MIROVNI PLAN PONOVO NA DNEVNOM REDU

Trijumfalan povratak Karadzica na pregovore

AIM, Beograd, 8.12.94.

Size:

Americki predstavnik u Kontakt-grupi u Beogradu rekao da bosanski Srbi nisu obavezni nista da potpisu, cime se prakticno odustalo od plana po principu "uzmi ili ostavi". Ceo mirovni proces sada se vraca na pocetak i pregovori, ukljucujuci i one o mapama, pocinju iznova. Pale imaju sve razloge da budu zadovoljne razvojem dogadjaja. Sta ce reci Sarajevo?

Sve se odigralo kao u lose napisanom i reziranom vodvilju. Najpre su u nedelju ministri inostranih poslova Britanije i Francuske Alen Zipe (Allain Juppe) i Daglas Herd (Douglas Hurd) posetili predsednika Srbije, Slobodana Milosevica koji im je obecao da ce uciniti sve da privoli bosanske Srbe da prihvate mirovni plan Kontakt-grupe. Vec u ponedeljak kod Milosevica se obreo Karadzicev ministar inostranih poslova Aleksa Buha koji je rekao da bi, ukoliko su Miloseviceva tumacenja mirovnog plana tacna, moglo da se razmislja o prihvatanju tog dokumenta kao osnove za pregovore.

U utorak uvece zvanicni predstavnik Kontakt-grupe Carls Tomas (Charles Thomas) u Beogradu je izjavio da bosanski Srbi "za sada ne treba nista da potpisuju".

"Od bosanskih Srba se ne trazi da unapred bezuslovno prihvate i stave svoj potpis na predlozene mape za raspodelu teritorija ukoliko oni tim mapama nisu zadovoljni", rekao je Tomas agenciji Beta.

Lideru bosanskih Srba Radovanu Karadzicu trebalo je taman toliko, pa je pozurio da vec u sredu saopsti kako je spreman da prihvati mir i nastavi pregovore o planu Kontakt-grupe. Rukovodstvo na Palama je, takodje, izrazilo ocekivanja da ce clanovi Kontakt-grupe doci na Pale i o svemu porazgovarati.

Ovakav razvoj dogadjaja bi se, u najmanju ruku, mogao opisati kao trijumf doktrine za koju su se Pale opredelile. Treba se, naime, setiti da su bosanski Srbi, osim sa celim svetom, usli u ostar konflikt i sa Beogradom upravo zato sto nisu hteli da potpisu mirovni plan ponudjen na ultimativnoj osnovi "uzmi ili ostavi", a da je glavna tacka spoticanja u tom planu bilo upravo teritorijalno razgranicenje sa Muslimanima i Hrvatima. Tog ultimatuma vise nema, a mirovni plan je ponovo samo osnova za pregovore, koju Pale treba, prema Tomasovom objasnjenju, samo usmeno da prihvate.

Tomas je, takodje, rekao da bi naredna faza trebalo da podrazumeva "pregovore zainteresovanih strana, direktne ili indirektne, i trazenje resenja za preostala sporna pitanja u pogledu raspodele teritorija i ustavnih resenja". A prakticna primena plana ce, kako je precizirao, poceti "tek kada se kroz pregovore dodje do resenja prihvatljivih za sve strane u sukobu".

Na toj tacki ceo "bosanski lonac" vraca se tamo gde je i bio - na pocetak. Kontakt-grupa je, naime, svojevremeno predlozila plan sa iscrtanim granicama po principu "uzmi ili ostavi" upravo zbog toga sto "zainteresovane strane" nisu bile sposobne da se dogovore. Uprosteno receno, medjunarodna zajednica bila je vec toliko isfrustrirana sukobom u Bosni da su "petorica velikih" resili da uzmu stvar u svoje ruke i oni rese spor onako kako misle da je najbolje, a zatim da prisile zakrvljene bosanske narode da to resenje prihvate.

Karadzic, medjutim, nije bio voljan da prihvati resenje koje je ponudjeno, a promena stava olicena u Tomasovoj izjavi pokazuje da udruzene snage Beograda i Sveta nisu uspele da organizuju dovoljno jak pritisak na njega i njegove sunarodnike. Nije tesko pogoditi da ce ovu promenu vlada u Sarajevu docekati "na noz" i da ce sada ona biti nezadovoljna, buduci da je tvrdila da nije bila u potpunosti zadovoljna ni onim planom koji su bosanski Srbi odbili.

Tomas, istina, uverava da ni SAD ni Kontakt-grupa nisu promenili svoj stav prema mirovnom planu i da je on sada samo "preciznije formulisan". On je rekao da se u tekstu koji je nedavno usvojen na sastanku Kontakt-grupe "nigde ne pominje rec konfederacija, odnosno mogucnost da bosanski Srbi stupe u konfederaciju sa Beogradom".

U istoj izjavi Tomas je, medjutim, rekao i sledece: "Ucesnici u pregovorima (zaracene strane) morace sami da utvrde resenja i mi se necemo mesati ni u jedan aspekt njihovih pregovora. Kontakt-grupa ce sama pomagati u vodjenju pregovora, ali nece davati nikakve sugestije predstavnicima bosnjacko-hrvatske federacije niti bosanskim Srbima u pogledu teritorijalnih, ustavnih i drugih resenja".

Jeste, dakle, da se ne pominje konfederacija, ali o ustavnim aranzmanima, a time i konfederalnim ili drugim medjusobnim povezivanjima i povezivanjima sa susednim drzavama treba da se dogovore same zaracene strane. A upravo tako bilo je i uoci donosenja prvog plana Kontakt-grupe,a kada su, kao i sada, Pale i Sarajevo bili na nepomirljivim pozicijama.

Kljucnu ulogu u pogledu promene stava medjunarodne zajednice o mirovnom planu, odnosno u njenom odustajanju od ultimativnog modela "uzmi ili ostavi", verovatno su odigrali veliki vojni uspesi bosanskih Srba na podrucju Bihaca, gde su snage vlade u Sarajevu pred potpunim porazom. Svet je, naime, mogao da bira izmedju dve mogucnosti: privoliti Srbe vojnim sredstvima da prihvate plan ili ponovo otvoriti pregovaracki proces. Pretnje vazdusnim intervencijama nisu urodile plodom, nijedna zapadna zemlja nije bila spremna da posalje trupe, pa je ostalo samo ovo drugo resenje.

Svi akteri ove predstave ce, naravno, imati svoja tumacenja stvari, ali ce jedini i s pravom biti zadovoljan samo Radovan Karadzic. Medjunarodna zajednica ce reci kako je uspela da vrati bosanske Srbe za pregovaracki sto, iako su oni na to i ranije pristajali, pod uslovom da im se vec nacrtane mape ne nude ultimativno. Slobodan Milosevic ce pokusati javnosti u Srbiji da objasni kako je njegovo pravedno zalaganje za mir dalo rezultate i kako je stvar krenula ovakvim tokom samo zato sto su se Karadzic i medjunarodna zajednica slozili sa njegovim (Milosevicevim) stavovima i savetima.

Karadzic ce svojim sunarodnicima pobedonosno objasniti kako je njihova pravedna borba za slobodu i spostvenu drzavu donela pobedu i kako je i medjunarodna zajednica, na kraju, morala da prizna da su mape koje je narod odbio na referendumu bile nepravedne. Da neko ne bi, slucajno, pomislio da je srpski pristanak na nastavak pregovora znak promene stava, Momcilo Krajisnik je, opet u sredu popodne, rekao da Pale nikada nece prihvatiti Bosnu kao drzavu. I jedan i drugi konfederaciju smatraju za "gotovu stvar" i pripremaju crtanje novih mapa, a procente (49 prema 51 odsto u korist muslimansko-hrvatske federacije) nijedan ne pominje. Ima, cak, naznaka da bi Srbi, nakon uspeha kod Bihaca, mogli da insistiraju i na vise teritorija.

Ostaje cinjenica da su izmedju ove dve verzije plana Kontakt-grupe, one sa ultimatumom "uzmi ili ostavi" i ove nove, pale hiljade novih zrtava. Ako se na politickom planu stvari vrte u krug, trgedija bratoubilackog pokolja nastavlja svojom jednosmernom krvavom ulicom.

Dragan Janjic