SPEKTAKULARNI POVRATAK RADOVANA KARADZICA

Nakon inicijative za posrednicku misiju Dzimija Kartera

Sadrzaj: Pale, u sustini, zele da se neposredno vrate u pregovaracki proces i to pod uslovima koje one postavljaju. Za bosanske Srbe mnogo je vaznija cinjenica da je inicijativa Karadzica objavljena u Americi na sva zvona, nego sam njen sadrzaj. Predlozi, u sustini, ne sadrze nove elemente, a i dalje se insistira na podeli Bosne. Milosevic ima razloga za strah od potiskivanja u drugi plan.

=============================================== ,AIM, Beograd,16,12,94.

Cak i ako ne donese konkretne rezultate, inicijativa lidera bosanskih Srba Radovana Karadzica o nastavku mirovnih pregovora, uz posredovanje bivseg americkog predsednika Dzimija Kartera, za Pale ima izuzetan znacaj. Tamosnje rukovodstvo time se, naime, na sprektakularan nacin vratilo na zapadnu medijsku scenu sa koje je, od trenutka kada je odbilo da potpise mirovni plan, u dobroj meri bilo potisnuto.

Najpoznatija TV mreza na svetu, CNN, prakticno je prekinula emitovanje programa i vise od sat vremena posvetila toj inicijativi, koju je oznacila kao "najsenzacionalniju vest u sadasnjem trenutku bosanske krize". U dragocenih sat vremena jednog CNN-a, istina, nije govorio samo Karadzic, ali se vecina onoga sto je receno odnosila na njega i na bosanske Srbe.

Osim sto je izneo predloge koji se odnose na omogucavanje slobodnog kretanja humanitarne pomoci i svih pripadnika Unprofor-a, prekid vatre i oslobadjanje zatvorenika, Karadzic je iskoristio priliku da ponovi stav Pala kako nema smisla insistirati na mapama, nego je potrebno raditi na stvaranju drzavnih celina "sposobnih za zivot". Tacnije, on je ostao pri stavu da Bosnu treba podeliti i u njoj proglasiti dve odvojene i nezavisne drzave - muslimansko-hrvatsku i srpsku. U politickom smislu, dakle, inicijativa ne nosi nikakve nove elemente.

Prva reagovanja na njegov istup na CNN-u mogla bi se svesti na ocenu da, ukoliko Pale misle ozbiljno i ukoliko odrze obecanje, od svega toga mozda nesto i bude. Uocljivo je da je izbegnuta kritika ili negiranje kljucnog Karadzicevog stava koji podrazumeva stvaranje nezavisne drzave bosanskih Srba, odnosno podelu Bosne, i da su se svi usredsredili na predlog o obustavi neprijateljstava i popustanje blokade Unprofor-a i humanitarnih konvoja. Moze biti da vecina izbegava da govori o politickom aspektu Karadzicevog predloga kao o tezoj i komplikovanijoj strani problema, ali ostaje cinjenica da ona nije docekana "na noz".

Valja imati u vidu da signali sa Pala u pravcu Vasingtona nisu nikakva novost. Odmah posto je uvedena blokada granice na Drini, Karadzic je poslao emisare koji su pokusali da stupe u kontakt sa nekom od licnosti iz americke administracije, ali rezultati te misije nisu poznati. Pre gotovo mesec dana u krugovima bliskim bosanskim Srbima u Beogradu "suskalo" se i o ponudi za posredovanje Karteru, ali je to nastojanje imalo karakter "drzavne tajne". U istom kontekstu pominjan je i bivsi sef americke diplomatije Henri Kisindzer, koji je, izgleda, pokazao manje volje da se angazuje na bosanskom pitanju.

Za rukovodstvo na Palama je, u sustini, od kljucnog znacaja cinjenica da su Amerikanci odlucili da obelodane Karadziceve pokusaje da se direktno vrati u pregovore o Bosni. Pale, naime, s pravom veruju da su, kako americka administracija, tako i CNN, od samog pocetka do u detalje upoznati sa tim nastojanjima. Njihovo obelodanjivanje, i to na spektakularan nacin, uz Karadzicev nastup "u zivo", sigurno ce biti protumaceno kao znak makar delimicne spremnosti Vasingtona da razgovara i o politickim zahtevima bosanskih Srba.

Novi pregovori su upravo ono sto bosanski Srbi u ovom trenutku najvise zele, naravno uz uslov da izbegnu da prihvate ponudjene mape i ustavna resenja za Bosnu i Hercegovinu. Oni veruju da su nadomak mogucnosti da uberu plodove svoje nepopustljivosti i vrate se za pregovaracki sto pod uslovima koji njima odgovaraju, a ne pod onima koji su postavljeni od strane Kontakt-grupe.

U sustini, najnovijom Karadzicevom inicijativom Pale ne bi dale nikakve nove ustupke. Konvoji Unprofor-a blokirani su od trenutka kada su se zaostrili odnosi sa UN i kada su ucestale vazdusne intervencije NATO. Isto vazi i za propustanje humanitarnih konvoja i otvaranje sarajevskog aerodroma. Rec je, dakle, o dodatnim merama koje su zavedene kao pritisak na medjunarodnu zajednicu i lako ih je ukinuti ukoliko se sve vrati "na staro", odnosno na ponovne pregovore bez uslovljavanja teritorijalnog razgranicenja i ustavnih resenja. Karadzic, isto tako, zna da ih je lako i ponovo vratiti ukoliko stvari ne budu isle zeljenim tokom.

U onolikoj meri u kolikoj Karadzic ima razloga da bude zadovoljan najnovijim razvojem situacije, predsednik Srbije Slobodan Milosevic ima razloga za nezadovoljstvo. Pale sve ocitije i sve uspesnije nastoje da se nametnu kao neposredni i nezaobilazni faktor u resavanju krize u Bosni, cime bledi njegova u Evropi hvaljena uloga "glavnog faktora" za postizanje mira.

Ima vise nego dovoljno dokaza da "glavni faktor" nije uspeo da obavi "domaci zadatak", odnosno da nije uspeo da izvrsi dovoljno jak pritisak na Pale. Ukoliko se ispostavi da su zemlje Zapada pocele da gube zivce i poverenje u stvarne domete njegovog uticaja, opredeljujuci se za direktan kontakt sa Karadzicem, Milosevic bi, bar sto se Bosne tice, mogao da sklizne na sporedan kolosek.

U ovom trenutku je, dakle, kljucno pitanje da li su SAD i druge zemlje Zapada spremne da ponude Karadzicu nastavak pregovora bez prethodnih uslovljavanja i u kom bi obliku to bilo ucinjeno. Indikativno je da Kontakt-grupa nije reagovala na pozive sa Pala da se sastane sa rukovodstvom bosanskih Srba i ponudi pismene garancije najnovijeg tumacenja mirovnog plana, ali da se nije ni oglasila sa odbijanjem takve inicijative.

Nije potpuno jasno da li Pale traze unapred konkretne izmene na samom planu, ili su spremne da ga potpisu (ukljucujuci i mape) uz pismeno obrazlozenje da ce se i o mapama i o ustavnim aranzmanima ponovo razgovarati, odnosno da nije rec o konacnom resenju. Bilo bi preterano ocekivati da Kontakt-grupa pristane na ovo prvo, ali nije nemoguce da ponudi sasvim ozbiljne i jasne garancije za ovo drugo.

Jedno je sigurno - nakon vojnih uspeha na zapadu Bosne i Hercegovine i najnovijih signala koji dolaze za Zapada a odnose se na nastavak mirovnih pregovora, Pale nece bezuslovno potpisati mirovni plan za Bosnu i Hercegovinu. Sve ovo sto se dogadja moze jos vise ohrabriti bosanske Srbe da istraju na zahetevu za nezavisnom srpskom drzavom u Bosni.

Dragan Janjic