UPOTREBA DZIMI KARTERA

Aleksandar Nenadovic Promene i prividi

,AIM, Beograd, 23.12.94.

Da li ce bivsi americki predsednik, Dzimi Karter, kad se vrati kuci u Atlantu, biti docekan kao vesti mirot- vorac kome se smeska sledeca Nobelova nagrada za mir? Ili ce, mozda, secajuci se nemalog uspeha u Koreji i na Haiti- ju, osetiti potrebu da se uhvati za glavu i, u sebi, setno za- pita:"Ko me gurnu?"

Obe mogucnosti ostace otvorene sve dok se na Pala- ma i drugde, ne otvore sve karte. Preciznije:dok se ne razjas- ni koliko istinski vredi najnoviji, i pismeno potvrdjeni pris- tanak Karadzica i Izetbegovica na obustavu vatre i na ula- zak u pregovore na osnovu plana Kontakt grupe. Pod uslovom da se prva obaveza (primirje) obostrano postuje, za miran rasp- let presudno ce biti razjasnjenje sta je, u ponudi Kontakt grupe, unapred obavezujuce za obe strane, a sta nije.

Ostaju li, recimo, neizmenjiva i ona nacela u "osnovi" za politicko-teritorijalna razgranicenja kojima je utvrdjeno da BiH mora ostati jedinstvena kao medjunarodno priznata dr- zava? Ili da etnicka preraspodela teritorije ne sme menjati proporcije od 51:49 odsto sadrzane u mapama Kontakt grupe? Oba ta polazista dosad su, najblaze receno, bila sporna za srpske predvodnike na Palama.

Iako su se, u vreme Karterovog posredovanja, pozivali na nova, za njih, na izgled povoljnija "tumacenja" plana Kontakt grupe, zasad nema dokaza da bi bosanski Srbi prihvatili ista manje od potpuno nezavisne Republike Srpske. Pada u oci da su clanice Kontakt grupe, za to vreme, napadno naglasavale da ostaju jedinstvene u odbrani svoje mirovne ponude. Delom, svakako, i zbog potrebe da osujete srpsku, ili bilo ciju, pro- pagandisticku "upotrebu" Dzimi Kartera u ulozi posrednika, koji se, istini za volju, javno i sam drzao za Kontakt grupu.

Senku takve opasnosti u Karterovoj posrednickoj pi- rueti nazirali su i oni skeptici koji u njegove casne name- re nisu ni jednog trenutka sumnjali. Nece li, pitali su, dvo- dnevno kruzenje izmedju Pala i Sarajeva, uz znacajan nago- vestaj spremnosti na prekid vatre i pregovore, proizvesti i opasno varljiv utisak da jedino predusretljivost prema naj- odgovornijima za rat omogucuje da se uspostavi mir?

Ali, cak i ako bi takve zloslutne pretpostavke mogle biti otpisane kao preuranjene, ili zlurado mrzovoljne, to se ne bi moglo reci za neke ovdasnje nedoumice, ili zabune, oko smisla i svrhe Karterove misije. Tako je, recimo, komenta- tor "Politike" kategoricno upozorio da "uvodjenje Kartera u igru znaci prakticno pokusaj izbacivanja iz igre Beog- rada a u krajnjoj instanci uvodjenje Karadzica u poziciju u kojoj je do sada bio Slobodan Milosevic".

Krupan zakljucak. Toliko skepticnan i dalekosezan da je i sam Milosevic nasao za shodno da ga ospori, ili ublazi, makar posredno. Pohvalio je Karterovo mirotvorstvo iznenadjujuce galantno:"Njegovo prisustvo nesumnjivo izra- zava opredeljenje Amerike i predsednika Klintona za mir" sto "zasluzuje nasu podrsku". Vrlo zanimljivo. Ali kako razumeti toliku predusretljivost?

Da li se Beograd sprema za neki radikalniji zaok- ret? Sta ga podstice da pruza ruku i prema Vasingtonu, ovde doskora najprokazenijem, zlom "svetkom mocniku"? Da li, mozda, i porast saznanja da ekonomski i socijalno opa- sno istrosena Srbija ne moze da se izbori za brze ski- danje sankcija i povratak na medjunarodcna trzista ako joj je politicki slaba Rusija jedina pouzdana podrska?

Bilo kako bilo, srpski predsednik je jednom, zacelo do- bro promisljenom recenicom, izgovorenom pred bivsim ame- rickim predsednikom, ostvario pun retoricki pogodak:vezao je Kartera za Klintona, Klintona za mir, a Srbiju, u kojoj ima apsolutni primat, za tako skicirani, novi medjunarodni raspo- red. Nedostajalo samo ono "a sada, svi na posao". . .

Ostaje, dabome, da se vidi koliko ce nadlezni u Va- singtonu imati razumevanja za takvu podrsku iz Beogra- da. Sve zavisi od Karterovog ucinka. Ako rat u Bosni ne prestane, zaludno je cekati brze promene nabolje, bilo gde.

Karadzic i njegovi saborci (kako u Bosni tako i u nacionalistickoj, stranackoj i drugoj opoziciji u Srbiji) dosad su se dovijali na sve nacine ne bi li stekli kakvo- takvo politicko pokrice za svoje nepristajanje na plan Kontakt grupe. Taj, dosad primarni cilj podrazumeva, pored os- talog, ako ne pre svega, razbijanje beogradskog (Milosevice- vog) monopola u ulozi nezamenljivog srpskog sagovornika spo- ljnim partnerima;petoclanoj grupi velikih sila, pre svega. Palama je bio, i ostaje, po volji svako ko tome doprinosi.

Dok su ti prioriteti na snazi, trajace i nedoumica koju je dramatizovala i ova posrednicka, avantura:nije li Karterov naprasni ulazak u bosanski ratni vrtlog mozda pos- lednji pokusaj da se osujeti postupno rastakanje, ako ne i gasenje Kontakt grupe? U slucaju da se to dogodi, sta ce ostati od Unprofora cije se povlacenje logisticki priprema?

Ako jos jedan potpis na sporazumu o primirju zav- rsi u vec prepunoj arhivi domace nespremnosti i spoljne nemoci da se agresivni jugo-nacionalizmi privedu pameti, balkanska, pa i evropska dilema koju simbolizuje nasiljem unakazena Bosna, postajace sve nesnosnija. Za to vreme, nje- no razresenje, ako uopste bude mogucno u dogledno vreme, sve vise ce zavisiti od toga sta cini, ili propusta da ucini, Kontakt grupa. Pre svega Amerika koja je dosad, sve kad se sabere, vise znala sta nece nego sta hoce.

Takvo predvidjanje nije isto sto i ocekivanje da se americka politika u ovom delu sveta, posebno prema agoniji u Bosni, promeni. Tesko je menjati nesto sto se jedva moze prepoznati:spoljna politika najjace svetske sile kao da, posle trijumfalnog izlaska iz hladnoratovske konfrontacije, jos ne uspeva da utvrdi svoje prirorite. (AIM)