CILJ OPET OPRAVDAVA SREDSTVO

Prema podacima i ocenama pristinskog Odbora za zastitu ljudskih prava i sloboda, na Kosovu se u poslednje dve nedelje, vodila najmasovnija i najgrublja policijska akcija hapsenja Albanaca do sada. Na meti su sindikalni aktivisti, bivsi radnici SUP-a Kosova. Samo za nesto vise od nedelju dana uhapseno je 130 lica, koji su prema izjavama njihovih advokata doziveli najteze fizicke torture. Vrhunac ovih gonjenja i hapsenja je pogibija jednog od njih, 39 godisnjeg Ismaila Rake iz Kacanika. Posle ovog slucaja i svega onog sto se dogodilo pre i posle toga postavlja se pitanje. Da li je pokojni Raka bacen sa petog sprata Centra Bezbednosti u Pristini ili je on sam skocio jer su ga na taj korak naterali uzas i tortura. Zapravo, ono sto se moze lako proveriti je da su uzasnim torturama su podvrgnuti svi zatvorenici.

Ovu akciju kao da je nagovestilo kidnapovanje albanskog sindikalca, bivseg radnika SUP-a Biljala Idrizija. Krajem oktobra Idrizija su kidnapovala trojica radnika MUP-a Srbije, odveli u nepoznati objekat, i torturisali, trazeci od njega da potpise izjavu da je on, navodno "pripremao atentat na Ibrahima Rugovu". No, posle ovog slucaja, niko nije ni slutio da se sprema velika akcija hapsenja Albanaca. Sredinom novembra, zapocela su hapsenja sindikalaca, bivsih radnika SUP-a Kosova. Iako je vec tada bilo jasno da nisu u pitanju kako se to ovde kaze "jednodnevna" hapsenja, indikativna je medjutim delovala izjava saveznog Ministra policije Vukasina Jokanovica u NIsu, samo dva dana nakon prvih hapsenja, kojeg Albanci inace smatraju jednim od "najuspesnijih ekzekutora Kosovske autonomije", potencirajuci da je "MUP postigao velike rezultate na suzbijanju separatizma na Kosovu, prvo Ministarstva odbrane Republike Kosova, a u poslednje vreme i rusenjem paralelnih organa Unutrasnjih poslova na Kosovu".

Pouceni dosadasnjim iskustvom kosovskim Albancima je bilo jasno da je Jokanovic tada zapravo "obelodanio" da je srpski rezim "blagoslovio" ova hapsenja. Vec 30 novembra broj uhapsenih se popeo na 109. Dva dana kasnije, Okruzni Javni tuzilac, Miodrag Brkljac je na svojoj Konferenciji za stampu, potvrdio da je u akciji, zapocetoj 17. novembra na Kosovu uhapseno 156 lica albanske nacionalnosti. Protiv 133 lica je pokrenut istrazni postupak, a protiv vecine njih krivicni postupak. Brkljac je tvrdio da je tokom istraznog postupka "utvrdjeno da su uhapseni Albanci, od 1991. godine pa do novembra ove godine, po nalogu Vlade Republike Kosova, radili na formiranju Ministarstva Unutrasnjih poslova Republike Kosova, i sluzbe Drzavne bezbednosti u sedam Kosovskih centara". On je takodje izneo da je kod uhapsenih pronadjen "Dekret Zakona o unutrasnjim poslovima i drugi materijali i spiskovi para- policije", hvaleci se da je ovo do sada "najveca

akcija MUP-a Srbije kojom se postiglo sprecavanje svih delatnosti paralelnog MUP-a Kosova. Brkljac je dodao i to da se istrazni postupak vodi, u skladu sa Zakonom.

Medjutim, istoga dana branioci uhapsenih, u susretu sa novinarima, skrenuli su paznju na totalno nepostovanje Zakona od strane organa vlasti. Samo stanje uhapsenih svedoci o cinjenici da se tokom istraznog postupka ne ugrozavaju samo ljudska prava vec i sama zakonska nacela. Policija, kazu oni, "privedene drzi vise od tri dana u istraznom zatvoru gde se stravicno torturisu. Pred istraznim sudijom oni se dovedu: iscrpljeni, slomljeni, gladni i nespavani. Posle datih izjava pred istraznim sudijom oni bi trebalo da se odvedu u zatvor ali se to ne desava. Oni se opet odvode pripadnicima Unutrasnjih poslova kako bi opet "radili" sa njima".

Advokat Nekibe Keljmendi, ocenjujuci stanje zatvorenika, podvukla je: "Situacija nije vise dramaticna, nego je apokalipticna. U opasnosti nisu samo zivoti zatvorenika vec i zivoti njihovih porodica. Oni se podvrgavaju raznim oblicima torture i ponizenja."

Advokat Bajram Kelmendi nastavlja: Karakteristicno je da se pozivaju i clanovi porodica u zgradu policije u kasnim vecernjim satima, kao sto se desilo zeni i svastici Bljerima Olonija. One su bile prinudjene da slusaju krike Olonija, dok se on brutalno torturise. Nakon toga, Blerima Olonija su "pokazali" njegovoj supruzi i njenoj sestri, koje su dozivele sok njegovim izdeformisanim izgledom.

"Tako se desilo i sa mojim klijentom" - kaze Bajram Keljmendi, i nastavlja; "Moj branjenik Avdija Mehmedovic je doveden pred istraznim sudijom cetvrtog dana posle hapsenja. Posto je bio psiho fizicki iscrpljen zatrazio je da se odlozi saslusanje. Dan kasnije on je dao svoju izjavu istraznom sudiji, i sta se desilo? Kad sam ga posetio posle dva dana, nastavlja advokat Keljmendi, on mi je rekao da je posle date izjave, sistematski maltretiran od strane organa Unutrasnjih poslova". Medjutim, kako prenosi Keljmendi, to ipak nije sprecilo pomenutog Memedovica da izjavi da su "bivsi policajci Albanci bili organizovani u okviru Nezavisnog sindikata, ali ne radi stvaranje paralelnog Ministrastva unutrasnjih poslova, vec su pratili postupke pripadnika pristinskog Centra bezbednosti. U tom smislu on je javno izneo da su on i njegove kolege dosli do vrlo znacajnih zapazanja.Izmedju ostalog, nastavlja Keljmendi, i da je srpska policija naoruzala grupu Albanaca u jednom selu na Kosovu, kako bi u datom trenutku, ako bude potrebno bio isceniran incident, koji bi mogao dovesti do rata"... Imajuci argumente obe strane, ovde se postavlja pitanje, koja je namera i cilj ovog najmasovnijeg hapsenja na Kosovu. Zaista strah od mogucnosti da se organizuje paralelno Ministrastvo unutrasnjih poslova kosovskih Albanaca ili sprecavanje da domaca i inostrana javnost bude informisana o "unutrasnjim" igrama na Kosovu.

"Mi smo obavestili, kaze advokat Destan Rukici, i Javnog tuzioca i istraznog sudiju, da se nad zatvorenicima sprovodi nasilje, ali oni nisu nista preduzeli. Istrazni sudija i sam gazi zakonska nacela, ne dozvoljavajuci koriscenje elementarnih prava, garantovanih Zakonom o krivicnom postupku. Cesto nije bilo dozvoljeno braniocima konsultovanje sa svojim klijentima. Desavalo se i to da je uhapseni bio prinudjen da potpise Zapisnik pod pretnjama u stilu "bolje potpisi, jer znas sta te ceka"!

Vrseci komparaciju, bivsi predsednik Pokrajinskog komiteta u bivsem sistemu, sada advokat, Azem Vlasi, istakao je da se i ovoga puta "upotrebljava stara i stereotipna formulacija" da se radi, toboze, o licima koja se optuzuju za dela iz clana 116 u vezi sa clanom 136., a kod nekih i u vezi sa clanom 138. KZ SRJ!

"Dakle, slicna je situacija sa prethodnim procesom koji se vodio protiv jedne grupe Albanaca zbog, navodno, osnivanja Ministarstva Odbrane Republike Kosovo. Zato, nastavlja Vlasi uopste nije ne cudi sto ni Javni tuzilac ni istrazni sudija ne preduzimaju nista da bi sprecili nasilje, jer su oni i sami ucesnici insceniranih procesa",konstatovao je on.

Zbog toga su se advokati pismeno obratili Predsedniku i Javnom tuziocu Medjunarodnog suda za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji, u Hagu, a vec su ostro reagovali Hellsinki Watch i Amnesty internatoonal, gde se trazi od "jugoslovenskih vlasti da odmah istraze slucajeve torture i nasilja. Takodje se trazi da preduzmu mere da se vise od 150 uhpsenih Albanaca na Kosovu ne vrsi vise nasilje i da se njima obezbedi pravna zastita u saglasnosti sa medjunarodnim standardima ljudskih prava obuhvatajuci i garancije protiv fizickig nasilja i torture "

Kosovski Albanci su ubedjeni da se radi o montiranom i insceniranom procesu od strane srpskog rezima. Predsednik Unije nezavisnih sindikata Kosova, dr. Hajrulah Gorani, istice da se sve ovo radi sa ciljem da se "zadovolje zahtevi srpskih ultranacionalista, koji u poslednje vreme upucuju ostre kritike na racun rezima zato sto on, navodno, nije dovoljno pritisnuo Albance".

S druge strane policijska obrazlozenja da se, "suzbija, paralelni organi albanske vlasti, paramilitarne i parapolicijske albanske formacije, zvuce po malo paradoksalno. Sirem Kosova krecu se paramilitarne srpske formacije, dok je vise od 40 hiljada srpskih policajaca, koncentrisano i ima potpunu kontrolu nad Kosovom. Uostalom, bivsi lider kosovsopoljskog Srpskog pokreta otpora, Miroslav Solevic, ovih dana je zatrazio da se Srbi na Kosovu jos bolje naoruzaju, jer kako on navodi, njihovo naoruzanje nije dovoljno. Takodje, je misljenja, da Kosovu treba Prvi i Drugi krajiski korpus, kao elitne jedinice srpske vojske.

Celo ovo nasilje izazvalo je veliku uznemirenost medju kosovskim Albancima. Strah da bi srpske policijske snage mogle upadati po kucama onih koji nisu bili radnici bivse policije na Kosovu, povecalo je tenziju i sumnju da bi ovo nasilje moglo isprovocirati medjuetnicki sukob. A sve se ovo , na zalost,dogadja, u vreme kada se najvise govori o mogucnosti uspostavljanja srpsko albanskog dialoga, a koji se zaista i moze uspostaviti onda kada na Kosovu popusti neizvesnost. Ili je sve ovo sto se dogadja jedan od nacina zauzimanja boljih pozicija pred susret dveju sukobljenih strana

Besim ABAZI AIM Pristina