TO VISE NIJE STUDIO B

Stdio B je bio i ostao moja kuca. Vraticu se ako postane demokratski uredjen medij, jer nema nezavisnog medija sa autoritarnom vlascu iznutra.

,AIM, Beograd, 4.12. 1994.

Intervju: Lila Radonjic, novinar Studija B

Do pre godinu dana Lila Radonjic bila je prvi covek Informativnog programa Radio i Televizije Studija B. Prvo je 15- tak godina radila na radiju. Kada je Studio B pokrenuo svoju televiziju, sa kontakt emisijama u kojima su ucestvovali ljudi razlicitih politickih opcija, a koji nisu imali pristupa na drzavnu televiziju, Lila Radonjic postaje jedan od najpopularnijih TV voditelja. Godine 1992 dobila je nagradu za novinarstvo "Jug Grizelj". Sledece godine, neposredno uoci decembarskih izbora, sa jos nekoliko najpoznatijih novinara, odlazi iz programa. Obrazlozenje - protest protiv prodaje Arkanovoj stranci termina u 20 casova, kada se emituju cuveni NTV paketi. Protest je bio zasnovan na uverenju da ovim cinom Studio B gubi nezavisnu poziciju. Rukovodstvo kuce, pak, optuzilo ih je za saradnju sa rezimom. Nakon toga, program Studija B gubi atraktinost, najbolje emisije se skidaju sa ekrana ili postaju dosadne, vec vidjene, nevesto vodjene, neprepoznatljive.

Studio B ponovo potresaju problemi. Protiv direktora D. Kojadinovica nedavno se javno oglasilo nekoliko novinara-deonicara sa tvrdnjom da u Studiju B cveta finansijski kriminal, a da se rukovodstvo kuce sprema da polupropalu firmu, prodajom deonica, preda u ruke vlasti. Direktor Kojadinovic uzvratio je udarac otkazima, izbacivanjem iz kancelarija i tvrdnjom da i ovim skandalom vlast pokusava da urusi jedinu nezavisnu televizijsku stanicu. Nekako u to vreme, ponavio je i napad na Lilu Radonjic i grupu novinara kojih vec godinu dana nema na programu. Ovim povodom oglasio se Sud casti Nezavisnog udruzenja novinara Srbije, apelujuci na rukovodstvo Studija B da prekine sa odmazdama prema ljudima koji imaju pravo da protestuju radi zastite profesionalne savesti. Saopstenje Suda casti na Studiju B nije objavljeno, sa obrazlozenjem da nisu pitane obe strane.

Razgovaramo sa Lilom Radonjic o zbivanjima u Studiju B.

* Da li je vass odlazak bio prenagljena odluka?

• Ja sam tada pokusala da se borim "iznutra", kako to obicno traze od vas. Napravila sam predlog programa, koji je bio na liniji Studija B. Taj program nije prihvacen od strane direktora i glavnog urednika i nije bilo druge nego da podnesem ostavku. Ono sto me je zaprepastilo, i sto mi je dalo za pravo da mislim da je rec o ozbiljnijem potezu vrha kuce, jeste cinjenica da je istog trenutka direktor kuce trazio da se napravi spisak novinara koji su bili za moj predlog. U svakoj redakciji postoje takozvane zdrave snage koje cekaju priliku da iskazu lojalnost i poslusnost. Tako se dogodilo i u nasoj, bez obzira sto je ona izgledala jedinstvena. Na spisku onih koji su branili program Studija B bilo je 6-7 imena, drugi su - ostali, ali, eto, ne zadugo. Vrlo brzo mnogi su otisli iz Studija B.

* Tada ste se pribojavali da Studio B ne izgubi nezavisnu poziciju. Da li je taj strah bio opravdan?

• Potpuno opravdan. Prodajom termina politickim strankama, i to u emisijama u kojima su nastupale stranke, bilo je uskraceno pravo novinara da pitaju. A Studio B je napravio imidz bas pitanjima novinara. Nama su gledaoci govorili - vi pitate bas ono sto ja pomislim dok gledam televiziju. Gledaoci su se identifikovali sa novinarima, a ne sa gostima. Mislim da su novinari bili smetnja i rezimu i nekima u Studiju B. Kad je rec o relaciji rezim-Studio B, mislim da je odigrana prljava igra - moram to tako da nazovem, iako je to gruba rec - u kojoj je novinari trebalo da budu zadovoljni sto ce imati prilike da procitaju saopstenje ove ili one stranke.

Studio B danas nije ono sto je bio. Moja ideja kao urednika je bila da nam gosti budu i ljudi iz vlasti, i ljudi iz opozicije, jer je duznost novinara da propituju i vlast i opoziciju. A danas Studio B jeste opoziciona televizija, ali gledaoci, osim sto mogu da cuju saopstenja stranaka, ne mogu da dodju do sustine zbivanja. Drzavna televizija propagira i plasira vlast i SPS, a na Studiju B vlast niko nista ne pita.

* Ima primedbi da je preuzimanjem dnevnika sa Pala, Studio B postao ispostava ratne opcije rukovodstva bosanskih Srba. Da li i Vi to mislite?

• I u Studiju B je bilo onih koji bi Srbiju do Soluna, Trsta itd. koji su podrzavali Karadzica. Ne verujem, ipak, da je to motiv. Ali, bez obzira na motiv, mislim da Studio B ne sme da dozvoli da mu Vucelic odredjuje program. Sada se dogadja da ono sto skine Vucelic - moze na Studio B. Naravno, princip ostaje da treba cuti obe strane, ali ne mislim da treba bez rezerve pustati bracu preko Drine, samo zato sto ih ne pusta Vucelic. Onog trenutka kada Seselj vise nije mogao da se pojavi na RTS, dosao je na Studio B, iako mu pre toga nije padalo na pamet da dodje, makoliko bio pozivan. Sad se tu krajnje nekriticki pristupa. To nije promisljena uredjivacka politika, vec politika na prvu loptu.

* U vreme kad ste dobili nagradu Jug Grizelj, Vi licno i Studio B smatrani ste tipicnim predstavnikom nastojanja da se suceljavaju razlicita misljenja, pre svega, vlasti i opozicije, nasuprot drugoj struji u novinarstvu u Srbiji, vulgarnoj propagandi vladajuce partije. Kako biste sada dijagnosticirali stanje u nezavisnim medijima?

• Potpuno je jasno da ova vlast zeli kontrolu nad svim medijima. Od prvog dana znamo da se ta kontrola prizeljkuje i da se traze razlicite metode da se ostvari. Ono sto je mene bolelo je sumnja da vlast na manipulativan nacin ostvaruje izvesnu kontrolu, cak i kad mislite da ste nezavisni. I u tom smislu je moja muka oko Studija B. Nisam sigurna da od pocetka nije bilo nekih koji su na izvestan nacin drzali permanentne kontakte sa vlastima. Mozda smo svi mi pomalo izmanipulisani. Mediji imaju veliku odgovornost da se na sve nacine obezbede od pokusaja da se nad njima ostvari prizeljkivana kontrola vlasti. Studio B nije smeo, kada je najranjiviji, da se prodaje. "Borba" nije smela da dozvoli da neke formalne cake vlast iskoristi za ovo sto se dogadja. Ali, ugusiti te medije, znaci samo navuci jos jedan katanac, jer smo svi vec, tako ja to osecam, zatvoreni. Ako je 90. i 92. izostao pravi novinarski, javno organizovan otpor, mislim da je on tek danas dosta tezak.

* Vas nekoliko novinara iz Studija B pojavili ste se nedavno u javnosti, posle duzeg vremena, ali pismom koje je objavljeno u jednom nedeljniku kao placeni oglas. Zasto na taj nacin?

• Ono sto je nas nateralo da se tako oglasimo je serija intervjua Dragana Kojadinovica, direktora Studija B, u raznim novinama, radio i tv stanicama, posebno na Studiju B , sto je zloupotreba svoje vrste, u kojima su iznete najgore moguce optuzbe na nas racun. Nase cutanje je bilo zapazeno, cak nam je bilo zamerano sto ne govorimo. Mi smo slicno razmisljali kao mnogi, eto, ako napadnemo Kojadinovica, mozda cemo ostetiti Studio B. Ali, jednostavno tamo danas nema Studija B. Otislo je 45 ljudi. U NIN-u su u vise brojeva objavljeni intervjui sa Kojadinovicem, u kojima smo mi optuzivani kao saradnici rezima , mi - koji smo, kao dobrovoljno, na ulici, bez plate. A nisu saradnici oni koji imaju medij, koji sede i rade. Pogledajte danas ovu zemlju - koliko se u njoj ljudi izmenjalo. Ne postoji ni Vlada, ni urednik u Beogradu koji nije promenjen, sem trojice - Minovic, Kojadinovic i Brajovic. Procenili smo da i mi treba nessto da kazemo, kad vec novinari koji prave takve intervjue nece da pitaju i drugu stranu. Nacin na koji smo to uradili - placeni oglas, nekima je bio simpatican, nekima nije, a nama je bio jedino dostupan. Verujem da je imao nekog efekta, mada nisam sigurna da je otklonio sve nesporazume.
• Vi ste, ipak, formalno jos u Studiju B, na neplacenom jednogodissnjem odsustvu. Da li to znaci da verujete da cete se u dogledno vreme vratiti?
• Ja sam na neplacenom odsustvu, a moje kolege koje su tamo ostale su na neplacenom prisustvu... Mislim da Studio B u ovoj zemlji najmanje ima razloga da se stidi, kada je rec o novinarstvu. Za 20 godina koliko postoji, on je uspevao da u vreme kada opozicije nije ni bilo, odrzi zdrav, normalan i kritican duh. Zato je Studio B moja kuca. Nikada nisam radila za drugu kucu, niti cu. Ostavljam sebi vremena da se tamo neke stvari rese, ali tako da to bude nezavisna i demokratski uredjena kuca. Ne moze biti nezavisan i demokratski medij sa autoritarnom vlascu iznutra. A u Studiju B se dogodilo bas to. Kad je rec o "nepodobnima", primenjen je potpuno isti sistem kao na RTS - otkazi, suspenzije, izbacivanja iz kancelarija, razbijanje redakcije (informativna redakcija je razbijena u sedam soba i cetiri sprata), do milicije... Zacudjujuce to je da na to niko nije reagovao. Demokratska javnost je progutala pricu iz razloga koji je meni razumljiv, ali ne znam koliko je pametan. Studio B je, ipak, ostala jedina stanica na kojoj moze da se pojavi onaj ko se ne pojavljuje na drzavnoj televiziji, na kojoj moze da se objavi ovo ili ono saopstenje. To je, mislim, racunica na kratak rok. Ni opozicija nije postupila na pravi nacin, kad je rec o borbi za profesionalno novinarstvo. Verujem da i njima treba novinar ciji ce komentar saslusati. Neki novinari u svetu su cenjeniji od ministra. Samo zato sto umeju stvari da sklope, da sve cinjenice vide. Medjutim, kod nas se to zaboravilo. Zato sam najdublje razocarana danas i u samo novinarstvo, a ne samo u moju ili ne znam koju firmu.

* Posle serije intervjua direktora Kojadinovica u kojima ste napadnuti Vi i neke vase kolege, obratili ste se Sudu casti Nezavisnog udruzenja novinara Srbije koji je upozorio da ovakve razmirice, unutar medija, mogu biti pogubnije po nezavisne medije nego pritisak vlasti. Da li je realna takva ocena?

• Nezavisno udruzenje novinara je nedavno organizovalo tribinu o polozaju nezavisnih medija, posle koje sam osetila izvestan revolt. Govorilo se o pritiscima na Studio B, a istog tog dana Kojadinovic je potpisao otkaz trojici kolega, koji su ukazivali na materijalne zloupotrebe u Studiju B. Bilo je nelogicno da ovo Udruzenje, u koje su se ljudi uclanili verujuci da, za razliku od drzavnog, u njemu mogu da ostvare sva prava, nije na ovo reagovalo, nije se zapitalo o otkazima. Valjda to udruzenje treba da brani novinare, a ne direktore.

Naravno, znam da je pritisak vlasti ogroman, ali ta vlast je - Kojadinovic. Ili, preko Kojadinovica taj pritisak ide. On sprovodi sta se od njega trazi. Oslabio je kucu do kraja, materijalno, kadrovski, i ona je sad lak plen za kupovinu sa bilo koje strane. Sud casti je dao saopstenje kojim ja mogu biti zadovoljna, ne znam zasto Studio B nije hteo da ga objavi. Posle ove tribine, videli smo razgovor, zapravo javnu pogodbu Kojadinovica i predsednika Skupstine Beograda N. Covica da se Studio B pretvori u nekakav informativni centar Beograda. Obrazlozenje je bilo da svaka svetska metropola ima informativni centar. Ne mogu da kazem da poznajem bas sve svetske metropole, ali nisam cula da Bec, Vasington ili Pariz imaju informativni centar kojim upravlja gradonacelnik. Dakle, samo dan posle jauka o pritiscima vlasti, vidite da ta vlast i prvi covek nase kuce savrseno saradjuju i da se vec dugo, dugo dogovaraju i da se to finalizuje pred ocima javnosti. Niko na to ne reaguje. Zasto? Zato sto mislim da su svi zainteresovani da sad otkinu nesto od Studija B. I stranke, i firme, i banke, i ne znam ko sve ne. U firmi u kojoj se ne primaju plate stvara se klima da ljudi misle - daj Boze da nas neko kupi, samo da zivim... Ne verujem da je to slucajno, mislim da je to sve davno dogovoreno - ne znamo sa kim sve, ali vrlo brzo ce se saznati. Trazena je samo forma kako da se pokriju ti dogovori.

* Pod kojim uslovima biste se vratili u Studio B. Sa kakvim programom?

• Uvek sam imala ideju da se Studio B pravi kao neki srpski CNN. Mislim da on moze da bude informativna kuca koja ce non stop da nudi najnovije, objektivne vesti, kratke komentare, razgovore, dijaloge. Naravno, to nikad nije moglo da prodje, ali ja mislim da je to buducnost Studija B. Danas smo svedoci da su stalno, na svim kanalima, suoceni predstavnici opozicije medjusobno, jer vlastima divno odgovara da se oni svadjaju, da optuzuju jedni druge za rat, za krivicu za ono ili ovo, dok SPS-a i vrhuske nigde nema. Seselj jeste ucestvovao u ratu i u svemu sto je SPS radio proteklih godina, ali SPS je inicijator. Dakle, obavezno bih suocavala predstavnike vlasti i opozicije.

* Sta ste radili u medjuvremenu?

• Pokusavam da od dokumentacije koju imam napravim pregled dogadjaja koji su drmali ovu zemlju i sve nas pojedinacno, kao bazu za ljude koji ce se baviti ozbiljnim istrazivanjem pojedinih pitanja. Skinula sam sa traka dosta intervjua koje sam pravila od 90. do 93. Mislim da niko od znacajnih licnosti nije izostao iz mojih emisija, izuzev Milosevica i Cosica. Sad mi je interesantno da uporedim sta su govorili onda, a sta sada. To bi trebalo da bude dopunjeno pregledom dogadjaja koji su inicirali razgovore. Cini mi se da nista ne pamtimo, da zivimo od danas do sutra, da smo skloni jednoj vrsti sizofrenije u kojoj ne znamo sta smo mislili, a kamoli sta je mislio onaj koji je imputirao nase misli i nasa ponasanja.

Branka Mihajlovic