PING-PONG ZA ALBANCE

size: Svajcarci su izglasali nov Zakon o "zbrinjavanju stranaca", koji se na Kosovu smatra rigoriznim. Preko 70 odsto gradjana Svajcarske je glasalo za mere koje njihova drzava treba da preduzme prema inostranim gradjanima , ne bi li zaustavili narkomafiju i kriminal koji je poslednjih godina u porastu. Donosenju ovog zakona suprotstavile su se razne levicarske i humanitarne organizacije, smatrauci da to ne vodi demokratskom drustvu, obzirom da se u gotovo svim slucajevima predvidjaju pritvori - u razlicitom trajanju. U svakom slucaju i kosovski Albanci ce morati da podlegnu primeni novog Zakona, cega se jako plase, obzirom da dobar broj njih u Svajcarskoj zivi ilegalno ili pod drugim identitetom.

Pre izvesnog vremena Svajcarci su izglasali nov , veoma disfavoran Zakon za inostrane drzavljane, a tamosnje vlasti su ga u kampanji pravdale efikasnim nacinom za suzbijanje kriminala, narocito "poslove" sa drogom, kojim se najvise bave upravo stranci. Tako je, na Referendumu, za ovaj Zakon, glasalo cak 72,8% ili 1,4 miliona svajcarksih gradjana. Izuzetak predstavljaju stanovnici Zeneve, gde je tradicionalno prisutna veca tolerancija prema strancima, ali je zato u Ciriskom kantonu cak 80% gradjana podrzalo ovaj Zakon, za sta postoji jak razlog. Ovaj grad je suocen sa ogromnom kolicinom droge koja se javno prodavala, ali i pretnjama teroristickom osvetom od strane libanske mafije, u avgustu ove godine.

Oni koji su bili zaduzeni za kampanju u korist usvajanja ovog Zakona, pre svega su se oslonili na rezignirano raspolozenje svajcarskih gradjana kada je u pitanju narkomafija, animirajuci tako vecinu Svajcaraca, sto je dobro iskoristila i sama Vlada,ovoga puta predvodjena autoritativnim ministrom Keller-om. Zakon je i u medijima predstavljen kao najefektnije "oruzje" za suzbijanje narkomafije, posto su dotadasnji svajcarski zakoni o zbrinjavanju stranih gradjana bili "previse demokratski i ometali efektivnu borbu protiv stranih kriminalaca" koji su se branili tako sto su trazili azil. Zato, Predgovor ovog Zakona potencira da "... neki stranci izbegavaju odluku za repatrizaciju ili za deportaciju, ziveci ilegalno ili menjajuci svoj licni identitet", "... drugi koriste svoj boravak u nasoj zemlji da bi cinili zlodela. Time oni uspevaju da deskridituju vecinu drugih stranaca koji postuju nase zakone..." Nakon ovog Predgovora navode se konkretni koraci koji predvidjaju i pritvor, pod sledecim uslovima "... strani drzavljanin se moze staviti pod prismotrom (pritvor) u odredjenim slucajevima (maksimum 3 meseca) dok se ne donese odluka u vezi njegovog prava na boravak u Svajcarskoj. Ova mera se moze preduzeti i u slucaju da strani drzavljanin u toku procedure za dobijanje azila ili repatrizaciju odbije da dokaze svoj stvarni identitet, ili se ne odazove pozivu kompetentnih, odnosno ukoliko dovede u opasnost neciji zivot. U tom slucaju se pokrece krivicna procedura. Pritvor za vreme cekanja na repatrizaciju moze trajati do 30 dana ali taj rok se moze produziti do 6 meseci, ako se u tom periodu iz nekih odredjenih razloga ne moze da realizovati repatrizacija. Ovaj oblik pritvora se moze primeniti: ako je strani drzavljanin u pritvoru zbog tzv. "pripremne faze", ako ima sigurnih indicija da ce strani drzavljanin sigurno pokusati da izbegne repatrizaciju, ziveci u ilegali ili pak ako ne saradjuje na odredjivanju sopstvenog stvarnog identiteta. Druga mera predvidja i "uskracivanje slobode kretanja", sto podrazumeva da "autoriteti mogu da uskrate slobodu kretanja u jednoj odredjenoj regiji, ili da strancima bez boravisne dozvole zabrane ulazak u jasno definisanu zonu, koji uznemiruju ili ugrozavaju javni red". Ova mera moze da se preduzme ako se sumnja da je stranac pocinio neko zlodelo ili "da u velikoj meri izbegava pravila zajednickog zivota!" Pored ovakvog Zakona, vlada je preduzela i konkretne mere saradnje na tri njena nivoa s namerom da suzbije dobro ravijeno podzemlje, tako da su povecani i zatvorski prostori. Onih 30 odsto svajcarskih gradjana koji nisu glasali za ovaj Zakon, razne levicarske humanitarne organizacije i one za zastitu ljudskih prava ovaj Zakon smatraju "ksenofobnim, antiustavnim i antievropsikim", plaseci se takodje da ce to dovesti do " anti -imigrantskog sentimenta". Narocito posto je ovaj Zakon predlozen u Skupstini marta meseca, kada su oponenti iskoristili demokratsko pravo da prikupe 50.000 potpisa da bi eskivirali Parlament i da bi oprobali prelaz ovog zakona kroz "filter" javnosti, Referendumom. Ali, kako sto se da videti, svajcarska javnost je presla preko toga. Novi Zakon o zbrinjavanju stranaca, iako obrazlozen kao neophodan za suzbijanje kriminala i trgovinu drogom, daje mogucnost veoma elasticnom tumacenju, sto imigrante dovode u diskriminatirsku poziciju. U odredjenim slucajevima, zakonskim sankcionisanjem mogu podleci i svajcarski gradjani koji pomazu ili zbrinjavaju strance, zbog cega su svoje uznemirenje vec izrazlile neke tamosnje humanitarne svajcarskih organizacija, koje ovu novu tendenciju njihove vlade najcesce komentarisu kao "zatezanje srafa". U Svajcarskoj koja se stvarno suocava sa valom izbeglica, samo je tokom protekle godine status izbeglice "obezbedilo" je 18.000 lica iz raznih strana sveta. Velikim brojem stranaca, a narocito kada je do posla tesko doci,dobar broj Svajcaraca sada smatra svoje drustvo ugrozenim. U celoj ovoj prici, postavlja se pitanje

• kako se sve to moze odraziti kod Albanaca, koji, cini se, sacinjavaju svoj najveci komunitet u emigraciji. Prema zvanicnim podacima Saveznog ureda za izbeglice, u Svajcarskoj boravi oko 103.000 Albanca sa Kosova. Oko 80.000 njih poseduju "B" i "C" vizu ( kojom se omogucava boravak), dok vizu "A", koristi 7.000 sezonskih radnika. Albanaca koji traze azil je 6.000, a na osnovu podataka saveznog departmenta policije i pravosudja, ocekuje se da se istera 4.300-6.000 Albanaca. Medjutim, prema nekim interpretacijama ukupan broj svih Albanaca u Svajcarskoj (ne samo s Kosova) dostize cifru od 180 000 - 200 000, racunajuci tu i ilegalce. Prema nezvanicnim podacima, po svajcarskim zatvorima se nalazi 6.000-7.000 lica, bilo zbog trgovine i rasturanja droge bilo zbog sitnog kriminala. I ovaj je broj svakako zabrinjavajuci, narocito kada se ima u obzir i negativni imidz stvoren u tamosnjoj javnosti prema Albancima. Medjutim neki analiticari kazu da ako se ukalkulise ovaj broj uhapsenih u ukupnom broju Albanaca, proizilazi da je takvih jedva 3% . Otprilike, ponovo prema nezvanicnim podacima, isti broj uhapsenih, a mozda i vise, prisutan je i kod drugih, npr. Italijana, Libanaca, Spanjolaca, itd. Ovo, naravno, da ne bi trebalo da odgovornosti oslobodi one Albance koji su pocinili neko

kriminalno delo, ali se takodje moze dokazati da oni nisu "genetski" determinisani za zloupotrebe vise od nekih drugih komuniteta u Svajcarskoj. I kada bi novi Zakon o zbrinjavanju stranaca pratio logiku njegovog Predgovora, da bi trebalo deportovati one strance koji su, cineci zlodela, "diskriditovali vecinu stranaca koji postuju nase zakone" (citaj: svajcarske) onda bi strah trebao biti manji. Ali, kada se vidi da taj Zakon ima mogucnosti "elasticiteta tumacenja",pa i na osnovu interpretacija nekih humanitarnih svajcarskih i evropskih organizacija, razlog za strah da ce se Albanci naci "pod metlom" deportacije cini se osnovanim. Sta vise kada se zna da vecina njih nema gde da se vrati, jer srpske vlasti nisu spremnea da ih prime: prvo, iz razloga koji ne kriju neki uticajni srpski politicari, da je menjanje etnicke strukture na Kosovu i prvi zadatak njihove politike na Kosovu. Na kraj krajeva, izbacivanja s posla, maltretiranja i represija, zahtev za regrutaciju u srpsku armiju - za cilj imaju tiho etnicko ciscnje Kosova. Drugo, jedna "igra" oko povratka albanskih izbeglica je najavljena jos u februaru ove godine, kada su pocele da stizu poruke slicne sadrzine i od strane nekih drugih evropskih zemalja. tada je doslo do konkretnih susreta sa visokim makedonskim funkcionerima, koji su trebali da prihvate deportirane Albance na skopskom aerodromu, obecavajuci im i finansijske nagrade. Ali to se nije desilo zbog pre svega strateskih razloga, a kao prvo, to bi znacilo saradnju Makedonije sa zapadnjacima kako bi se izvrsio pritisak nad Srbijom, sto nije zalogaj koji se moze lako progutati. Medjutim, otavaranjem surcinskog i pristinskog aerodroma, ova situacija se menja. Srbija je do sada vratila nazad vise deportiranih Albanaca pod raznim izgovorima. U nekim kuloarima se cak govorka da je "srpska vlada za svakog deportiranog Albanca kao "njenog gradjana", trazila odredjenu sumu novca npr. u visini "godisnje penzije", koja bi prosla kroz drzavnu srpsku banku! Nije zahvalno da se sudi o istinitosti ove cinjenice, ali jedno se cini vise nego sigurnim: da ce se Albancima igrati vazdusni ping -pong u pritiscima na relaciji Evropa-Srbija i obrnuto. Postoji bojazan da bi u takvom ping-pongu, Albanci mogli da predstavljaju lopticu, koju bi udarali cas s ove cas s one strane, i kada vise ne bi bilo vazno ko bi je "servirao"!

Ylber HYSA AIM Pristina