STRUJNI UDARCI SRPSTVU
Rezime: Srbija decembar 1994. godine provodi u polumraku. Tacnije, jedna trecina je u potpunom mraku, jer je teritorija podeljena na sest potrosackih grupa, a istovremeno se iskljucuju po dve grupe i to dva puta po tri sata. Kriza je ozbiljna, jer jednostvno nema proizvodnje koja moze da zadovolji zahteve. Maksimalna proizvodnja je dostizala svojevremeno i 165 milona kilovatcasova dnevno, dok je potrosnja Srbije i Crne Gore bivala uvek ispod sto deset milona. Sto zbog loseg preventivnog odrzavanja i nemogucnosti popravki, sto zbog neracinalnog gazdovanja, sto zbog niskog vodstaja, tek danas je proizvodnja znacajno ispod potreba, koje su vece nego ikada. Ovome su posebno doprinele besmisleno niske cene struje, koje su desetinu puta nize od svetskih, a od pocetka godine nije poskupela, iako su plate skoro udesetrucene. Struja, doduse, nosi cetiri indeksna poena inflaciji ukoliko joj se cena duplira. Za cetiri puta vecu cenu, a to je nadomak nekih svetskih cena, zaradilo bi se dva puta po cetiri indeksna poena inflacije. To je mnogo kada se nulta inflacija koristi kao glavni propagandni slogan partije na vlasti, mada je takticki moglo da se poskupljenje razvuce u vise meseci pa da se, cak ni taj slogan ne ugrozi. Vreme je potroseno, pa sada nema struje kojoj ce kadtad morati da se koriguju cene, a smesi se nova, ozbiljna, inflacija.
AIM - Beograd, 16.12.1994
Srbija decembar 1994. godine provodi u polumraku. Tacnije, jedna trecina je u potpunom mraku, a druge dve se trude da zasluze neki sat struje duze za sebe, ukoliko pristede - pa je u tom delu polumrak. Iako je nedostak struje i politicko pitanje, ocigledno je da do samog vrha vlasti jos nije dopreo eho nervoznih komentara potrosaca, jer jos nema orkestriranog nastupa nadleznih. Oni se oglasavaju pod pritiskom novinara, pa se resorni ministar, rukovodstvo elektroprivrede, celnici pojedinih filijala stranke na vlasti i gradonacelnici, medjusobno optuzuju. Zbunjeni gradjani, pogotovo oni koji pamte izjave o sposobnosti Srbije da hiljadu godina bude pod sankcijama, pretvorili su se u neme posmatrace nekakvih svadja na temu "ko je kriv". Pojavila se i teza da Srbija izvozi struju. Pod medijski podgrevanim utiskom da "bar struje ima u izobilju" carsijske price zvuce sasvim logicno. Mlaki demanti ministra energetike, kao da namerno ostavlja mesta ovakvim spekulacijama, cime bi slika energetskog problema ipak bila ublazena - "bice kasnije, kada stane taj izvoz, ako vec nema sada". No, lako se pokazuje da izvoza nema i da je Srbija suocena za ozbiljnom, mada nepotrebnom, energetskom krizom.
Kriza je ozbiljna jer jednostvno nema proizvodnje koja moze da zadovolji zahteve. Maksimalna proizvodnja je dostizala svojevremeno i 165 milona kilovatcasova dnevno, dok je potrosnja Srbije i Crne Gore bivala uvek ispod sto deset milona. Tad je, naravno, ostajalo itekako za izvoz. U medjuvremenu se stosta izmenilo. Tri sankcijske godine su glomaznim tehnologijama za proizvodnju struje znacajno smanjile proizvodne kapacitete, jer je po principu "sece usi - krpi zadnjicu", popravljano sto se moze popraviti. Neracionalno, skoro amatersko upravljanje resusrsima je ispraznilo akumulacije tokom jeseni, a niski vodostoj na rekama je maltene izbacio iz igre hidroenergetski potencijal. Smanjenje poroizvodnje je toliko da ga premasuje sadasnja, ali ne i prosecna traznja iz godina pre ratnog pira nad bivsom Jugoslavijom. Treba napomenuti, da je smanjenje napravljeno prethodnih, a ne ove godine. Trenutno se proizvodi svega 1.8 procenata manje nego pre godinu dana. Medjutim, besmisleno niske cene struje su ucinile svoje: danas domacinstva trose dve trecine ukupne proizvodnje u odnosu na jednu trecinu pre pet godina.
Stanovnistvo se, naime, ponasa sasvim racionalno. Za prosecnu mesecnu potrosnju po glavi stanovnika treba platiti manje nego za cigarete ili koliko za obicnu kremu za cipele. Istovremeno, alternativni izvori ne ostavljaju nikave dileme: nafta je preskupa i nema je, a ugalj je trenutno duplo skuplji. U selima oko Beograda i u prigradskim naseljima je upadljivo cist vazduh: nema karakteristicnog zimskog smoga punog cadji i garezi iz dimnajka.
Rasomon sa uvozom ruskog gasa, koji bi umnogome popravio grejanje u gradovima, posebno u Vojvodini, nastavlja se, i za sada od toga nema nista, pa se i u kucama sa centralnim grejanjem struja koristi da dovede temperaturu na podnosljiv nivo. Sve u svemu, paraleno sa padom proizvodnje, ide enormni rast potrosnje.
U takvoj situaciji ne cudi da svi pricaju samo o struji: strucnjaci, novinari, komsije, Avramovi eksperti - jedino se jos nije oglasila predsednicka porodica Milosevic. Ako nista drugo, kada bi se Milosevic oglasio ili kada bi bar njegova supruga u svojim dnevnickim zabeleskama rekla sta valja ciniti, prestalo bi medjusobno optuzivanje clanova vladajuce partije, pa bi se unelo nesto reda i u informacije koje se povodom sve surovije nestasice struje, svakodnevno fabrikuju.
Sve ovo sto se desava strujom nije nikakvo iznenadjenje, vec direktna posledica kontinuirane politike kojoj je osnovni cilj prezivljavanje vlasti. Desilo se sto je i moralo da se desi, kada se strateski vazan resurs Srbije koristi za dobijanje jeftinih politickih poena. Naime, dobro je poznato da je Srbija bila u stanju da izdrzava pod sankcijama zahvaljujuci, pre svega, struji i hrani. Prosle godine na udaru neozbiljne i nedosledne ekonomske politike je bila hrana: brasno je bilo skoro besplatno, ali ga nije bilo. Jos gore - bilo ga je, ali se seljacima nije isplatilo da ga prodaju, nego su ga koristili za stocnu hranu. Onda se neko setio prinudnog otkupa, pa je pocelo opste ruzenje seljaka. Ove godine je struja na udaru. Desetinu puta je cena struje u Srbiji ispod svetske. Od pocetka godine nije poskupela, iako su plate skoro udesetrucene. Sada je ona skoro besplatna. I naravna nema je.
Cena sruje mora da poraste i to drasticno - inace preti totalni raspad elektroenergetskog sistema. Tako ce se smanjiti potrosnja i stednja motivisati, a prikupice se i nesto para za popravku sve cescih havarija.
Struja, doduse, nosi cetiri indeksna poena inflaciji, ukoliko joj se cena duplira. Za cetiri puta vecu cenu, a to je nadomak nekih svetskih cena, zaradilo bi se dva puta po cetiri indeksna poena inflacije. To je mnogo, kada se nulta inflacija koristi kao glavni propagandni slogan partije na vlasti, mada se poskupljenje moglo takticki razvuci u vise meseci pa da se, cak ni taj slogan ne ugrozi. Uspesan ekonomski oporavak Srbije i Crne Gore je, dobrim delom, pocivao na izvanrednoj promociji i psiholoskoj pripremi stanovnistva da poveruje u cudo zvano "zdrav konvertibilni dinar". Nulta i negativna inflacija je u tome igrala vaznu ulogu. No i laiku je moralo biti jasno da tako ne moze doveka.
Najcudnije je sto su planeri i kreatori ekonomske politike dozvolili da ih toliko iznenadi sto su ispraznjenja akomulaciona jezera pre zime. U nekim drugim vremenima i pri nekom drugim kriterijuma to bi se verovatno nazvalo sabotazom ili totalno besavesnim poslovanjem. Sada se o tome cuti, jer je svima jasno da se vodila politika, a ne ekonomska politika, i da je vaznije bilo koliko ce (niska) cena struje biti, a ne da li ce je biti.
Vreme je potroseno, pa sada nema struje kojoj ce kadtad morati da se koriguju cene, a smesi se nova, ozbiljna, inflacija. Naravno, ostaje primedba da skupu struju ne mogu da plate sva domacinstva, cak i uz maksimalnu stednju - ali drzava ima i socijalnu funkciju,pa bi mogla da, umesto hiljade citaca strujomera koji ce presecati struju neposlusnima i nestedljivim, angazuje malo vremena i pameti za pronalazenja modela beneficiranih tarifnih sistema ili direktnog beneficiranja domacinstava. Ali nece! Osim ako se ne naredi suprotno.
I dok traje nadmudrivanje na relaciji potrosaci, drzava, proizvodjaci, na tradicionalnoj listi "Ekonomske politike" dvestotine najvecih preduzeca u Jugoslavije, Elektro Privreda Srbije je pri samom vrhu, ostvarisi, uz veliki promet, enormno veliki gubitak. Ako bi u Jugoslaviji, slicno kao Amerikanci, u disciplinama u kojima je superiorna, domace prvake zvali svetskim sampionima, lako bi se mogao EPS nazvati svetskim gubitaskim sampionom. Uprkos sankcija, ili, bas zahvaljujuci njima.
Srdjan Bogosavljevic