BOSANSKI KLISSE

AIM, Skopje 23.12.1994

Izbor nove vlade u parlamentu Makedonije pokazao je da nisu prevazidjene nesuglasice koalicionih partija cclanica Saveza za Makedoniju. Ovoga puta, prilikom glasanja za izbor vlade liberali su bili uzdrzzani, iako u njoj participiraju. "Pazarenje za ministarske fotelje" koje je trajalo svih dvadeset dana koliko je mandator Branko Crvenkovski imao na raspolaganju da izabere svoju vladu, sada se nastavlja u parlamentu. Povod za neslaganje liberala jeste izbor "vechnog" ministra Ilijaza Sabrua u novoj vladi. Liberalima nije zasmetalo to ssto je ovo peta vlada po redu u kojoj on ima ministarsko mesto, vech ccinjenica da je prisustvovao proglassenju Univerziteta na albanskom jeziku u Tetovu, koji oficijelna vlast u Makedoniji smatra ilegalnim. Ali principijelnost liberala koji se protive da staro\novi ministar prisustvuje otvaranju univerziteta ne stoji jer su tom ccinu prisustvovali i predsednik PDP Abdurahman Aliti, podpredsednik parlamenta, kao i vechina Albanaca cclanova parlamenta. Liberali nisu izrekli niti recc o tome u raspravi oko sastava vlade. Stoga nije ccudno da prvi komentari oko izbora nove vlade ocenjuju ponassanje liberala kao izraz nezadovoljstva dobijenim ministarskim mestima, te da kompromis na koji su occigledno prisiljeni vodi daljim nesporazumima sa glavnim koalicionim partnerom Socijaldemokratskim savezom Makedonije. To pak sa svoje strane pokazuje da Savez za Makedoniju, cciji je zajedniccki imenitelj i branitelj predsednik republike Kiro Gligorov, pokazuje prve znake "zamora materijala". Sada je vech vidljivo da koalicija triju politicckih partija, ccija je zajedniccka taccka "zzivot i delo" predsednika republike, tessko funkcionisse. Ostaje da se vidi koliko che dugo predsednik Kiro Gligorov mochi ulagati svoj autoritet i svoju popularnost da bi i dalje bio partijski neobojen predsednik svih gradjana Makedonije.

Protivljenje liberala mozze se povezati i sa gledisstima Liberalne partije u odnosu na ostale etniccke grupe, pre svega Albance u Makedoniji. Liberali, naime, mogu biti nezadovoljni i insistiranjem Gligorova i Crvenkovskog da Albanci i PDP imaju isti broj ministara u vladi. S druge strane, ne slaganje sa izborom Sabriua i protest protiv otvaranja albanskog univerziteta u Tetovu, samo je kntinuitet stavova liberala prema makedonskim Albancima. Podsetimo da je Liberalna partija (tada u okviru markovichevog Saveza reformskih snaga), nakon prvog kruga prvih parlamentarnih izbora kada je bilo jasno da che PDP osvojiti glasove u Zapadnoj Makedoniji, bila ta koja je predlozzila da sve makedonske partije izadju sa jedinstvenim kontra kandidatima Albancima. Predlog liberala je bila i ustavna definicija Makedonije kao maticcne drzzave makedonskog naroda, ssto je prakticcno tada blokiralo donossenje ustava i prouzrokovalo mnoge probleme oko ponovnog glasanja i odbijanja vech usvojenog amandmana. Mozze se ccak rechi da su liberali po ovom pitanju blizzi stavovima makedonskog nacionalnog bloka nego partija sa kojima su u koaliciji.

Ukoliko se kao indikator stanja u odnosima dve najveche populacije u Makedoniji, uzmu poslednji dogadjaji na makedonskoj politicckoj sceni, pre svega dogadjaji oko otvaranja univerziteta u Tetovu, partije i politiccari bi trebalo da se ozbiljno zabrinu. Jasno su vidljivi znaci nacionalnog homogenizovanja i zatvaranja u hermeticcne etniccke krugove. Razlike oko makedonske nacionalne pozicije izmedju levih desnih i partija centra se mogu svesti na par procenata u zavisnosti od nacionalne uspaljenosti. Na albanskoj strani partije su se homogenizovale zbog makedonskog stava oko univerziteta i svega ssto mu je predhodilo.Sve, i one u poziciji i one u opoziciji, kao i albanski nezavisni parlamentarci, ne samo ssto su podrzzali formiranje univerziteta, vech su potpisali i dokument o njegovom osnivanju. CCak i "smrtni neprijatelji" kakvim se smatraju PDP i njen prvi ccovek Aliti i Djaferi i Tachi, koji su prouzrokovali raspad PDP_a. Nevzat Halili koji je bio smenjen pred sam raspad PDP-a, prossetao se ulicama Tetova zajedno sa onima koji su ga smenili. U medijima na makedonskom jeziku sve je to opisano kao pokussaj "kosovizacije" Makedonije. Termin "kosovizacija Makedonije" je ccesto bio upotrebljavan u drugoj polovini osamdasetih godina, kada je SKM provodio partijsku i radnu diferencijaciju po pitanju albanskog nacionalizma i iredentizma. Tessko da je matica Kosova primenljiva na Makedoniju possto se radi o razliccitim stanjima. Pre bi se moglo govoriti o "bosanskom klisseu" koji se nazire. Jer se u ccistim i zatvorenim etnicckim krugovima javljaju partije i politiccari koji se unutar kruga takmicce za status jedinog politicckog reprezenta. Partije i politiccari koji se izbore za taj status, pregovaraju s drugom stranom - sa reprezentima drugog zatvorenog etnicckog kruga. U poccetku je sve lako, mozze se o svemu dogovoriti i o uccestvovanju u vladi i o konkretnim zakonima. Ta logika vodi tome da se uvek za sebe zahteva visse nego ssto je spremnost da se da drugome. Po prirodi stvari sve zapinje kada "nassa" prava dodju u koliziju sa "njihovim". Tada obe strane nemaju kud, insistiraju na svojim zahtevima. Uz nesebiccnu pomoch medija koji se dele po istom osnovu. I na kraju, neko se sakupi i napusti parlament i vladu, ode na svoje Pale, proglasi autonomiju i osnuje svoje organe vlasti. Vech vidjeno. Ono ssto je tragiccno je da uprkos svemu partije i politiccari nisu nissta nauccili, a oni koji su glasali za njih i koji che i ubuduche biti njihova baza, joss manje. Domanovichev "Vodja" dobija proroccanske dimenzije.

Sve ostalo je sporedno. U intervjuu "Makedonskom suncu" lider PDP-a, Aliti odgovarajuchi na "fajterska" pitanja novinarke, govori o korenima nesporazuma izmedju etnicckih Makedonaca i ostalih etnicckih grupa u Makedoniji. Oba sagovornika polaze od toga da je Makedonija unitarna, ali i nacionalna drzzava makedonskog naroda, ssto nije barem po ustavnoj definiciji drzzave. Novinarka - da bi iz toga izvukla da je makedonski jezik jedini sluzzbeni jezik drzzave, da druge etniccke grupe imaju vecha prava od onih propisanih medjunarodnim konvencijama i shodno tome da nemaju pravo na univerzitet na svom jeziku. Aliti - da bi na osnovu brojnih konkretnih ccinjenica dokazivao da makedonska strana ne posstuje realitet sastava stanovnisstva, da je drzzava vissenacionalna, ssto kod drugih stvara utisak da su gradjani drugog reda. Po Alitiju, izlaz je u drzzavi koja che se oslanjati na pojedincu - gradjaninu a ne na kolektivitetu-nacionalnosti. Naravno, svaki gradjanin treba biti lojalan svojoj drzzavi i treba uzzivati sva prava kao i ostali.

U isto vreme, na zahtev albanskog ambasadora u Makedoniji SSabana Muratija, Aliti se susreo sa njim. U saopsstenju nakon susreta, govori se o pozitivnom stavu Albanije u odnosu na uccessche Albanaca u novoj vladi. Nasuprot izjava Arbena Djaferija i njegovog poslanika Rufi Osmanija na programu na albanskom jeziku skopske TV, da se oni protive uccesschu Albanaca u vladi, pozivajuchi se opet na podrssku Albanije za takav stav. Joss jedan dokaz za "bosanski klisse" - medjunarodni posrednici. U kratkom vremenu, Skopje su posetili Metju Nimic, nosechi Gligorovu pismo Klintona, u kome po nekim spekulacijama, americcki predsednik pominje i Albance. Pismo zasad nije objavljeno, mada je ovdassnja praksa da sve ssto ide u prilog predsedniku vidi svetlost dana. Skopje su posetili i Oven, Stoltenberg i Arens. Prva dvojica su iskoristili priliku da pitaju ssta se dogadja sa albanskim univerzitetom, trechi, kazzu, da je za to specijalno doputovao. Proglasseni univerzitet raspisuje konkurs za prijem studenata na prvu godinu. Makedonski mediji o tome ne informissu, albanski se snalaze. Drzzavna TV objavljuje vest i pravdajuchi se da, zbog duzzine teksta, nema vremena da ga objavi u celini, upuchuje za dalje informacije na sedisste univerziteta, koje bi trebalo biti zapeccacheno. Dnevnik "Fljaka e vlazerimit" je inventivniji - ne objavljuje informaciju o konkursu vech intervju sa ccovekom koji sve relevantne

informacije o naccinu upisa kaze kroz svoje odgovore.

Po starom dobrom "dnevnom pamchenju" idemo dalje kao da se nissta nije ni dogodilo.

Iso Rusi