POSTVESTFALSKA DRAMA SVETA

Dr Milan Popovic

Balkanska postmoderna

Medjunarodno civilno drustvo, liberterska baza ljudskih prava

Vestfalskim mirom 1648. okoncani su iscrpljujuci verski ratovi u Evropi i polozeni temelji modernom medjudrzavnom sistemu, koncept suverene drzave, ugaoni kamen temeljac tog sistema, pre svega. Danas je, medjutim, sve vise ozbiljnih analiticara koji smatraju da je kraj hladnog rata oznacio i pocetak kraja tog sistema odnosno koncepta, te koji smatraju da je koncept ljudskih prava najbolja zamena odnosno polaziste za izgradnju novog sistema. Tako i J. Nye u tekstu "Kakav novi svetski poredak", u jednom od najprestiznijih specijalizovanih americkih i svetskih casopisa: "Svetski poredak posle hladnog rata je poredak sui generis [...] Nagli porast transnacionalnih komunikacija, migracija i ekonomskih medjuzavisnosti, ubrzava eroziju klasicnog vestfalskog koncepta suverenosti drzava i povecava jaz izmedju norme i stvarnosti [...] Polazeci od ljudskih prava, medjunarodne institucije postupno evoluiraju upravo u jednom takvom, postvestfalskom pravcu." (Foreign Affairs, 2/1992.)

Ideoloska i politicka apsolutizacija nacije-drzave ovde i danas, samo je u prividnoj suprotnosti sa ovim opstim pravcem: retorika suverenosti prikriva stvarnu periferizaciju, ogranicavanje i gubitak vlasti; Balkan postaje odnosno ostaje zona ekstremno zavisnih drzava-klijenata.

Ako postvestfalska evolucija (ogranicavanje koncepta i realnosti suverenih drzava) nije sporna, to se ne bi moglo reci i za koncept odnosno realnost ljudskih prava, kojeg, kao zamenu i polaziste za izgradnju novog sistema, predlazu J. Nye i najveci broj drugih takozvanih internacionalista u nauci medjunarodnih odnosa.

"Slepa tacka" J. Nyea i drugih takozvanih internacionalista u nauci medjunarodnih odnosa je postvestfalska evolucija sama. J. Nye i drugi takozvani internacionalisti ne uvidjaju ili barem ne uvidjaju u dovoljnoj meri da ta evolucija moze biti pozitivna, liberterska (sirenje demokratije u svetskim razmerama), ali i negativna, opresivna (uspostavljanje novog, svetskog Levijatana). Zbog toga je njihov predlog previse apstraktan, nerealan, ranjiv: ljudska prava su veoma podlozna takozvanoj realpolitici velikih sila. Za postizanje one svrhe, od koncepta ljudskih prava, bolji je koncept medjunarodnog civilnog drustva.

Ljudska prava

Najpoznatiji element odnosno instrument realpolitike velikih sila je takozvani dvostruki standard: sklonost velikih sila da na sebe primenjuju jedne, a na druge druge norme i standarde. Ova sklonost je opsta, ali je u oblasti ljudskih prava -- zbog jakog kontrasta izmedju sile i prava -- ta sklonost najuocljivija.

U spoljnoj politici velikih sila, posebno u onom njenom delu koji se bavi stanjem i zastitom ljudskih prava, teze je naici na doslednost i jednaki, nego na egoizam i dvostruki standard. Retorika doslednosti i univerzalnosti, ovu cinjenicu samo prikriva. Primera je bezbroj. Ovde cemo navesti samo jedan koji nam je prostorno i vremenski najblizi.

Kada je koalicija velikih sila, predvodjena Sjedinjenim drzavama, radi zastite naftnih polja odnosno interesa, napala Irak 1991., propaganda je to opravdavala zastitom "ljudskih prava Kuvajcana". Vicevi na racun "ljudskih prava Kuvajcana" se u kritickoj javnosti Sjedinjenih drzava jos nisu bili ni stisali, a na Balkanu se ukazala i vise nego dobra prilika za dokazivanje principijelnosti. Mnogo tezi oblici krsenja ljudskih prava u Bosni i Hercegovini (od onih koji su se desili u Kuvajtu) nisu, medjutim, bili dovoljan razlog za takozvanu humanitarnu intervenciju, samo zbog toga sto -- kako je to formulisala ista ona kriticka javnost u Sjedinjenim drzavama -- "Bosna nema nafte" (naslov uvodnika objavljenog u The New York Times-u u prolece 1992.).

Dvostruki standardi velikih najcesce sluze kao opravdanje za dvostruke standarde pa i za sasvim jednostruke brutalnosti srednjih i malih sila (i u tome je jedna od najznacajnijih medjunarodnih ideoloskih funkcija dvostrukih standarda): koliko je samo puta propaganda vladajucih rezima u Srbiji i Crnoj Gori, na optuzbe za genocid nad Muslimanima, odgovarala podsecanjem na genocid nad severnoamerickim Indijancima, a na optuzbe za ratne zlocine u Bosni i Hercegovini podsecanjem na ratne zlocine u Vijetnamu. Uprkos antagonistickoj retorici, politika velikih i drugih sila u oblasti ljudskih prava, najcesce je komplementarna.

Medjunarodno civilno drustvo

Pozitivno resenje postvestfalske drame sveta, naravno, ne zavisi samo pa ni prvenstveno od resenja konceptualne dileme: nijedan koncept sam po sebi ne obezbedjuje pobedu pozitivne odnosno liberterske alternative. Pa ipak, ni izbor koncepta, u ovoj stvari, nije bez odredjenog znacaja. U tom smislu, i u toj meri, koncept medjunarodnog civilnog drustva ima jasnu prednost pred konceptom ljudskih prava.

Medjunarodno civilno drustvo je -- kao ukupnost transnacionalnih civilnodrustvenih akcija, institucija i struktura -- sire, kompleksnije i realnije od ljudskih prava (ljudska prava su, zapravo, samo jedan segment medjunarodnog civilnog drustva). Zbog toga je koncept medjunarodnog civilnog drustva relativno otporniji na takozvanu realpolitiku velikih i drugih sila: njegova izlozenost odnosno podloznost dvostrukim standardima i drugim mehanizmima takozvane realpolitike velikih i drugih sila nije iskljucena, ali je manja i manje je opasna.

Prednost koncepta medjunarodnog civilnog drustva nije, medjutim, samo negativna, preventivna, ona je i pozitivna, kreativna: koncept medjunarodnog civilnog drustva je -- u mnogo vecoj meri nego koncept ljudskih prava -- u stanju da odgovori na izazove i zahteve "postmoderne rekonstrukcije" sveta (R. Falk).

Postmoderna rekonstrukcija (za razliku od postmoderne destrukcije) sveta zahteva novi kreativni odgovor odnosno sintezu: prepoznavanje i povezivanje prezivelih elemenata liberalizma i socijalizma, dva glavna toka moderne.

Drustvo, distinkcija izmedju drustva i drzave, odbrana drustva od levijatanske teznje drzave, nesporni je preziveli element liberalizma. Na danasnjem stepenu materijalnog i duhovnog razvoja neophodno je, medjutim, podizanje tog elementa na svetski nivo. Za zastitu slobode od drzave bilo je dovoljno pojedinacno drustvo, za zastitu slobode od novih, medjunarodnih formi dominacije, neophodne su nove, medjunarodne odbrane, medjunarodno civilno drustvo, pre svega. Bez medjunarodne dimenzije odnosno bez medjunarodnog civilnog drustva, liberalna koncepcija coveka, slobode i drustva nuzno retardira u ovaj ili onaj oblik ogranicenosti odnosno licemerja.

Slicna stvar je i sa idejom socijalne pravde, koja je nesporni preziveli element socijalizma: izvan svetske celine, ova ideja zavrsava kao manevarska sposobnost takozvane realpolitike odnosno realkapitalizma velikih i ostalih sila, u svetskoj celini ona postaje okvir i podsticaj za novi realizam odnosno za pozitivnu, libertersku alternativu postvestfalske evolucije sveta.

Takozvana realpolitika velikih i drugih sila, problem ljudskih prava redovno postavlja potpuno izvan realnog ekonomskog i socijalnog konteksta: kao da je bilo kakav minimum ljudskih prava uopste moguc bez odgovarajuceg minimuma ekonomskih i socijalnih uslova, i kao da je minimum tih uslova uopste moguc bez odgovarajuceg minimuma ekonomske odnosno socijalne pravde u svetskim razmerama.

Zalaganje za ogranicavanje politickih suvereniteta zavisnih zemalja periferije i poluperiferije (pored ostalog i putem stvarne ili fingirane brige za stanje ljudskih prava u njima), uz istovremeno odbijanje bilo kakvog ogranicavanja ekonomskih suvereniteta odnosno ekonomskih monopola zemalja centra (putem kojih se bez prestanka reprodukuju i ekonomski odnosno socijalni uslovi autoritarnih rezima i gazenja ljudskih prava na periferiji odnosno poluperiferiji) -- vrhunac je politicke hipokrizije realkapitalizma i njegove takozvane realpolitike.

Ogranicavanje politickih suvereniteta moglo bi da bude u interesu ljudskih prava tek ukoliko bi islo uz istovremeno ogranicavanje odnosno reformisanje ekonomskih suvereniteta odnosno monopola privilegovanih zemalja. Opisana veza izmedju ekonomskih monopola, politickih suvereniteta i ljudskih prava, kljucna je za razumevanje i razvijanje pozitivne odnosno liberterske alternative. Od svih teorijskih koncepata, pak, opisanu vezu najbolje rasvetljava koncept medjunarodnog civilnog drustva. Otuda i veliki odnosno najveci znacaj kojeg taj koncept ima za resavanje postvestfalske drame sveta.

(AIM)