INTERVJU SA HAJRULAHOM GORANIJEM
size: Predsednik UNIJE nezavisnih sindikata Kosova Hajrulah Gorani svojim uvodnim izlaganjem na odrzanoj petoj Skupstini ove sindikalne organizacije uznemirio je ovdasnje stanovnistvo. Vrlo ostro je uputio kritike na slabu koordinaciju izmedju ovog Sindikata i najuticajnije partije kosovskih Albanaca Demokratskog saveza Kosova. Nije izuzet bio ni njen predsednik Ibrahim Rugova. Kako Gorani objasnjava, Rugova je u stvari samo bio pozvan da odgovori otkud " neodgovorno ponasanje nekih clanova DSK, neuskladjenost i nekoordinacija". Pismene ostavke njegovih dojucerasnjih podpredsednika Gorani ocenjuje sasvim normalnim promenama ili dolaskom novih ljudi sa novim programima. Posebno je beogradska stampa ovaj nazovi "incident" ocenila kao raskol u UNIJI nezavisnih sindikata i svrstavanje Goranija na jednu a njegove dojucerasnje saradnike na drugu stranu. Medjutim, evo sta Gorani povodom ovih insinuacija kaze:
Hajrulah Gorani, predsednik Unije nezavisnih Sindikata Kosova, osnovane pre cetiri godine, kada je ogroman broj radnika Albanaca ostao bez radnih mesta, jedan je od inicijatora radnickih mirnih protesta i drugih aktivnosti usmerenih pre svega prema medjunarodnim sindikalnim organizacijama i slicnim asocijacijama. Predsednik je asocijacije koja je u najkriticnijem periodu organizovala humanitarnu pomoc za one najugrozenije. Njegov moto upucen pre svega srpskim vlastima je "Mi smo za dijalog , a VI"? Na kosovskoj politickoj sceni poznat je , smatra se, po "kontroverznim" izjavama i "levo" orijentisanim stavovima. Posle duzeg vremena ponovo je u centru paznje nakon odrzane Skupstine ove sindikalne organizacije, kada je otvoreno izneo svoje stavove o relaciji Sindikat - politicke partije.
AIM: Kakva su reagovanja aktuelnih vlasti kada je u pitanju delovanje ove sindikalne organizacije?
GORANI: Uostalom kao sto je i uobicajeno. Mi smo legalna i legitimna organizacija i to registrovana. Odrzali smo Kongres odrzali smo pet Skupstina imamo demokratski i legalno izabrano rukovodstvo, mi smo cak i registrovani, ali aktuelna vlast prema svom nahodjenju cas nas priznaje, cas nas batina, sve prema svom nahodjenju. Mislim da smo mi jedinstvena organizacija, centrala gde policija ulazi kad god hoce, konfiskuje nase materijale, kao sto je konfiskovala dva kompjutera i pisacu masinu i sva nasa dokumenta koja su ionako sasvim javna. AIM: Obzirom da je ovaj sindikat clan vise medjunarodnih sindikalnih organizacija, da li su one reagovale na vase probleme sa aktuelnim srpskim vlastima, i ako jesu na koji nacin? GORANI: Mi nismo clan medjunarodnih sindikalnih organizacija, nego nas te medjunarodne sindikalne organizacije priznaju kao demokratski sindikat. Imamo zaista jednu veoma veliku solidarnost svih sindikata Zapadne Evrope. Nas su prihvatili kao demokratski organizovan Sindikat, ciji su ciljevi odbrana radnickih prava i sindikalnih sloboda. U tome se vidi njihova solidarnost. Ima i nekih konkretnih pomoci, doduse simbolicnih, ali to je dokaz da nas medjunarodne sindikalne organizacije kao i nacionalni sindikati prihvataju i podrzavaju. AIM: Iako su rezultati vase organizacije ociti, cinjenica je da se u poslednje cetiri godine nije krenulo sa mrtve tacke, bar kad je u pitanju situacija na Kosovu. Na cemu se onda zasniva vas rad ili ako hocete delovanje? GORANI: Mi jesmo ovde i zaista zastupamo interese radnika. To je mozda i nesvatljivo za mnoge - kako moze postojati jedan sindikat kad vise od 70- 80 odsto clanstva nije vise u radnom odnosu?! Znate, sasvim je razumljivo da neko postane clan sindikata ako od njega ima neke koristi, ako on brani njihova radnicka prava i bori se za sindikalne slobode. To medjutim kod nas nije slucaj. No, ipak radnici imaju poverenje u nas. Prema tome ostaje sindikat kao simbol otpora, protiv vrsenja diskriminacije radnika, koje su protivne po svim medjunarodnim konvencijama. Mi branimo prava nasih radnika i pred medjunarodnim organizacijama, tako da Medjunarodna Konfederacija Rada na osnovu ispitivanja celog slucaja, nakon sto je njihova komisija boravila na Kosovu, izdala jednu publikaciju kojom se dokazuje etnicko ciscenje radnih mesta . Medjunarodna Konfederacija Rada je poslala tuzbu protiv bivse SFRJ za krsenje prava radnika i njihovih sloboda. MKR je razmatrala taj dokument i tu optuzbu i na jednoj od svojih sednica (sredinom 1992. god) donela je Odluku o krsenjima radnickih prava i sindikalnih sloboda ali je obrazlozila da ne postoji sukcesor bivse SFRJ, te da se ne moze adresirati ko je konkretno sukcesor svega toga. Inace, jos jedan dokaz da mi u toj Medjunarodnoj konfederaciji rada zaista predstavljamo jednu demokratsku organizaciju je i ukljucenje nasih predstavnika u zvanicnu delegaciju MKR na zasedanju ove organizacije koje je odrzano maja ove godine u Zenevi u okviru Agencije OUN, kao nevladina delegacija. AIM: Na poslednjoj Skupstini UNIJE nezavisnih sindikata Kosova, Vi ste kritikovali Demokratski Savez Kosova, jos od, kako ste istakli, njegovog formiranja. Da li to znaci da nije postojala nikakva koordinacija izmedju delovanja sindikata i nekih odredjenih partija na Kosovu, s obzirom da su sindikalni problemi ovde tesno povezani sa politickim? GORANI: Pa mi jesmo organizacija nezavisnih sindikata razliku od ranijih sindikata koji su bili samo jedna poluga partije na vlasti i partije drzave. Mi smo izabrali put nezavisnih sindikata. Doduse mi ne insistiramo da nase delovanje bude sasvim usaglaseno sa politickim partijama, no posto smo mi i te politicke partije u jednom opozicionom frontu prema svim diskriminacijama koje se vrse na Kosovu, onda bi savim bilo logicno da te organizacije na neki nacin uskladjuju i koordiniraju svoje delovanje. Naravno da u DSK nisu imali toliko sluha za nas otpor diskriminaciji i mislim da je to bilo dosta stetno za radnike koji su izbacivani s posla - listom i da je 70 odsto naseg clanstva primenom tih diskriminacionih odluka ostalo bez posla
AIM: U vasim kritikama nije bio izuzet ni lider kosovskih albanaca Ibrahim Rugova. Koja je vasa osnovna zamerka izrecena na njegov racun? GORANI: Ne, nije bilo nikakvo obracanje, odnosno kako vi kazete optuzbe na racun predsednika Ibrahima Rugove. Jedino je Ibrahim Rugova pozvan da na neki nacin rasvetli sve ovo sto se odnosi na neke nesporazume, odnosno neuskladjenost delovanja, ili neodgovornog ponasanja pojedinih clanova te partije. Znaci, predsednik Ibrahim Rugova nije apostrofiran u smislu optuzivanja, vec mozda manje vise kao jedan arbitar. Uostalom nije kritikovan njegov rad, nije zamerka bila upucena njemu, nego je bio pozvan da on razjasni te odredjene nesporazume i neke neodgovorne izjave pojedinih krugova DSK. AIM: S druge strane, od nekih krugova i pojedinca, bilo je dosta kritika i na racun vaseg dosadasnjeg rada. Koji je vas odgovor na te optuzbe? GORANI: Boze moj, bilo bi zaista nelogicno kad ne bi bilo nekih zamerki na racun sindikata. Kao predsednik Sindikata i Skupstine zalagao sam se koliko sam mogao i znao, da bi afirmisao nas Pokret da bi senzibilizirao nase javno mnjenje, pogotovo medjunarodnih sindikalnih organizacija i pokreta, da bih njih mobilisao i alarmirao za odbranu radnickih prava i sindikalnih sloboda. Znaci nekih konkretnih zamerki o mom radu nije bilo, ali niko nije postedjen toga i sasvim verbalno mogu mi se zameriti i neke konkretne stvari, ali zeleo bih da znam o cemu se radi!? AIM: Posle Izborne Skupstine bilo je nekih nekih primedbi oko procedure izbora u UNIJI. Spominje se da po Vasem Statutu predsednik i rukovodstvo Unije moze izabrati jedino na Kongresu? GORANI: Od prve Skupstine Unije nezavisnih Sindikata, kada je izabrano rukovodstvo zbog nemogucnosti da se to uradi na Kongresu, jer je policija prekinula Kongres, do vremena sazivanja pete Skupstine proslo je cetiri godine, tako da je vecini clanova rukovodstva Unije istekao mandat. Dogovor je bio da idemo na Petu izbornu Skupstinu na kojoj bi se izabralo novo rukovodsto, sa demokratskim delegiranjem. Moje uvazene kolege, Aziz Abrasi, Burhan Kavaja, Saban Keljmendi i Agim Fetahu, podneli su pismeni zahtev da ne udju u nove kadrovske kombinacije. AIM: Da li se, upravo zbog toga, moze govoriti o krizi u Sindikatu ili je rec samo o kadrovskim promenama u okviru ove organizacije? GORANI: Vidite, Sindikat bi trebalo da funkcionise i deluje. Ustaljenost je nesto najgore. To sto su dosli novi kadrovi ne znaci da se radi o krizi u Sindikatu. U pitanju su procesi, tako da u tim procesima dolaze i novi kadrovi, naravno sa novim idejama kojima treba da se dokazu, a ja konkurenciju ne vidim kao krizu. Ako dolaze novi kadrovi koji imaju efikasniji i bolji program, zasto videti u svemu tome krizu? Takodje i promene u nekim politickim organizacijama tretiraju se kao podele ili raskoli, a ja opet mislim da je u pitanju konkurencija i dolazak novih ljudi na politickoj sceni. AIM: Odmah posle Vase Skupstine u listu BUJKU nalazi se i reagovanje sindikata rudara Starog Trga, gde se decidivno distanciraju od vaseg Referata, a posebno nekih delova koji se odnose na DSK i oko procedure izbora na ovoj Skupstini.
GORANI: Da, video sam to reagovanje, ali ja mislim da je i to u demoktarskom duhu, da se neko ne slaze sa nekim. Zasto bi smo to uzeli tako tragicno? U stilu je demoktarskog zivota da se ljudi slazu ili ne slazu oko necega. To nije toliko zabrinjavajuce. Kod nas ljudi jos uvek pate od sindroma totalitarizma i jednoumlja. Ako je negde na pomolu reorganizacija, promena ili konkurencija opet se uzima kao tragicno. Ove promene se ne bi trebale uzetimati tako uskogrudo i tretirati kao raskoli ili podele. AIM: Neke vase kolege su cak izjavile da vasi stavovi na izneti na Skupstini nisu stavovi UNIJE i clanstva vec da su to vasi stavovi? GORANI: Izvestaj, a pogotovo stavovi koji su izneti u mom izlaganju nije izvestaj Unije, nego predsednika Unije. Mi u sindikalnom rukovodstu imamo takvu organizaciju da postoji Izvrsni odbor i njen predsednik, imamo podpredseednika za ekonomska pitanja, podpredsednika za organizaciona pitanja, generalnog sekretara, a imamo i predsednika Skupstine koji odgovara Skupstini. A ja nikada i ni na koji nacin nisam implicirao da ovaj izvestaj bude i njihov izvestaj. Mi nemamo kolektivnu odgovornost, mi nemamo ni Centralni komitet ni Centralni komitet iza kojeg bi smo se krili. To je individualna odgovornost, a ja izvestavam Skupstinu i nije bilo zahtevano da se slazu oko mojeg izvestaja. AIM: Medjutim, samo neki dan posle Skupstine, u suretu sa novinarima, vase izjave su neki shvatili umerenijim od stavova iznetih na Skupstini? Da li se zaista moze govoriti o promeni vasih stavova? GORANI: To je pogresno interpretirano i pogresna ocena. To je konsekvencija mojih stavova kako u Izvestaju na Skupstini, tako i na Konferenciji za stampu. Ja sam u Izvestaju rekao da ne postoji koordinacija izmedju nas i politickih partija, posebno DSK, koji je bio indiferentan oko bitnih pitanja. Ja sam uvek propagirao i priznvao program DSK, a na Konferenciji za stampu sam izjavio da me raduje pozdravna rec jednog od vodje DSK kao i cestitke koje su mi uputili iz DSK oko mog izbora i ponuda i ubedjivanje da ce koordinacija naseg delovanja biti uspesnija, sto ocekujem. Moj Izvestaj je bio samo ukor zbog nekoordiniranog delovanja. Ako bi doslo do koordinacije delovanja tim bolje. Ne moze se govoriti o promeni mojih stavova, a kao sto znate moj Izvestaj uz neke primedbe je jednoglasno prihvacen na Skupstini. AIM: Sta bi po Vama trebalo uraditi kako bi efikasnije funksionisala Vasa sindikalna organizacija? GORANI: To je kompleks pitanja. To je pitanje naseg opstanka. Mi nemamo izvor finansiranja.Nasi radnici su sami ugrozeni i ekonomski i kako god hocete, a nemaju mogucnost ni da placaju clanarinu. Prema tome mi prvo i prvo nemamo finansijskih sredstava i nas rad se zasniva samo na jednom osecaju odgovornosti da ova organizacija treba postojati i nastaviti sa radom i da bude u stalnim vezama sa medjunarodnim i nacionalnim sindikalnim organizacijama i pokretima. Trebalo bi da se bolje organizujemo, da nasa organizacija bude jednostavna ali delotvornija. Jednostavna, jer ne mozemo organizovati sluzbe koje bi nam dosle na ispomoc po nekim naucnim istrazivanjima ili savetima, jer za tako nesto ne mozemo ni finansirati, ali zato treba biti mnogo blize radniku i evidentirati sve te diskriminacije. Takodje, treba odrzavati veze sa nasim prijateljima iz nacionalnih organizacija, i iz razloga sto nema sindikalnih organizacija u Evropi koja nas ne podrzava, pa i sama Mesunarodna konfederacija Sindikata. Rad treba pojednostaviti ali i intenzivirati. AIM: Koliko efikasnost vaseg delovanja zavisi od odnosa sa ovdasnjim politickim partijama? GORANI: Partijske organizacije ne moraju biti bas suprotstavljene sindikalnim organizacijama jer u odredjenim situacijama imamo istovetna misljenja, mada Program naseg sindikata nije preuzimanje vlasti, ali programom sindikata uticemo da ta vlast bude sto bolja prema radnicama. Jedna konfrotacija izmedju politickih partija i sindikata mislim da je neumesna, ali je mozda to jedan sindrom, jedna inercija od totalitaristickog rezima, gde je Sindikat morao da bude samo jedna poluga vlasti ili partije, bilo koje partije. Mi imamo nas Program i ako imamo dodirnih tacaka, onda mozemo saradjivati sa odredjenim politikim organizacijama. Mi hocemo slobodnog radnika i da se njegove sindikalne slobode u potpunosti postuju. Politicke partije koje to prihvataju ono sto je evidentno u domenu prava radnika kao i sindikalnih sloboda, ne vidim zasto ne bi saradjivali sa nama.
Astrit SALIHU, AIM Pristina