je, inace, podneo krivicne prijave protiv policajaca u OUP Novi Beograd, u proteklom periodu je tako, na prepad, oduzeto 2.000 stanova. Ljudi sa nesrpskim prezimenima, u jeku nacionalisticke propagande, sklanjali su se, uplaseni, na mesec ili dva. Kada su se vratili, njihovi stanovi su vec imali nove vlasnike.

Muzafer uopste nije "slucaj," niti vest za novine, u trenutku kad obicno "pravo" na elektricnu struju, na kraju XX veka, biva pogazeno, kada umesto prava na informisanje gradjanin dobija govor mrznje, a zakonom zagarantovano pravo na sindikalno organizovanje, istovremeno znaci i suspenziju onih koji se na to drznu. Pravo na zivot od sopstvenog rada vise se ne podrazumeva. O zgazenim, malim ljudima, vise se ne pise (i pisci su zgazeni?), opozicija taj problem dozivljava kao periferan, vecina gradjana uopste ne zna kada mu se prava krse, sudstvo je podlozno pritiscima i izlozeno ponizavajucem siromastvu.

Sta je sa mirovnjacima, borcima za ljudska prava, onima koji su nosili "crni flor" kroz Beograd, palili svece, protestovali zbog Sarajeva? Sta rade u Centru za antiratnu akciju, Helsinskom odboru, Demacijevom odboru za ljudska prava iz Pristine?

Po opstoj proceni, alternativne organizacije su savladane beznadjem, medjusobno podeljene, nose breme neuspeha, intelektualne samodovoljnosti i surevnjivosti, ponekad su medjusobno zavadjene.

Sve do trenutka kada je vlast na ulicama Beograda pohapsila demonstrante i na ocigled cele javnosti prebila, pa uhapsila, Vuka i Danicu Draskovic, gradjani su pokazivali prkos i davali zivotnu energiju alternativnim, nevladinim organizacijama, iako su vec bile obelezene kao "strani placenici". Onda je narod shvatio da demonstracije nece dovesti do promena, uvazio "pravo jaceg", osecaj uzaludnosti je sve preplavio. Po recima predsednice Centra za antiratne akcije Milice Lucic Cavic, prestali su protesti, a samim tim i povodi za susrete i zajednicke aktivnosti alternativaca. Grupe su pocele da se cepaju, zazivela su razlicita misljenja o metodima rada, pojavila se i borba za prevlast, mada se radilo na slicnim projektima.

Zelja da se beznadje prevlada bila je impuls za susret u Beogradu svih koji se bave ljudskim pravima, u organizaciji Gradjanskog saveza Srbije i Reformske stranke Vojvodine. Druga sesija u Novom Sadu zakazana za januar, trebalo bi da kompletira sliku o idejama i projektima o ljudskim pravima uoci i tokom rata, ko se sve nakon izbijanja rata bavio zastitom ljudskih prava, koje je nove probleme doneo rat ( i kako ih resavati dok traje), kako se prema tom problemu odnose mediji...

Velikom intelektualnom jadikovkom - tako bi se mogla nazvati beogradska sesija.

"Stanje je kao u Africi pre dvadeset godina", tvrdio je profesor Vojin Dimitrijevic. "Kolektivna prava su izgovor za diktatore koji ih predstavljaju. I naopaka je misao usvojena da nema slobodnih ljudi, ako zajednica nije slobodna. Ponekad i moji studenti pruzaju otpor razgovoru. Smatra se da je srpski narod u uzasnoj opasnosti, sve je onda dozvoljeno, a ljudi koji strce su izdajnici. Cesto drzava nije glavni protivnik. Grupe se cepaju na grupice, izolovane i sklone spletkarenju, a novih ljudi nema. Arci se energija. Izgubice se kredibilitet, kad se komotni intelektualci sastaju dva puta mesecno i daju izjave."

"PERIMO PARE, A NE MOZAK"

Desimir Tosic, koji je jos u emigraciji u Francuskoj, pre 46 godina, napisao knjigu o ljudskim pravima, sada moze samo da konstatuje, kao predsednik Odbora za ljudska prava Savezne skupstine (dva puta se Odbor sastao u ovoj godini) da zlo ne lezi iskljucivo u rezimu. Postoji represivna svest kod gradjana, koji daju sebi prava, a drugima ne, Srbima da, a Muslimanima - ne.

• Djavolska je to problematika, duboka poremecenost postoji cak i kod dece. Vlast je ovde od Boga, ljudi tako osecaju. Gradjanin smatra da je zakon za njega, a ne za vlast, to je ostavio sistem koji je trajao 45 godina i to se ne moze lako "oboriti", kako se mislilo. Jos nije zazivelo saznanje da ljudi imaju ista prava, iako su razliciti. I autoritarna disciplina unutar opozicionih stranaka recito govori o neshvatanju tog principa. Kod gradjana nema otpora. Kad bi postojala svest o sopstvenom dostojanstvu, vlasti bi morale da reaguju. Kako ce sve to da se zavrsi, ne znam - vajkao se Desimir Tosic.

Cemu onda da se nada Behlul Nasufi, koji je dosao na skup delegiran ispred Albanaca iz Bujanovca, Preseva i Medvedje, takodje gradjana Srbije? Od 1982. godine, nije stampan nijedan novi udzbenik, a dotadasnji, koji su stizali iz Pristine, su zabranjeni. Deca ni bukvar nemaju, pa za Behlula mora da je u domen ciste metafizike spadao predlog nekih od ucesnika skupa da se, u ime edukacije, u skole Srbije posalju knjige na ovu temu, pa da ucitelji o tome obaveste decu. Uostalom, tamo odakle on dolazi, na "informativni razgovor" u SDB se pozivaju ljudi koji su aktivni u stranci koja ima svog poslanika u Parlamentu Srbije, u inspekcijskim organima je nemoguce da se zaposli Albanac, ljudima se oduzimaju putne isprave.

Za gradjanski pristanak na nesigurnost i tiraniju zasluzan je, nema sumnje i visegodisnji propagandni "brain washing", mada dr Zarko Korac smatra da ova "metoda" pre dovodi do trenutnog ludila - egzistencijalne adaptacije. Orvelovski set mrznje doveo je do toga da smo svi izmenjeni, tvrdi Korac. Ne prepoznajemo vise argumentovan govor tolerantnih i normalnih, kao da je rec o stanom jeziku. Sve razumno, izgleda nam mlako.

Neko je tako, duhovito, smislio slogan: Perimo pare, a ne mozak.

Bilo bi neobicno da su posledice drugacije, zakljucila je grupa istrazivaca iz Veca za ljudska prava u Beogradu. Oni su tokom sest meseci 1993. godine, analizirali "Vecernje novosti", najtirazniji list u zemlji. Evo sta su ustanovili: Srpski narod je prikazan kao homogena i uvek pozitivna celina, drugi su redovno optuzivani za genocidniost. Satanizovane su sve medjunarodne organizacije, zemlje i njeni predstavnici ciji istupi nisu bili u skladu sa trenutnim ocekivanjem vlasti i dirigovanog javnog mnenja.

Za UN se pisalo: "Umesto golubova mira salju orlove rata". Snage UNPROFOR-a su bile "Mirovnjaci koji su doveli okupatore", Amerikanci

• Ameri koji "huskaju na Kosovu", "KEBS - neprijatelj". Ksenofobija je osnovna uredjivacka politika : "Pan Mazovjecki postavlja kukavicja jaja", "Novi svetski poredak sprema rezervate za Srbe", "Nato pokriva ustase", "Bugarska humanitarna pomoc Srbima opasna po zdravlje", NATO cuti - Muslimani lete". Lord Oven je bio "ratoborni lord" i "kurir ucene", a "unproforci" - "spijuni u plavom".

• Posle mirovnjackog zaokreta u politici Srbije i Jugoslavije - kaze Biljana Kovacevic Vuco, aktivista Centra za anti-ratnu akciju - nastale su bitne promene u medijima pod patronatom drzave u pogledu govora mrznje. Sada dominira optimisticki ton, prozet ljubavlju i naklonoscu prema blizim i daljim susedima. Od starih navika ipak je ostalo to da se Muslimani pisu malim slovom, Bosna i Hercegovina naziva se takozvanom republikom (za razliku od Republike Srpske i Republike Srpske Krajine), Albanci su Siptari, a Kosovo - Kosmet. Sada postoji druga vrsta krsenja prava na informisanost, jer su do te mere zanemarene informacije o ratu u Bosni, da ispada da rata vise i nema.

Gordana Igric