BORBA POD KOMESARSKOM UPRAVOM

drzava napravila puc u Borbi, jedinom nezavisnom dnevnom listu u Srbiji

,AIM, Beograd, 25.12.94. U nedelju, u centru Beograda, na gotovo svim prometnim pijacama, u Knez Mihajlovoj ulici u centru grada, neki novi kolpolteri prodavali su vanredno izdanje Borbe, do skora nazivanog jedinim nezavisnim dnevnim listom u Srbiji. Borbu su prodavali narodni poslanici, novinari, citaoci ovog lista. Vec od ranih jutarnjih casova narastao je red u stampariji ABC Glas gde je preuzimano pedeset-sto, dvestotine primeraka lista koji vise nema ko da distribuira. U roku od dva tri casa, 10 hiljada primeraka vanrednog izdanja Borbe je rasprodato. Jedan od najuspesnijih kolpotera bio je Zaharije Trnavcevic, poznati bivsi TV novinar, sada narodni poslanik, koji je za sat vremena na Kalenic pijaci uspeo da proda oko 200 primeraka Borbe, po uobicajenoj ceni od jednog dinara.

U ponedeljak ce citaocima Borbe biti ponudjena dva paralelna izdanja. Jedno, vanredno, koje priprema redakcija na celu sa glavnim urednikom Gordanom Logar, i drugo koje se pravi u zgradi Savezne vlade, u kabinetu Dragutina Brcina, sekretara za informisanje i koga je Vlada postavila dekretom za vd direktora i glavnog urednika Borbe. Ova Borba samo po logu nalikuje na pravu. Sadrzina je-nesto sasvim drugo. Sve sami tanjugovi izvestaji (nema ni Bete, ni Rojtera, ni AFP-a koje , inace, Borba obilato koristi), nepotpisane informacije. Uvodnik je napisao Brcin pokusavajuci da uveri (koga?) da je sve samo pitanje vlasnistva. Sadrzaj prvog lista pod njegovom upravom, najbolje ga demantuje.

Sve je pocelo pre mesec dana kada je Vlada, jedan od deonicara kompanije DD Borba sa ulogom od 16%, najavila tuzbu zbog navodno nezakonitog upisa u registar Borbe kao deonicarskog drustva, jos davne

1. godine. Tada je, naime, tadasnja Savezna vlada omogucila Borbi, koja je bila na budzetskom finansiranju kao savezno jugoslovensko glasilo ciji je osnivac Vlada, odnosno Skupstina, da se osamostali i formira novo DD preduzece. Sada je to osporeno i 19. decembra Privredni sud je doneo presudu o ponistenju cetvorogodisnjeg postojanja Borbe kao deonicarskog drustva i vracanje pod kapu savezne vlade. Vlast je sacekala zgodan momenat, petak poslepodne, uoci Bozica, neposredno pred fudbalsku utakmicu Jugoslavija-Brazil, odmah posto je zavrseno skupstinsko zasedanje, i tek tada poslala novopostavljenog komesara, kako ga naziva redakcija Borbe, D. Brcina, da preuzme jedini nezavisni dnevni list.

Redakcija i kolegijum odbili su saradnju sa novim komesarom koji se pojavio u zgradi Borbe u petak uvece i odmah napravio prvi potez kao glavni i odgovorni urednik- javio je stampariji da zabranjuje bilo kakve izmene u beogradskom izdanju, zeleci time da spreci objavljivanje saopstenja redakcijskog kolegijuma. Tako je Nedeljna Borba ostala bez novih informacija, izmedju ostalog, nije mogla da objavi ni rezultat pomenute fudbalske utakmice Brazil-Jugoslavija, sto je ovde propraceno kao vrhunski nacionalni dogadjaj. Redakcija i kolegijum su odlucili da pripreme u novoj stampariji neku vrstu samizdat-vanredno izdanje Borbe kako bi obavestili citaoce sta se dogadja. Medjutim, i nova vd uprava saopstava da u ponedeljak izlazi uobicajeni broj Borbe, sa svim njenim rubrikama. Zanimljivo je da se jos ne zna sa kim g.Brcin pravi Borbu. Veliki deo redakcije je odlucan u tome da ne saradjuje sa novim urednikom, znajuci da drzava nije preuzela ovaj list zbog materijalnih razloga, vec da bi ucutkala jedini dnevni list koji ne sledi diktate vladajuce partije, ne postavlja narucene medijske blokade, otvara prostor razlicitim politickim opcijama, jednom recju-informise po profesionalnim a ne politickim i novokomponovano-patriotskim kriterijumima. Borba je, inace, malotirazni list, stampa se u oko 30 hiljada primeraka, materijalno lose stoji, zbog svega toga je tri puta skuplja od, na primer, Politike koja uziva drzavne beneficije. Brcin, znajuci da novinari Borbe jedva prezivljavaju sa malim platama, vec nudi mnogo vece zarade. Kazu da je, nudeci saradnju jednom tehnickom uredniku, na pitanje, "kolika ce mi biti plata", odgovorio:"Mnogo veca nego sada". Na to mu je urednik rekao:"Ne razumete, ja hocu da znam tacno". "Duplo veca" ponudio je savezni sekretar, inace, bivsi omladinski funkcioner koji nikada nikakve veze nije imao sa stampom, na sta je dobio odgovor:"Za saradnju sa Vama, trazim platu od 10 hiljada maraka". Drugi tehnicki urednik je,kazu, trazio trosoban stan...Naravno, ove price, i ako nisu i ako jesu autenticne, govore o trenutnoj atmosferi u Borbi. Medjutim, pitanje je sta ce se dalje desavati, jer je republicki ministar za informacije Ratomir Vico izjavio Politici da se ne mogu pojavljivati dve Borbe. Samo jedna, ona koju potpisuje Brcin, zakonita je, prema Vicovim recima. Na osnovu toga, pretpostavlja se da drzava nece prezati od zabrane vanrednih izdanja koja potpisuje glavna urednica Gordana Logar. Inace, redakciji je u nedelju ukinut tanjugov tiker, a postoji bojazan od toga sta ce se dogadjati dalje sa telefonskim vezama, mogucnoscu ulaska u zgradu..

Domace i strane reakcije, povodom najnovijeg i najzesceg udara na vlasti na nezavisno novinarstvo, su zestoke i brze. Evropska unija je odmah usvojila deklaraciju u kojoj se osudjuje "pokusaj jugoslovenskih vlasti da se mesaju u rad medija i upozorava Saveznu vladu da ce se o njenom povratku u medjunarodnu zajednicu suditi i na osnovu toga koliko je stampa u ovoj zemlji slobodna".

Medjutim, i pored ovih ostrih reci, u domacoj javnosti vec izvesno vreme postoji bojazan da su napadi vlasti na ovo malo nezavisnih medija (slicno sudjenje je krenulo i protiv Studija B , gradska vlada Beograda trazi vise od trecine deonica u ovoj informativnoj kuci, a najavljuje i pokretanje pitanja zakupa prostora u Beogradjanki u kojoj radi ova radio televizijska stanica), znak da Milosevic, koji sada ima podrsku sveta, krece u obracun sa domacim neistomisljenicima. Tako, povodom dogadjaja sa Borbom, profesor i narodni poslanik Zarko Korac kaze da je "ubijanjem Borbe, Srbija na putu da dobije Orvelovo ministarstvo istine. Od sada ce u medijima biti mesta samo za "proverene i sigurne" informacije koje ce nas stititi od istine koja je teska i sumorna za rezim u Srbiji. Ali kako ce u to poverovati gladni i promrzli gradjani Srbije i koji i bez istinitih informacija, na svojoj kozi osecaju posledice ratne, nedemokratske i iznad svega nesposobne vlasti". "Mislim da je to tipicni primer podrzavljenja medija, stavljanje medija pod kontrolu kojom sadasnja vlast jos jednom dokazuje da ne zeli da se cuje drugacije misljenje. S obzirom na teskoce u drustvu, neuspeh Avramovicevog programa, nestasice struje, zivotnih namirnica...vlast ima puno razloga da se plasi nezavisnih medija- to je jedino logicno objasnjenje za ovako panicne poteze vlasti" - kaze Trivo Indjic, sociolog.

Opozicione partije, svesne da gube prostor u nezavisnim medijima, reagovale su ostro, kao i nezavisne profesionalne organizacije. Medjutim, kljucno je pitanje-sta dalje, ima li sanse da se sacuva list ili ce, kao mnogo puta do sada, sve ostati na licnom cinu novinara koji, inace, imaju sve manje sanse da se bave svojim poslom i da zive od njega. Hoce li reakcije iz sveta ostati samo na deklaracijama, protestnim pismima. Moze li se naci nacin, i pre svega novac, da se sacuva redakcija koja, to govori iskustvo drzavne televizije, Politike..., moze lako biti razbijena i zamenjena podobnom. Hoce li Srbija ostati bez ijednog profesionalnog nezavisnog dnevnog lista? Vec sada, samo zahvaljujuci Studiju B deo Srbije van Beograda (radio B 92 se cuje samo u glavnom gradu) moze da dobije informacije koje nisu prosle cenzuru vlasti, ako bude izgubljena i ova radio-tv stanica, koja je vec naceta proslogodisnjom cistkom najboljih novinara, Srbija ce, i kad se srede problemi sa elektrodistribucijom, ostati u totalnom mraku. Zvuci pateticno, ali je tako.

U Srbiji, inace, najvecu medijsku moc ima drzavna televizija. U odnosu na tromilionsko gledaliste njenog centralnog dnevnika, uticaj nezavisnih listova, nekoliko lokalnih radio i jedne televizijske stanice, moglo bi se reci, skoro je beznacajan. Zato se i verovalo da Milosevic koristi postojanje nezavisnih medija kao paravan za svet i bezopasan ventil za domace oponente. Pitanje je sta se sada promenilo, pa je vlast krenula u ofanzivu unistavanja nezavisnih medija. Da li je u pitanju panika vlasti zbog naraslog unutrasnjeg nezadovljstva, ili demonstracija sile kojom ce se nastaviti obracuni sa neistomisljenicima.

Sudbina Borbe, ma koliko izvesna, jer je poznato kako prolazi novinarstvo u sukobu sa drzavom, nece biti, naravno, odlucena u sudnici, iako sadasnje rukovodstvo najavljuje seriju tuzbi zbog povrede zakona. Naime, poznati advokati koji su ponudili svoje usluge Borbi, tvrde da je drzava ovim cinom prekrsila zakone i da je odluka Privrednog suda-farsa. Jos jednom se pokazalo da vlast sve moze kad hoce, a da oni sa druge strane, nespremno docekuju poteze koji su sasvim ocekivani. Citaocima ostaje da se opredele za jednu od dve ponudjene Borbe. Bar u ovom trenutku to je moguce.

BRANKA MIHAJLOVIC