NEVOLJE S PLATAMA

Rastezanje siroma{tva

,AIM, Beograd, 13.12. 94. Od januarske ekonomske katastrofe do danas, plate zaposlenih Jugoslovena povecane su za vise od 10 puta. Sa proseka od 25 maraka na pocetku godine, plate su u oktobru dostigle 235 dinara, a procenjuje se da ce na kraju godine u proseku iznositi 272 dinara (sto bi po zvanicnom kursu trebalo da vredi isto toliko maraka). Umesto da se zbog oporavka standarda raduju, vecina politicara i strucnjaka stalno su izrazavali opravdanu bojazan da jugoslovenska privreda nece moci da izdrzi tempo rasta plata od oko 25 odsto mesecno. Izuzetak u tom smislu bio je guverner Dragoslav Avramovic, autor antiinflacionog programa, koji je stalno sirio tezu da jedino velike plate mogu povecanom traznjom pokrenuti privredu iz recesije. Oni koji bolje poznaju jugoslovensku ekonomiju uzalud su ga upozoravali da centralna banka ne moze odrzati stabilnost, placajuci istovremeno i potrosace da trose i proizvodjace da proizvode, posto su i jedni i drugi u gubicima koje ne priznaju.

Sada kada se primecuje naglo usporavanje plata i kada se procenjuje da je u novembru prvi put ove godine porast maloprodajnih cena (7 odsto) nadmasio rast plata, brige postaju jos vece. Na jednoj strani, vlast je zivotno zainteresovana da se odrzi kakva takva privredna ravnoteza i spreci povratak hiperinflacije, a na drugoj je cinjenica da 2,1 milion zaposlenih u SRJ uprkos spektakularnog porasta plata, od njih ne moze normalno da zivi. Svi proracuni dokazuju da cena osnovne "potrosacke korpe" cetvoroclane porodice dvostruko nadmasuje prosecnu platu, sto samo onim kucama koje imaju dva zaposlena omogucuje puko prezivljavanje. A niko ne pristaje na upozorenje da su proizvodnja i standard u odnosu na 1989. godinu opali podjednako, za 60 odsto, pa se ta "ravnoteza" ne sme narusavati.

Godina koja dolazi u tom smislu moze postati godina velikog sukoba oko raspodele, jer se cuje da je vrh vlasti doneo generalnu politicku odluku da ne ide na inflaciju. Savezni premijer, dr Radoje Kontic, je 5. decembra, u beogradskom Sava centru, na otvaranju tradicionalnog jesenjeg savetovanja jugoslovenskih ekonomista (nekadasnjeg "Opatijskog savetovanja"), sa dosta pesimizma upozorio javnost da prakticno nema sansi da se standard iduce godine poboljsa. Po njegovim recima, ukupna novcana primanja stanovnistva ove godine su zauzela oko 65 odsto drustvenog proizvoda (dakle, prema prosloj godini zivelo se realno bolje za 37 odsto). Ako bi se, medjutim, u iducoj godini samo zadrzao nivo danasnje prosecne plate, to bi povuklo ukupna novcana primanja stanovnistva od oko 20 milijardi dinara, unutar ocekivanog drustvenog proizvoda od 21,5 milijardi dinara (na fond neto plata od 7 milijardi dinara, treba dodati 5,6 milijardi za penzije i preko 7 milijardi raznovrsnih socijalnih davanja koja su vezana za prosecan nivo plata). Dakle, cak ni Jugoslavija ne moze izdrzati licnu potrosnju koja bi odnela vise od 90 odsto novostvorene vrednosti, pa makar se ona uvecala za planiranih 7 odsto.To jednostavno receno znaci da sada ne bi vredelo ni zamrzavanje dostignutog nivoa plata od spomenuta 272 dinara u proseku. One bi teorijski iduce godine morale biti smanjene (crni devizni kurs ih je vec realno smanjio na oko 130 maraka). Posto se u Jugoslaviji jos nije rodio politicar koji bi imao snage i hrabrosti da direktno smanji plate, njihovu kupovnu moc ce ipak morati smanjiti inflacija.

U takvoj situaciji prakticno "promasenim poslom" bavi se Avramoviceva radna grupa koja je najavila da ce predloziti potpuno nov model poreza, plata i penzija. Tu radnu grupu Avramovic je oformio nakon septembarskog sastanka sa Slobodanom Milosevicem, predsednikom Srbije, a sa ciljem da se plate rasterete fiskalnih opterecenja i da se definitivno ukine "garantovana zarada" kako bi se i republicka vlada i poslodavci oslobodili pritiska sindikata. Oba cilja obrazlozena su potrebom da se vla snici kapitala motivisu na zaposljavanje vise radne snage (pored 350.000 ljudi koji su zbog raspada trzista stare SFRJ i sankcija UN trenutno na "prinudnim odmorima", u SRJ ima registrovanih jos 750.000 nezaposlenih lica i oko 200.000 radno sposobnih izbeglica bez posla). Nijedan od ta dva cilja Avramoviceve radne grupe, medjutim, nece biti ostvaren. Prostora za smanjivanje poreskog opterecenja plata uopste nema, jer, kako je izracunala Aleksandra Posarac, saradnik Instituta ekonomskih nauka u Beogradu, te dazbine pokrivaju oko polovinu budzeta. Sadasnju zbirnu stopu poreza i doprinosa na plate od blizu 120 odsto (na dinar plate ide 1,2 dinara drzavi i njenim institucijama) trebalo bi smanjiti na oko 25 odsto, da bi plate iduce godine mogle biti isplacene realnim novcem, to jest, da plate ne bi pokrenule inflaciju. Drzava na takvu redukciju svojih prihoda jednostavno nece pristati, ona druge izvore novca ne moze nigde pronaci. Znaci, Avramoviceva radna grupa ne moze "izmisliti" radikalnu poresku reformu, mada je zbog takve reforme i osnovana.

Nece se ukinuti ni institucija garantovane zarade, zbog koje poslodavci ne primaju novu radnu snagu, mada je njen nivo u novembru iznosio tek 60 dinara (a oni na "prinudnom odmoru" primaju tek 48 dinara, 80 odsto te garantovane zarade). Svi sindikati, i oni bliski vlastima i oni nezavisni od nje, ne prihvataju ukidanje garantovane zarade, vec insistiraju da ona ostane na visini polovine prosecne plate, sto bi za pocetak iduce godine znacilo da bi ona iznosila oko 120 d inara mesecno. Jedina "novost" koja se sada najavljuje iz Avramoviceve radne grupe je da ce biti predlozen povratak na "sveopsti tarifni sistem", kako je usmeravanje plata u vanprivredi i javnim preduzecima u iducoj godini nazvao sam premijer dr Kontic. Plate u drzavnim institucijama i javnim preduzecima ce dakle odredjivati republicke vlade, ali to nece biti dovoljno za kontrolu zarada i odrzanje stabilnosti privrede. Problem nije ni kod drzavnih ni kod privatnih firmi, vec kod onih u kojima zapravo jos dominira drustvena svojina, a one su "mesovitog tipa". Kako je izjavio dr Jovan Radic, srpski ministar za rad, boracka i socijalna pitanja, medju 44 firme u kojima su najvisi proseci plata, nema cist o drzavnih firmi. Koristeci povoljan polozaj na trzistu na kome se zbog svetskih sankcija mnogi proizvodi mogu prodavati po abnormalnim cenama, a pre svega koristeci poznatu "nedefinisanost" drustvene svojine neke firme isplacuju vrlo pristojne zarade, republicki ministar spominje proseke izmedju 2.000 i 4.000 dinara. On, medjutim, ne objasnjava zasto je onda njegova vlada zaustavila proces privatizacije u Srbiji. Vlast je tokom cele ove godine oklevala da zaustavi ubrzani oporavak plata, mada ovoga puta nije bila "pritisnuta" predibornom kampanjom, jer je osetila veliku ekonomsku iscrpljenost stanovnistva. Poznati ekonomista dr Ljubomir Madzar joj je sa strucne strane zamerio sto nije iskoristila "jedinu povoljnu posledicu hiperinflacije-a to je da su ljudi shvatili da je zemlja tokom gradjanskog rata stravicno osiromasila. Madzar misli da je nizak ali realan ni vo plata trebalo zadrzati, da ljudi shvate da se u ovoj zemlji mora ziveti skromno i da se do razvoja nece moci doci ni brzo ni lako. Vlast je, medjutim, ekonomski oporavak htela da iskoristi i za politicki oporavak vladajuce strukture pa je dozvolile da se plate zahuktaju. Sada je prinudjena da ih zaustavlja, sto ce verovatno izazvati socijalne sukobe i velike politicke napetosti, koje moze amortizovati samo kraj rata u Bosni i povratak perspektive stabilnijeg mira na jugoslovenskim prostorima.

Dimitrije Boarov