DA LI JE KOSOVO U EVROPI

size: Sta je obelezilo Kosovo u 1994.godini!? Po svim anketama vodjenim na Kosovu najuticajnija licnost politickog zivota kosovskih Albanaca bio je Ibrahim Rugova, a najcenjenija partija Demokratski savez Kosova. I dalje su se ova partija i njen predsednik zalagali za mirno resavanje kosovskog problema. Brojne svetske diplomate mogle su se uveriti da postoji cvrsta volja skoro dvomilionskog albanskog stanovnistva da se ne ponovi Bosna. Obecavali su da ce i oni dati svoj udeo u tome. Kao prvi korak za pravedno resenje kosovskog pitanja od medjunarodnih subjekata trazen je Civilni protektorat. Svi se slazu da Kosovo mora da dobije drugaciji status, samo je pitanje kakav: autonomni, veci stepen autonomije ili nesto trece. Sve u svemu jasno je da ce nakon razresenja bosanske krize Kosovo biti kotirano visoko na dnevnom redu medjunarodnih subjekata. Ovo je bila vrlo teska godina i za srpski narod. S jedne strane strah da su zaboravljeni od svojih sunarodnika u Beogradu, s druge strane nespremnost da se suoce sa cinjenicom da ce morati da zive sa svojim sugradjanima Albancima i trece sa lokalnim vlastima, koje su sami birali. Najvise su tokom godine bili angazovane sudije i lekari. Prvi, gotovo da nisu izlazili iz sudnica, gde su se menjala samo lica s druge strane stola, po pravilu Albanci, a drugi pored svih problema i teskoca, morali su da se snadju za lekove ili vakcine. Praskovi za vaske i sugu su postali svakodnevica. Sedam slucajeva SIDE u toku 1994.godine, i svi politicki i zivotni problemi postavljaju dilemu: Da li je Kosovo u Evropi?

I u toku 1994. god., najangazovanija licnost polickog zivota Kosova je vodja ovdasnjih Albanaca dr. Ibrahim Rugova, a od politickih partija Demokratski savez Kosova. Njihova aktivnost je animirala i politicku angazovanost drugih albanskih subjekata, bilo podrskom ili kritikama.

Tokom protekle godine, izgleda da su i kosovski Srbi poceli vise da se bave politikom, pogotovo nakon indicija da pitanje Kosova nece ostati reseno po njihovim nekadasnjim zahtevima - ukidanjem autonomnog statusa Kosova.

S druge strane aktivnost dr. Ibrahima Rugove i politickih partija na Kosovu, nastavili su aktivnost na ozivotvorenju nezavisnosti Republike Kosova. Odnosno, glavni zahtev i orijentacija dr. Rugove je bio civilni medjunarodni protektorat nad Kosovom, kao jedan od sustinskih preduslova za mirno resavanja kosovskog pitanja. U cilju ostvarivanja ovog zahteva, dr. Rugova je u proteklih 12 meseci realizovao nekoliko turneja po zapadnoevropskim zemljama i SAD, ali se nista manje nije angazovao na planu unutrasnjeg organizovanja Albanaca, cak sta vise sto je i na ovdasnjij politickoj sceni bilo nesporazuma unutar albanskih politickih subjekata.

Jedan od najvaznijih politickih dogadjaja svakako se smatra dugoockivana Druga izborna Skupstina DSK, odrzana sredinom godine u Pristini. Uprkos ocekivanjima da ce se na toj Skupstini otvoriti i problemi, sve je proslo bez diskusije. Ocenjeno je da je rad ove partije bio uspesan, izabran je novi Glavni odbor, za predsednika partije, aklamacijom, sa cetvorogodisnjim mandatom, ponovo izabran dr. Ibrahim Rugova, a da je ova izborna Skupstina - "Skupstina jedinstva, konsolidovanja i stabilnosti DSK, koja, kao vodeci tocak politickog albanskog delovanja ima posebnu vaznost na politickoj sceni Albanaca na Kosovu".

Sve to medjutim nije glatko proslo. Samo nekoliko dana kasnije nespomenuti problemi su izbili gotovo na prvim stranicama nekih listova na albanskom jeziku. Pocetkom avgusta, u intervjuima politickim nedeljnicima ZERI i KOHA, tadasnji potpredsednik DSK, Anton Koljaj i rukovodilac predstavnistva Kosova u Tirani, Skender Zogaj, potvrdili su price da ima nesporazuma u pomenutom Predstavnistvu. Koljaj je tvrdio da ga je na mesto predstavnika Kosova u Tirani imenovao predsednik Ibrahim Rugova, dok je Zogaj izjavio kako ga je Koljaj maltene izvrsio puc, i pored naredbe predsednika kosovske vlade u egzilu Bujara Bukosija, te da ce on i dalje nastaviti da radi svoj posao. Ovaj slucaj je najcesce komentarisan kao "nesporazum i raskol izmedju DSK i Vlade Republike Kosovo, odnosno Predsednika Republike Kosova Ibrahima Rugove i predsednika njegove vlade u Bujara Bukosija". Medjutim, Rugova je takve glasine demantovao. Tek ovih dana politicki nedeljnik na albanskom jeziku "Koha" obelodanjuje da je "na izvesno vreme predstavnistvo Kosova u Tirani zatvoreno".

Jos jedan dogadjaj u najvecoj partiji Albanaca na Kosovu je skrenuo paznju kosovske javnosti. Dva meseca posle konstituisanja novi Glavni odbor DSK, izabrao je i novo predsednistvo. Nezadovojan novom strukturom predsednistva, vec sutradan, kako ga mnogi nazivaju, glavni stub ove partije, potpredsednik Fehmi Agani je dao ostavku, a zatim su usledile i ostavke clanova predsednistva Edite Tahiri i Endjela Berise (ovog poslednjeg iz licnih razloga). Iako su ovdasnji analiticari to povezivali sa njihovim nezadovoljstvom zbog toga sto je u novom predsednistvu izabran veliki broj bivsih politickih zatvorenika, Agani je podvukao da je osnovni razlog ovakvog koraka "nedostatak kvaliteta politickih sposobnosti novoizabranih clanova predsednistva". Lopta je i ovoga puta bila spustena. Na zahtev aktuelnog predsednika Rugove, sastav predsednistva je prosiren, Agani i Edita Tahiri su povukli ostavke a Rugova je izjavio da DSK nije ideoloska partija, kako su neki mislili zbog angazovanja bivsih politickih zatvorenika, nego je to gradjanska partija sa demokratskom orijentacijom.

Druge politicke partije na Kosovu, koje okupljaju Albance, uglavnom su se bavile kritikama na racun DSK i indirektno na racun predsednika Rugove. Bilo je kritika narocito od strane Seljacke i Parlamentarne partije Kosova, koje su zahtevale institucionalizaciju zivota Albanaca na Kosovu, bilo je i ocena da albanski pokret na Kosovu, vec nekoliko godina ima krizu identiteta, a nisu bili tihi ni glasovi koji su trazili ozivotvorenje drzavnih atributa Kosova, sto bi se, smatra dobar broj njih moglo postici pre svega konstituisanjem kosovskog Parlamenta. I dalje su najveci kriticari rada DSK i predsednika Rugove bili dugogodisnji politicki zatvorenik Adem Demaci i akademik Rexhep Cosja. Prema Demaciju, DSK nema organizovanu politiku te bi se zato trebale obaviti promene koje bi na videlo izvukle dinamicnije ljude, koji su u stanju da donose odluke i prime odgovornost. S druge strane akademik Rexhep Cosja smatra da bi u ovom trenutku, promena stanja ojacala albanske politicke partije sto bi imalo veliki znacaj za promenu odnosa i prema inostranom faktoru, jer smatra on, Albanci bi i sami mogli da ucine vise.

I na medjunarodnoj sceni dr.Ibrahim Rugova je bila prva licnost Kosova. U februaru je, u Vasington pozvan na Medjunarodnu jutarnju molitvu za mir,kojoj je prisustvovala i nobelistkinja Majka Tereza. Tom prilikom Rugova se, na kratko, susreo sa americkim predsednikom Klintonom a u duzem razgovaru se zadrzao sa potpredsednikom Al Gorom. Dok su ove susrete Rugove njegovi sunarodnici ocenili kao znacajan korak na putu ka brzem resavanju kosovskog pitanja, srpska strana je pokusala da nadje pozadinu poziva Rugovi, pripadniku muslimanske veroispovest na hriscansku cermoniju, na kojoj je pozvana i Albanka, dobitnik Nobelove nagrade za mir, katolikinja Majka Tereza.

Ipak je na ovim prostorima najpozitivnije ocenjena poslednja turneja predstavnika kosovskih Albanaca, po zapadnoevropskim zamljama i SAD, krajem godine. Svi susreti su ocenjeni kao ozbiljniji pocetak razmatranja kosovskog pitanja u okviru globalnog resenja problema u bivsoj Jugoslaviji. U tom smislu potvrda ovoj konstataciji data je u njegovom susretu sa kopredsednicima Zenevske konferencije o bivsoj Jugoslaviji Ovenom i Stoltenbergom, kojim je i sam Rugova bio zadovoljan, iako detaljnijih informacija nije bilo. Medjutim, politicki nedeljnik KOHA je obelodanio da je u pomenutom razgovoru lord Oven je preneo Rugovi spremnost Milosevica da se sastanu, ali uz uslov da to bude u cetiri oka i negde blizu Beograda. Rugova je, tvrdi izvor ponavio stav da se razgovori mogu odrzati samo na ravnopravnoj osnovi, uz prisustvo i posredovanje trece strane. Iako je ovo iziritiralo i srpsku i albansku javnost, ovaj Milosevicev predlog jos uvek niko nije demantovao.

U Vasingtonu , Rugova je takodje docekan na najvisem nivou i nije beznacajno sto su mu visoki americki autoriteti, medju kojima i zamenik Drzavnog sekretara Talbot, obecali da se nece dozvoliti prosirenje otvorenih konflikta na Kosovu.

Susret sa ministrom inostranih poslova Nemacke i predsedavajucim ministarskog Saveta EU Klausom Kinkelom doneo je novu potvrdu da medjunarodna zajednica i te kako razmislja o Kosovu. Kinkel je tom prilikom podvukao da se Kosovo ne moze zaboraviti zbog tragedije u Bosni, a u izjavi za javnost dodao da postoji naredba ministarskog Saveta EU Politickom komitetu da se hitno posveti "intenzivnom studiranju kosovskog problema". I samo usvajanje Rezolucije o Kosovu decembra meseca u Generalnoj Skupstini OUN-a kao da potvrdjuje da se pitanje Kosova vec nalazi ispred vrata uticajnih medjunarodnih politicka institucija.

Sve u svemu ipak je glavna poruka svih bila da se mora uspostaviti srpsko-albanski dialog. To je barem jednom u mesec dana tokom prosle godine bila i centralna tema. Ibrahim Rugova se vise puta izjasnio za dijalog, ali neuslovljen, ravnopravan i uz prisustvo medjunarodnog faktora. Srpska strana smatra da je problem Kosova unutrasnje pitanje Srbije, a kosovski Srbi da nema potrebe za bilo kakvim dialogom sa Albancima, jer je po njima, pitanje Kosova reseno.

Propao je i pokusaj redakcije beogradske "BORBE", koja je planirala da pocetkom novembra u Pristini organizuje Okrugli sto predstavnika srpske politicke scene i nekim albanskim intelektualcima Kosova, na temu "Kosovo i Metohija sutra". Pozvani Albanci su odbili da ucestvuju, u prvom redu zbog provokativnog naziva teme, nekonsultovanja oko predlozene teme i sastava eventualnih ucesnika. Tu se stalo i zbog otvorenog nezadovoljsta ovdasnjih Srba prema aktuelnim beogradskim vlastima. Usledila je Peticija Sprskog pokreta Otpora, gde se opet nasla stara garnitura poznata iz 80 - tih godina, koja je tzv. "jogurt revolucijom" ili kako su je kasnije nazvali "antibirokratskom" trasirala put za ukidanje autonomije Kosova. Ovoga puta, od aktuelnih vlasti je zatrazeno da pojacaju svoj aparat kako bi se onemogucilo funkcionisanje paralelnih najosnovnijih institucija kosovskih Albanaca. U suprotnom doslo bi ponovo do "dogadjanja naroda".

Kao garant da ova drzava ipak nesto radi, svakako potvrdjuju i obecanja komesara Visokog komesarijata za izbeglice Srbije, Bratislave Morine, da ce se u najkracem roku, bas u centru Kosova Polja izgraditi novo naselje za povratak Srba i Crnogoraca. I ne samo tu. Najavila je izgradnju stambenih objekata na Kosovu za 100 hiljada srpskih izbeglica iz Hrvatske i Bosne, u prvom redu u opstinama iz kojih , se po njoj, iselilo najvise Srba, a da ce u te svrhe srpska vlada kao i domaci i inostrani donatori obezbediti finansije. Svi oni ce biti u obavezi da potpisu Ugovor, po kojem ce morati na Kosovu ostati najmanje 30 godina i kojim im se uskracuje pravo na otudjivanje svojine koja ce im biti dodeljena.

Dobri poznavaoci kosovskih prilika ne iskljucuju mogucnost da ovo postane krupan politicki problem. Izgradnja i plan za smestaj tolikog broja izbeglica, ovde se ocenjuje novom kolonizacijom i menjanje etnicke strukture Kosova. Ovdasnji demografi podsecaju da je koncentracija stanovnistva na ovim prostorima najveca u Evropi, cak 197,3 stanovnika na kvadratnom kilometru.

No, osim politickih ovdasnje Srbe i Crnogorce muce i medjusobni problemi. Oni su u kontinuitetu izrazavali svoja nezadovoljstva prema prinudnim organima drustvenih preduzeca. U nekoliko desetina radnih organizacija je bilo strajkova, za koje je vodja srpskih nezavisnih sindikata Kosova, Momir Popovic konstatovao da su glavni razlozi malverzacije prinudnih organa, kao posledica neprincipijelne kadrovske politike, nepravilnosti oko transformacije svojine, nepravilnosti odnosa izmedju preduzeca ...

1994.godina, bice zapamcena i po strajku radnika kosovskomitrovicke TREPCE, po drugi put u poslednjem najduzem mesecu u godini. Postavljen je uslov. Ili ce aktuelno rukovodstvo odgovoriti njihovim zahtevima o isplatama licnih dohodaka i regresa ili ce svi napustiti ovaj nekad najpoznatiji gigant u Evropi.

I dok srpski radnici zaboravljaju da svoja radnicka prava mogu da ostvare i na sudu, ipak proteklu godinu sa "pozitivnim bilansom" zavrsile su kosovske sudije. Za devet meseci je osudjeno 60 Albanaca na zatvorske kazne u trajanju od ukupno 238 godina, a po izvestaju Odbora za zastitu ljudskih prava i sloboda ubijeno je 10 lica albanske nacionalnosti. Uhapseno je dve hiljade 464, a protiv blizu 200 Albanaca, bivsih radnika SUP-a Kosova, vodi se istrazni postupak, pod optuzbom da su formirali paralelno "Ministarstvo unutrasnjih poslova".

Istraznih postupaka kao da nije bilo samo prema raznim virusnim oboljenjima. Kosovo 1994.godine bilo je u znaku kontinuiranih epidemija. U nekim kosovskim opstinama vise od 50 odsto skolske dece se suocilo sa vaskama, koje vise ne pamti savremeni svet. Suga je prisutna kod 12 do 25 odsto populacije. Prisutne su bile i male boginje, TBC, hepatit, abdominalni tifus meningitis itd. Pojavila se i SIDA. Do sada je zabelezeno 5, a pre neki dan jos dva nova slucaja.

Zdravstveni eksperti su takodje ustanovili jednu veoma interesantu i istovremeno tuznu cinjenicu: antropometrijska merenja dece na Kosovu su pokazala da ona, starosti od 14-15 godina imaju uzrast i uhranjenosti dece u Evropi doba od 7-8 godina.

Da li ove paralele oslikavaju i druge razlike na relaciji Kosovo - Evropa!? Da li je uopste i Kosovo negde u Evropi!?

Florin Kelmendi AIM Pristina