MRAK SVE GUSCI
Informativni rat se privodi kraju
AIM, 29. decembar Srbija je uoci vikenda 23. decembra, camila u mraku i radovala se utakmici Brazil - Jugoslavija. Bas tog dana su vlasti SRJ odlucile da izvedu puc u "Borbi", i tako odnesu pobedu u visemesecnom politicko - sudskom sporu. U "Borbi" su tada saznali da je Vlada imenovala novog direktora i glavnog i odgovornog urednika, Dragutina Brcina, saveznog sekretara za informisanje, koji je karijeru otpoceo kao srtrucni i politicki saradnik, prvo u omladini, potom u Centralnom komitetu SK, pa u uzem rukovodstvu SPS-a. Bio je pomocnik republickog ministra za informisanje, Milivoja Pavlovica, sto je njegovo jedino novinarsko iskustvo. Pojavio se u "Borbi" u pratnji Teodora Andjelica, bivseg urednika NIN- a i lista "SPS epoha".
"Borba" nije ni postojala
"Borba" vec dugo bije bitku sa Milosevicevim rezimom, a novinsku hartiju placa 50 odsto vise od provladinih listova. Sledeci vlasnicku transformaciju, kao deonicarsko drustvo "Borba" se 1991. godine prijavila Privrednom sudu u Beogradu, koji joj je poslao na overenu potvrdu da je novo d.d. drustvo osnovano. Privredni sud je imao obavezu da tu odluku objavi u "Sluzbenom glasniku", ali to nije uradio. Predstavnici drzave su tri godine, kao vlasnici dela deonica ucestvovali u radu svih organa, preuzeli akcije (papire) koji im pripadaju, a onda se "dosetili" da nije registracija publikovana, sto po njima znaci da lista nema. Tako su tuzili "Borbu". Iako se u normalnoj zemlji posedovanje akcija smatra neprikosnovenim pravom, Visi privredni sud je 19. decembra "aminovao" odluku po kojoj "Borbe" u protekle tri godine, nije ni bilo, sve se vraca u predjasnje stanje, drzavi. Opet na scenu treba da dodje Radnicki savet, Zbor radnika...
Teren je, nema sumnje, pripremio "Telegraf" ciji je urednik Slavko Curuvija ljutito napustio "Borbu", pa je u novom listu osvetnicki optuzio druge vlasnike deonica i bivse direktore, da su "Borbu" dobili dzabe i samo je opljackali.
"Borbini" urednici i novinari ( od 180, samo je cetvoro prislo novom rukovodstvu) nisu prihvatili "komesarsko" preuzimanje lista. Redakcija je odlucila da dezura, normalno radi, ne napusta prostorije. Tog 23. decembra sef smene u Stampariji "Borbe" odbija, po telefonskom nalogu Brcina, da stampa beogradsko izdanje sa novim informacijama o "Borbi". Urednici i vlasnici lista "Metro" priskacu u pomoc - od tada izlaze dve "Borbe". Vanredna izdanja stare "Borbe" prodaju kolporteri, prijatelji "Borbe", na punktovima u gradu. Drzavnu "Borbu" priprema manje
- vise nepoznat sastav, prodaje se na kioscima, kao izdanak partijskog novinarstva i "Tanjugov bilten". Jedini zaposlen u toj "Borbi," po recima Teodora Andjelica, je Dragutin Brcin, pa to moze znaciti da se svi novinari smatraju otpustenima. Ssta bi se jos moglo desiti, pitali su se novinari "Borbe".
Drzava je pruzila odgovor na ovo pitanje u liku stecajnog upravnika koji ce popisati imovinu i uci u proces likvidacije "Borbe". U trenutku pisanja ovog teksta, on se pojavio u "Borbi", srusio nadu novinarke Zorice Banjac, koja je jutros, kako nam je rekla, bila veci optimista nego juce. Urednik Velimir Ilic, uprkos dolasku stecajnog upravnika, procenjuje da ce "Borba" i dalje izlaziti,ljudi rade kao da se nista ne desava - stecajni upravnik ne moze da zakljuca sve. Tako ne misli iskusni novinar, Slava Djukic, koji procenjuje da je atak na list - ludost i sramota, ali se boji da najgore stvari tek dolaze.
Studio B, B-92, agencije Fonet, Beta i Tiker su jedini domaci mediji koji obavestavaju o dogadjajima. "Borbi" podrsku daju Helsinski odbor za Srbiju, Vece za ljudska prava, sindikat "Nezavisnost",protesti iz inostranstva zatrpavaju vladu Srbije i SRJ. Nezavisno udruzenje novinara Srbije organizovalo je vanrednu skupstinu, Beogradski krug skroman protest, a na inicijativu Demokratske stranke, odrzan je protest na platou ispred "Borbe" protiv informativnog mraka i protiv restrikcija struje. Prisustvovalo je nekoliko hiljada ljudi sa upaljenim svecama.
Bitka za NIN dobijena, rat neizvesan
Vlasti pokusavaju da "urede" nezavisne medije vec dugo: u prolece ove godine oduzete su akreditacije stranim izvestacima, potom je smenjeno urednistvo TV "Politika", "Vreme" trpi pritiske, sudskim putem se pokusava preuzimanje NTV Studio B, u novembru je "udareno" po NIN-u.
Opasnost od gasenja NIN-a nikad nije bila veca u sezdeset godina dugoj istoriji. Zzivorad Minovic, direktor Kompanije "Politika", zatrazio je 40 odsto vlasnistva NIN (umesto sadasnjih 10 odsto), bio odbijen, pa zabranio prodaju lista na "Politikinim" kioscima, uskratio ugovorene usluge "Politikine" stamparije, pripreme, foto-laboratorije. Chlanovi redakcije NIN - a prvo su prodavali sami novine uz pomoc stranackih lidera i nezavisnih intelektualaca, a potom su to preuzeli kiosci "Borbe","Sstampe, "Dnevnika". Direktor NIN-a, Tomislav Dzadzic, potpisao je ugovor sa Sstamparijom ABC koja se NIN-u nasla u nevolji. NIN je tako dobio bitku, ako ne i rat sa Zzivoradom Minovivicem, prvoborcem u Milosevicevim godinama raspleta.
Istorija nesporazuma Kompanije "Politika" i NIN - a , traje od marta 1991. godine, kada je pocelo NIN-ovo udaljavanje od biltenske koncepcije. Minovic ga je zahvaljujuci vlasnickim transformacijama ucenio - ili ce se vratiti u zagrljaj rezima, ili ce ostati sam, u inflatornom trzisnom haosu. On je insistirao da NIN napusti NP "Politiku", i zadrzao je nevoljno (1993. godina) deset odsto deonica kao osnivac preduzeca, tvrdeci da Kompaniji ne treba vise od "jedan, dva, tri odsto". Od dva zla, redakcija je izabrala manje. Kompanija "Politika" sad hoce da kupi ono sto je pre godinu dana odbacila, jer se NIN konsolidovao, nema dugovanja, godisnji tiraz iznosi vise od milion primeraka. Krenuo je u proces privatizavije i dokapitalizacije. A rezimu se ne dopadadaju ljudi koje je NIN izabrao za buduce suvlasnike.
Redakcija se odlucila da privatizuje 52 odsto deonica, a za dokapitalizaciju su potpisani ugovori koji nisu registrovani u sudu. U posed 25 odsto akcija treba da dodje MP Holding, Milan Panic, rival Slobodana Milosevica na poslednjim predsednickim izborima. Soros je odustao od toga da bude suosnivac sa 14 odsto akcija, a poznato je da je ova organizacija pre nekoliko meseci proglasena "stranom sluzbom" sa "zna se kakvim zadatkom". Najzad, 3,1 iznosi vlasnicki deo MP "Tradeksa", to jest Mikija Savicevica, legendarnog direktora "Geneksa" koji je medju prvima odstreljen posle Osme sednice, kao nepouzdan oslonac sveze Miloseviceve vlasti.
Slucaj NIN iskoristili su Zzivorad Minovic i Dragan Hadzi Antic, direktor NP Politika, za medjusobni obracun. Hadzi Antic je izjavio: "Ugovor oko izlaska NIN-a iz "Politike" potpisao je dr Minovic i ja se nikad sa time nisam slagao. Prirodno je da NIN bude uz list "Politika" i licno tvrdim, ako NIN bude dosao kod mene novinari ce imati dvostruko vece plate nego sto sad imaju".
- Na nasem slucaju se vidi da rezim menja model pritiska. Nekad se to radilo telefonom, ili preko radnih grupa. Sada se prvo preti, a zatim nudi da se ljudi kupe parama, kao sto nudi Hadzi Dragan Antic, ili braca Karic. To je mafijaski model pritiska na stampu - kaze novinar NIN-a, Stevan Niksic. - Minovic je dobio naredjenje sa najviseg mesta. Kriza je prebrodjena, ali rezim nece odustati. On kontrolise sve oko nas. Proizvodjace papira, sudove, moze da nas pohapsi.
Kompanija "Politika" je 5.decembra NIN-u ponudila povratak u svoju prodajnu mrezu . Ninovci su to odbili. Samo optimisti predvidjaju da ce se sukob razresiti tako sto ce Minovic otici u penziju, Hadzi Dragan Antic za dopisnika iz insotranstva, a NIN ce ih sve nadziveti, neokrnjen i slobodouman.
Gordana Igric