SABLASNA SENKA BEZNADJA

Promene i prividi

,AIM, Beograd, 9.12.94.

Ipak se krece, zar ne? Prava zima ce, mozda, tek da nas stegne, ali ima, ima nade.U Srbiji ce, ako nista drugo, mraka biti manje a kroz delove Hrvatske pod kontrolom srpske vojske uskoro ce moci da se putuje brze i bezbriznije. Ko- ga sumnja grize, neka ponovo procita poletne naslove s prve strane najjuticajnijeg dnevnika Srbije:"Ruski gas smanjuje potrosnju struje", "Vozovi mogu brzo da krenu", "Otvara se put Zagreb-Beograd"`("Politika", 8. decembar), Ako tako i bude, vedrija buducnost bi, najzad, i ovde trebalo da postane nesto vise od mislene imenice.

Sumnjicavi ce, mozda, i u ovoj prilici otpisati te utesne signale kao varljive optimisticke spektakle. Naroci- to oni koji pamte poljsku dosetku o Hruscovu i socijalizmu u kojoj, zovijalni i zlosrecni, Staljinov naslednik, na pitanje kada ce jednom vec da stigne toliko obecavano socijalisticko blagostanje, seretski uzvraca:"Da, socijalizam stize, na vidiku je. Samo imajte u vidu otpicku varku horizontalne linije izmedju neba i zemlje:sto mu se vise priblizavate, horizont je sve dalje. . . "

Ali, pre nego sto vrag odnese i ovu nasu salu o miru koji je svaki cas na vidiku dok mi i dalje tavorimo pod sankcijama i u ratnom okruzenju, zagledajmo se i u dru- gu optimisticku vest iz ove sedmice:"Republika Srpska sp- remna da ponovo pocne mirovne pregovore" ("Borba", 8. 12. 94). Radi lakseg razumevanja, ostavimo, zasad, postrani nedovoljno razjasnjene, zakulisne i javne igre uoci, za vreme i posle beogradskog hodocasca, sto legitimnih palskih poslanika, sto "slobodnih strijelaca" medju njima (kako ih g-dja B. Plavsic naziva).

Vest o spremnosti RS da se vrati pod pregovaracko okrilje Kontakt grupe, dovoljno je, dakako, znacajna i neza- visno od "diferencijacije" koja, pod Milosevicevim pritis- kom, ili i iz drugih razloga, hvata maha na Palama. Ali, iako, na prvi pogled, zvuci optimisticki, ostaje tek da se vidi sta tako najavljeni zaokret, ako je to prava rec, prakti- cno znaci? Preciznije:cija se to, i kakva, "interpretaci- ja" mirovnog plana tako naprasno dopala palskim liderima?

Odgovor se moze samo uslovno dati. Pa i to uz pret- postavku koja podleze proveri:da, uprkos svemu sto se minulih dana dogadjalo iza kulisa, dr Karadzic ostaje na- jmerodavniji tumaci politicke volje i ambicija bosanskih Srba. Ako ta pretpostavka bude potvrdjena, onda bi, pred nei- zvesnoscu sta nas sutra ceka, najvaznija vest koja je ovih dana otud stigla mogla biti ona sto je srocena kao malte ne cisto protokolorna. Njome se, u obliku "saopstenja kabineta predsednika RS" pozdravlja "spremnost" predsedni- ka Srbije da obnovi "zvanicne" kontakte i izrazava nada da ce to doprineti "unapredjenju mirovnog procesa".

Samo toliko, svega dve strogo formalne recenice. Ali politicki dovoljno jasne. Narocito ako se citaju i izme- dju redova kao poruka koja sugerise da se beogradski vrh priblizava onom na Palama, a ne obratno. Tome u prilog ide i Karadziceva, nimalo naivna iako naglaseno komotna interp- retacija "nove interpretacije medjunarodnog mirovnog plana" sto je, veli on, "dobra polazna tacka za dalje razgovore s Kontakt grupom".

Ovo, da kazemo, takticko medjusrpsko nadigravanje ne moze se, naravno, posmatrati izvan njegove medjunarodne dimenzije. Lanac "novih interpretacija", u koje se Karadzic ukljucuje preko Milosevica s namerom da to koristi kao ustupak njegovim ciljevima, poceo je da se kuje, na pritisak Rusije i zapadne Evrope, pod krovom Bele kuce. Tamo je, najp- re preko Pentagona, lansirana neocekivano antiratoborna po- ruka:bitke u "bihackom dzepu" potvrdile su srpsku nadmoc u oruzju;silom se u Bosni vise nista ne moze;svi moraju da prihvate pregovore. . .

Ostalo je, ipak, bez odgovora pitanje sta zapravo podrazumeva tako najavljena promena americkog kursa. Da li, recimo, i ozbiljniju predusretljivost za prigovore bo- sanskih Srba na mape koje je pripremila Kontak grupa, ka- ko to na Palama cene, ili zele?

Ako je odgovor potvrdan, neizbezno je i potpita- nje:nije li takvo "prestrojavanje" Klintonovog vojno-po- litickog staba, ovde okolisno lansirano preko dva Cha- rlsa (Redmana i Tomasa), nehoticna ili promisljena, pod- rska onim, vladajucim i opozicionim, projektantima na- cionalnih interesa u Beogradu i Zagrebu koji u podeli Bo- sne vide jedini put za srpsko-hrvatsko izmirenje?

Podrazumeva se, zar ne, da bi zloglasno etnicko ciscenje, time bilo legitimizovano, makar i posredno. A ako se to istinski ne zeli, i ako je podela Bosne neza- nezamisliva vec i sbog toga sto takav "rasplet" Musli- mani kao glavna zrtva nacionalistickog sunovarata i najbrojnija etnicka zajednica, ne mogu prihvatiti, onda ostaje jos jedna, ne manje vazna dilema:nije li ova zbunjujuca smesa nedoumica i taktiziranja za domace potrebe samo prejaka mimikrija u ocekivanju medjusrpskog razjasnjenja, ili razgranicenja, izmedju Beograda i Pala?

Svako ko pokusava da razume, ili bar nasluti smi- sao nove runde u krizi koja je propisno obrukala i neke spoljne posrednike, mora oprezno da se krece kroz ovo di- plomatsko minsko polje, izmedju bombastih privida i zamag- ljene istine. U medjuvremenu, iz zapadnoevropskih drzava, posebno onih koje u BiH imaju najvise "plavih slemova" stizu sve glasnija, zloslutna upozorenja:do izbora izmedju kompromisnog mira i nastavljanja samoubilackog oruzanog nasilja, sto ce reci i do odluke o eventualnom povlace- nju Unprofor-a, ostaje samo nekoliko sedmica. A ako Unprofor ode, veci deo bivse Jugoslavije mogao bi za nedogledno vreme biti blizi, recimo, Somaliji nego Evropskoj uniji.

Izgubljena bitka za vreme lako bi, drugim recima, mogla da se pretvori u gubitak poslednje sanse za kona- cno obuzdavanje ratne opcije. Osobito ako bi se, obnavlja- njem ucenjivackih izazova s bilo koje strane, ugasila zasad jedina svetla tacka u zatvorenom krugu srpsko-hrvatskog raskola:sporazum o saobracajnim i drugim, privrednim uskla- djivanjima izmedju Zagreba i Knina.

Posledice, sve u svemu, prete da postanu fatalne ne samo za Bosnu, cijoj tragediji jedva da ima ravne, nego i za sve njene susede. Sablasna senka beznadja, psiholoski i politicki vec razorna, mogla bi, u tom slucaju postati je- dini znak raspoznavanja za sve ucesnike i saucesnike a narocito za zrtve nacionalistickog "jugovirusa". (AIM)

ALEKSANDAR NENADOVIC