KRAJ PETOG KORPUSA

Bitka za Bihac se nastavlja

AIM, 27.11.94. Nakon nekoliko uglavnom bezuspesnih napada NATO aviona na srpske polozaje u zapadnoj Bosni, postalo je sasvim izvesno da vise nista ne moze zaustaviti napredovanje Srba, ukoliko njihova komanda istraje u odluci da zauzme celo podrucje Bihaca. I rukovodstvo na Palama i srpski vojni izvori u proteklih nekoliko dana su u nekoliko navrata ponovili da se trupe nece zaustaviti dok "Peti korpus ne bude unisten" a vazdusni napadi, kako se cini, nisu izazvali preterano uzbudjenje.

Srpski vojni izvori saopstavaju da nalet cetrdesetak borbenih aviona NATO u sredu nije imao gotovo nikakve efekte. Tvrdnje o stradanju sedmoro dece i jedne trudnice, izrecene u cetvrtak, vise nisu ponavljane, dok izvestaja o drugim zrtvama nije bilo.

Srpska komanda nije zvanicno saopstila da li su raketni polozaji koje je gadjala flotila NATO pogodjeni i sta je unisteno, a oficiri koji pristaju da govore bez objavljivanja imena tvrde da su efekti, s obzirom na razmere napada, "nikakvi". U petak je sa srpskih polozaja na avione NATO ispaljeno nekoliko projektila tipa SAM, sto dokazuje da su raketni protivavionski sistemi jos "u pogonu".

Sa vojnog stanovista, intervnencija NATO u zapadnoj Bosni protiv Srba je, u najmanju ruku, trapava. Cak i manje upuceni vojni strucnjaci, naime, znaju da se samo avijacijom ne moze dobiti bitka i da nikakvih rezultata nema bez sadejstva sa kopnenim snagama. Kopnene snage, medjutim, niko nije bio spreman da posalje, pa su vazdusni napadi ostali samo kao neka vrsta cina zadovoljavanja politickih zahteva Sarajeva i medjunarodne zajednice. Na prakticnom planu ti napadi, buduci da nemaju i da ne mogu imati znacajnijih efekata, samo podsticu Srbe na nova vojna osvajanja.

Moze se, cak, reci da su oni i kod vojnika i kod oficira, a delom i kod naroda, u izvesnom smislu i odagnali strah od pretnje iz vazduha. Jer, konacno se i to dogodilo - nebo su prekrili borbeni mlaznjaci, a na zemlji se nista bitnije nije promenilo. Jedini zakljucak koji srpski vojnici na terenu mogu iz toga da izvuku je da od avijacije nema vajde i da je rec o pretnji "praznim pistoljem".

Srbi su u petak i subotu, prakticno, zauzeli Bihac, iako se njihove trupe jos ne nalaze u samom centru grada. Izvesno je, naime, da oni kontrolisu brdo Debeljaca nadomak Bihaca sa koga se grad moze gadjati i iz pesadijskog oruzja. U noci izmedju petka i subote komandant srpskih jedinica oko Bihaca general Manojlo Milovanovic, svestan povoljnosti pozicije u kojoj se nalazi, uputio je ultimatum Petom korpusu da se preda do subote u 20 casova, ostavljajuci jedan slobodan put za izlazak civila iz grada.

Sam Bihac, sudeci po izvestajima Unprofora i posmatraca UN, nije ozbiljnije razaran. Ovim izvestajima protivrece tvrdnje gradonacelnika Hamdije Kabiljagica koji kaze da je grad u plamenu i da na sam centar padaju "hiljade granata". Te, kao i tvrdnje o smrti sedmoro dece, pre se mogu uzeti kao deo propagandne akcije, buduci da je rec o gradicu koji bi hiljade granata morale bukvalno da razore do temelja.

Da je Peti korpus u veoma teskoj situaciji, svedoci i pristanak vlasti u Sarajevu da se odmah potpise primirje za celo podrucje Bosne i Hercegovine. Srpska strana ranije je trazila da se potpise mir za celu Bosnu i Hercegovinu a vlada u Sarajevu pristajala je samo na primirja u pojedinim oblastima.

Cini se, medjutim, da Pale sada nece prihvatiti ponudu Sarajeva jer bi, u tom slucaju, morale da zaustave uspesno napredovanje na podrucju zapadne Bosne. Karadzic je, kako se i ocekivalo, umesto tromesecnog primirja, ponudio potpisivanje sporazuma o potpunom prekidu rata i pregovore o podeli teritorija, sto vlada u Sarajevu tesko da moze da prihvati.

Za bosanske Srbe bitka za Bihac ima u vojnom smislu odlucujuci znacaj i oni, verovatno, nece biti spremni da je prekinu sve dok ne ispune ciljeve koje su zacrtali. Eliminisanjem Petog korpusa za njih ce se front smanjiti za nekoliko stotina kilometara a najmanje deset hiljada njihovih vojnika bice "slobodno" za angazovanje na frontovima u centralnoj Bosni. To ce bitno izmeniti vojnu situaciju u Bosni i Hercegovini i, verovatno, ojacati i politicke pozicije Pala koje ce izaci kao pobednici, ne samo nad Petim korpusom, nego i nad borbenom avijacijom NATO. Znacaj Bihaca, naravno, shvataju i vlasti u Sarajevu koje su u subotu popodne saopstile da ne prihvataju Milovanovicev ultimatum o predaji Petog korpusa, najavljujuci "dalji otpor". Nikakvog, dakle, priblizavanja nema, pa treba ocekivati nastavak sukoba.

U subotu su u Savetu bezbednosti UN pocele konsultacije o situaciji oko Bihaca. Karadzic, svakako, ocekuje neku novu ponudu za pregovore koja bi zadovoljila deo njegovih zahteva, a vlasti u Sarajevu vojnu pomoc. Kako stvari sada stoje, pojacano vojno uplitanje dovesce do daljih zrtava i tesko ga je ocekivati, a za ustupke Karadzicu jos niko, izgleda, nije spreman. Moglo bi se, zato, lako dogoditi da NATO avioni nastave "rutinske patrole" nad podrucjem Bihaca, ogranicavajuci se na nadgledanje napredovanje srpskih jedinica.

U narednim danima borbe ce se, verovatno, preneti na sever, prema Cazinu, kuda se povukla glavnina Petog korpusa. Verovatno je da ce srpska strana nastojati da podrucje samog Bihaca preda u ruke otcepljenom muslimanskom lideru Fikretu Abdicu, kako bi mogla da kaze da to podrucje nije okupirala i prikljucila svojim teritorijama, nego ga samo "oslobodila od fundamentalista". U toj varijanti, Bihac bi ostao muslimanska oblast, ali sa vlascu "prijateljski raspolozenom" prema Srbima.

Dragan Janjic