KARTER NA PALAMA

Bez Karadzicevog potpisa na mirovni plan

,AIM, Beograd, 20.12.94. Size: Karterov dolazak na Pale rezultirao je potpisivanjem cetvoromesecnog krekida vatre i saglasnoscu bosanskih Srba da nastave pregovore o miru. Od njih se, medjutim, trazi da potpisu sam mirovni plan, pa su dometi Karterove misije diskutabilni. Karadzic pokusava da istisne Milosevica i da se neposredno ukljuci u pregovore. Djindjic otputovao u Moskvu sa porukom sa Pala

Spektakularno najavljeni dolazak bivseg americkog predsednika Dzimija Kartera u posrednicku misiju u Bosnu i Hercegovinu zavrsen je pompeznim potpisivanjem dogovora o prekidu vatre na Palama cije krajnje domete u ovom trenutku nije moguce precizno predvideti. Pored prekida vatre na cetiri meseca, bosanski Srbi podrzali su ideju o pocetku pregovora o prekidu rata i izrazili spremnost za razgovore o mirovnom planu koji je predlozila Kontakt-grupa.

U sustini, osim prekida vatre na cetiri meseca (sto ne bi bio prvi dogovor o obustavi neprijateljstava) rezultati posrednicke misije Dzimija Kartera na Palama ne donose nista novo. Karadzic je, kao sto se i ocekivalo, pristao samo da pregovara o mirovnim planu, a ne i da ga prihvati kao gotovo resenje. Ponovno otvaranje pregovora bez ikakvih obavezivanja unapred je, pri tome, ono sto srpska strana u ovom trenutku najvise zeli.

Pristanak na prekid vatre na cetiri meseca moze se tumaciti kao neka vrsta ustupka koji su Pale ponudile. Vlasti u Sarajevu su, naime, ranije trazile prekid neprijateljstava, ali nisu bile previse spremne na potpunu obustavu rata jer smatraju da Srbi drze teritorije koje im ne pripadaju i pribojavaju se da bi na taj nacin samo legalizovali postojece stanje. Srbi su, istovremeno, odbijali da potpisu primirje na ograniceno vreme, tumaceci taj zahtev Sarajeva samo kao pokusaj da se dodje do daha i pripreme nove ratne operacije.

Kljucno pitanje je, naravno, da li je Karter na Pale dosao zaista kao usamljeni strelac i "lovac" na Nobelovu nagradu za mir, ili iza njegove misije postoje i neka opipljiva obecanja Vasingtona i Zapada koja je preneo Karadzicu. Tacnije, da li je iko na Zapadu u ovom casu ili u nekom relativno bliskom vremenu spreman da popusti i, bilo otvoreno bilo "iza kulisa", podrzi ideju o ponovnom pregovaranju o svim otvorenim pitanjima, ukljucujuci i granice i ustavne aranzmane.

Takva spremnost jeste izrazena deklarativno, ali uz opasku da su ponovni pregovori moguci ukoliko na njih pristanu sve zaracene strane u Bosni. Posto je, medjutim, jasno da vlasti u Sarajevu to ne zele, postavlja se pitanje sta zeli Zapad i da li je spreman na bilo kakvo popustanje Karadzicu koje, neminovno, podrazumeva "pritezanje" muslimanskog lidera Alije Izetbegovica.

CCak i ako iz Karterove misije nije dobio nista opipljivo, lider bosanskih Srba ima dosta razloga da bude zadovoljan onim sto je postigao u proteklih sedam dana. Za Pale je od izuzetnog znacaja cinjenica da se o inicijativi koju su pokrenule u samo jednoj emisiji CNN vise od sat vremena govorilo o njihovim zahtevima. CCak su i beogradski mediji pod kontrolom vlasti, koji su od zavodjenja blokade na Drini sistematski ocisceni od izjava i ocena rukovodstva bosanskih Srba, bili prinudjeni da prenesu neke Karadziceve stavove.

Izvesno je, takodje, da je, makar na trenutak, u stranu potisnut predsednik Srbije Slobodan Milosevic koji se od trenutka kada se javno distancirao od politike koju vode Pale, pojavljuje kao kljucna licnost za postizanje mira i covek na koga se evropske zemlje bitno oslanjaju u pokusaju da slome tvrdokorne bosanski Srbe i prinude ih da prihvate mirovni plan.

Da u svemu tome ipak ima nekog sistema, potvrdio je i proslonedeljni boravak lidera Demokratske stranke (DS) Zorana Djindjica na Palama. Odmah posto se vratio u Beograd, Djindjic je najavio put u Moskvu, gde, kako je rekao, nosi Karadzicevu poruku za rusko rukovodstvo.

Sustina te poruke svodi se na poziv slican onom koji je upucen Karteru, dakle na direktne pregovore, bez posredovanja Slobodana Milosevica. Takva poruka otisla je u Moskvu jer se Rusija, cini se najglasnije, usprotivila dolasku Kartera na Pale, ocenjujuci to kao pokusaj miniranje plana Kontakt-grupe. Jasno je da Moskva cvrsto igra na Milosevica, da zeli da zadrzi uticaj i poziciju u Beogradu, i da joj, sa tog stanovista, pozicija bosanskih Srba moze biti vazna samo u onoj meri u kojoj je vazna Milosevicu. Karadzic bi, naravno, zeleo da odgovori Ruse od takvog gledanja na stvar.

CCinjenica je, takodje, da je Karadzic veoma dobro procenio momenat u kome ce plasirati, odnosno aktuelizovati ideju o ponovnom direktnom ukljucenju bosanskih Srba u pregovore o buducnosti Bosne. Od Milosevica se, naime, ocekivalo da "slomi" Pale i da ih, u zamenu za ublazavanje sankcija, privoli da potpisu sporazum. On u tome nije uspeo, sto je Karadzic tumacio kao lose obavljen "domaci zadatak" i sada nastoji da se licno kandiduje za ulogu "najznacajnijeg faktora" u resavanju bosanske krize. Palama, svakako, na ruku idu i znacajni vojni uspesi na zapadu Bosne i Hercegovine kao i potpuni neuspeh pokusaja vazdusne vojne intervencije NATO pakta.

Prva reagovanja Vasingtona na Karterove izjave na Palama su, za Karadzica, bila dosta nepovoljna. Portparol Bele kuce Didi Majers je, naime, ostro osporila Karterovu ocenu kako su bosanski Srbi za mir, datu pre pocetka devetosatnih pregovora, ponovivsi da ih Vasington smatra agresorima. U trenutku kada je pisan ovaj izvestaj nije bila poznata vasingtonska ocena dokumenta koji je potpisan nakon pregovora, ali nije iskljuceno da ocene budu nesto suzdrzanije. Valja, naime, ipak imati u vidu cinjenicu da je pre desetak dana americki predstavnik u Kontakt grupi Carls Tomas u Beogradu rekao kako se od bosanskih Srba ne trazi nikakav potpis, nego samo usmena saglasnost na plan koji bi bio osnova za dalje pregovore.

Verovatno je da ce u narednim danime i mesecima, bez obzira na stvarne domete sporazuma potpisanog na Palama, na medjunarodnom planu sve vise dolaziti do izrazaja neka vrsta rivaliteta izmedju Karadzica i Milosevica. Svet bi, po svemu sudeci, radije video ovog drugog kao coveka koji definitivno odlucuje o svemu, ali prst na okidacu i blokadu oko jedinica Unprofor-a i morovnih konvoja drzi onaj prvi. Pri tome niko nije siguran da li bi potpuno slamanje Karadzica i njegovog "tvrdog jezgra" zaista donelo mir i da li je u trazenju mira zaista moguce zaobici dobro naoruzani deo srpskog korpusa u Bosni koji oni predstavljaju.

Za donosenje iole valjanog zakljucka o trenutnim zbivanjima vezanim za Bosnu (ukoliko je tako nesto uopste moguce) nije bez znacaja cinjenica da inicijativa Pala za direktne kontakte sa Amerikancima postoji vec duze od mesec dana. Izvesno je da su se, posredstvom Srba u Americi, Karadzic i njegovi ljudi i ranije obracali Vasingtonu, ali da to nije javno pominjano sve do poraza snaga vlade u Sarajevu na zapadu Bosne i dok nije postalo jasno da Miloseviceva nastojanja da smeni lidera bosanskih Srba tapkaju u mestu.

Dragan Janjic