BUHA KOD MILOSEVICA

Beograd Dec 6, 1994

Sta moze da donese obnavljanje kontakta sa Palama?

,AIM, Beograd, 6.12.94. Iznenada i bez najave, u Beogradu se, po prvi put nakon zavodjenja blokade na Drini, u ponedeljak obrela zvanicna srpska delegacija sa Pala i sastala se sa predsednikom Srbije Slobodanom Milosevicem. Prema saopstenju iz Milosevicevog kabineta, rec je o delegaciji parlamenta bosanskih Srba koja je, na svoj zahtev, dosla da se upozna sa novim inicijativama za resavanje krize u Bosni.

Iz relativno dugog saopstenja, za koje se kaze da ga je potpisao i sef delegacije sa Pala Aleksa Buha, Karadzicev ministar inostranih poslova, potpuno je jasno sta Beograd misli i zeli. Prema vidjenju Milosevica, bosanski Srbi imaju sve garancije koje su im potrebne i mogu bez bojazni da potpisu mirovni plan.

Saopstenje je, medjutim, relativno neprecizno kada je rec o stavovima delegacije sa Pala. Iz njega proizlazi da je Buha prihvatio da o svemu upozna svoje rukovodstvo i parlament, a natuknuto je i nesto u vezi sa njegovim uverenjem da bi, ukoliko su ponudjena tumacenja tacna, moglo da se preporuci potpisivanje plana. Nikakvih odredjenijih i eksplicitnih stavova, medjutim, nema a nije cak precizirano ni da li je Buha dosao kao Karadzicev emisar, sef parlamentarne delegacije ili u "licnom svojstvu'".

Te nepreciznosti odmah su podstakle spekulacije, pa je iste veceri agencija Rojter emitovala tekst u kome se kaze da se rukovodstvo Srpske demokratske stranke (vladajuca partija na Palama) u subotu uvece sporeckalo po pitanju prihvatanja ili odbijanja mirovnog plana. Agencija kaze da je u tom okrsaju grupa koja se zalagala za potpisivanje plana ostala u manjini. Tekst je emitovan odmah nakon saopstenja o Buhinoj poseti, pa je to podstaklo nedoumice o statusu Buhine delegacije.

Izvori bliski bosanskim Srbima u Beogradu su potvrdili da je na sastanku rukovodstva SDS doslo do razmimoilazenja i da se za potpisivanje plana izjasnilo dvadesetak poslanika, mahom iz Bijeljine u severoistocnoj Bosni i iz Banjaluke, u kojoj je navodno ojacana Socijalisticka partija republike Srpske (RS), bliska Milosevicu.

Pocele su i spekulacije o tome da je Milosevicu, nakon niza bezuspesnih pokusaja, poslo za rukom da nadje kakvo-takvo uporiste u parlamentu bosanskih Srba i tako "nacne" radikalni i neoborivi blok Karadzic - Mladic.

Iste veceri se, medjutim, oglasio i sam Buha, koji je agenciji Beta rekao da je na sastanku sa Milosevicem bila zvanicna delegacija parlamenta sa Pala i da on nije nikakav predvodnik "disidentskog krila". Delegaciju su, navodno, sacinjavali predstavnici prakticno svih oblasti i opstina u RS. Buha je, medjutim, odbio da na bilo koji nacin komentarise sadrzaj razgovora i rekao je da nema sta da doda saopstenju Milosevicevog kabineta.

Pada u oci da se niko sa Pala, ukljucujuci i predsednika tamosnjeg parlamenta Momcila Krajisnika, u ponedeljak nije zvanicno oglasio. Prakticno sve redakcije u Beogradu, ukljucujuci i strana dopisnistva, uporno su pokusavale da stupe u kontakt sa nekim iz rukovodstva bosanskih Srba, ali to nikome nije poslo za rukom.

Dan pre ovog prvog zvanicno objavljenog susreta predstavnika rukovodstva bosanskih Srba sa funkcionerima u Beogradu, u glavnom gradu Srbije i Jugoslavije boravili su sefovi britanske i francuske diplomatije Daglas Herd (Douglas Hudr) i Alen Zipe (Allain Juppe). Izjave date nakon tog susreta nisu ulivale previse optimizma i iz njih se moglo zakljuciti da je Milosevic itekako voljan da pritisne zemljake sa one strane Drine da prihvate mirovni plan, ali da oni na taj pritisak ne reaguju.

Ocigledno je da je, izdavanjem saopstenja o susretu sa Buhom, Milosevic zeleo da pruzi uveravanja Zapadu kako je, odmah nakon sto su Zipe i Herd to od njega zatrazili, poceo da ubedjuje bosanske Srbe da prihvate plan. Cinjenica da to saopstenje obiluje nejasnocama i opstim mestima upucuje, medjutim, na zakljucak da osobiti rezultati nisu postignuti i da se, za sada, moze govoriti samo o nekoj vrsti obnavljanja prekinutih kontakata medju zavadjenom bracom.

Bilo bi, zato, u najmanju ruku neoprezno na osnovu Buhine posete Beogradu zakljuciti da su Pale na korak do odluke da se povinuju zahtevu medjunarodne zajednice. Osim toga, upravo u ponedeljak borbe oko Bihaca su dobile na zestini, a nacelnik staba snaga bosanskih Srba general Manojlo Milovanovic zapretio je da ce napasti i bolnicu posto je peti korpus od nje, prema njegovim tvrdnjama, pravio "vojnu bazu". Dan ranije on je rekao da su Srbi razbili peti korpus i da ga sada "dave", spremni da ga gone na svako mesto na koje bi se sklonio.

Ako je, dakle, i tacno da su Pale sa Milosevicem pocele razgovore o uslovima pod kojima bi, eventualno, mogao da bude prihvacen mirovni plan, do realizacije takve namere (ukoliko ona postoji) jos je veoma daleko. Pre bi se moglo zakljuciti da je rec o groznicavoj "kupovini vremena" i o nastojanju da se kakvim-trakvim ukljucivanjem u diplomatske napore oslabi pritisak medjunarodne zajednice.

Osim toga, Buha je, bar sudeci prema saopstenju iz Milosevicevog kabineta, govorio o spremnosti da se zapocnu pregovori o svim pitanjima, ukljucujuci i teritorijalno razgranicenje, a medjunarodna zajednica ultimativno trazi da se mirovni plan prihvati u celini i u obliku u kakvom je ponudjen. Moguce je, zato, da Pale smatraju da je ovo bio dobar zaobilazni put da se na dnevni red ponovo stavi za Karadzica kljucno pitanje - teritorijalno razgranicenje - i da otpocnu razgovori o takozvanim ustavnim aranzmanima, koji ukljucuju pismene garancije za povezivanje sa Srbijom i Jugoslavijom.

Verovatno je, takodje, da i Milosevic nakon ovog pokusaja ocekuje nove znakove blagonaklonosti Zapada. Sef britanske diplomatije Daglas Herd u ponedeljak je, nakon razgovora sa njim u Beogradu izjavio kako visoko ceni napore svoga domacina i njegove "hrabre i mudre odluke". I da nije bilo te eksplicitne Herdove izjave, vec sama cinjenica da su on i njegov francuski kolega Zipe dosli u zemlju pritsnutu sankcijama, na noge coveku koga mediji na Zapadu (i ne samo na Zapadu) oznacavaju za glavnog krivca za rat u bivsoj Jugoslaviji, govori dovoljno o novom polozaju i ulozi koja se nudi Beogradu.

Dragan Janjic